Коло

5

пршИком бродолома:, случајиог тл»> н.а у воду. спасавања дављеника и др. Међутим трсба строго водити рачуна да се дете ири томе не премори. Врло су глупа и штетна утркивања и „нрепливавања" за све, а поготово за ночетника. Није редак случај да се при томе догоди „грч" или да се пливач услед мале несвестице уплаши, изгуби хармоничност покрета и удави. То се догађа и пајбољим пливачима. -Осим тога за иливање вреди што и за свв остале спортове: не треба претерпвати. Велпким напрезањем постиже се непотребан замор и ироширење срца са свима последицама. Пливати могу све здраве особе бев разлике. Али болесници морају претходно тражити лекарево мишљење. 0собе које нате од срчане мане или од повећаног крвног притиска, болеспицн са отвореном туберкулозом, који су н пљували крв, или особе са неком акутном болести као и жене које болују од утробе, не Треба да пливају свв док не оздраве. Осим уједначених и равномерних покрета целога тела, што је иајбоља врста гимнастике, нливање има и ту добру страну што се оно врши на води према томе у нростору најчистијем од сваке прашине. При томе пливач дише дубоко, тј. нуним плућима удишв чист ваздух и на тај начин пајбоља ироветрава нлућа. Дуже роњење је штетио јер се при-жаме мора дисањв да задржи а то штетно утиче како на плућа, тако и па' крвоток и на цео организам. Исто тако скакање у воду ннје корисно; папротив може бити и врло штетио јер се толико иута догодило да је пливач при скоку повредио главу или неки оргаи у трбуху/ Веслање је такође здраво, али много напорннји спорт од пливања. Према спортско-меднцпнском нспитпвању пајвише проширено срце имаду смучари и веслачи, наравно опи који се стално, систематски и озбиљно баве тим спортовима. Веслање за забаву, а не на утаКмнци, корисно је јер при томе су сви мишићи активни и човек када се. умори може да престане док се не оДмори, што је за време утакмице немогућно. Веслање, као тежи спорт. могу, без бојазни од штетних послсдица, да упразкњавају само потнуно здраве и добро развијене особе. Свака болесна особа може да весла тек са изричном лекарском дозволом. И пливање и веслање, норед рада мишића, имају ту добру страну што се обављају на чистом ваздуху, иа води и на сунцу. Само као и у свему, тако и у пливању, веслању и сунчан.у треба умереиости. Када се претера они внше шкоде него ли користе. ДР■ С.

слике

дашњег, које Неш, можда, за неколико дана и да заборавиш. Јер, морам нризнати, ја нисам девојка. А оно писмо које сам, приликом нашег нрвог сусрета, држала у руци, било је за њега. Он је далеко ... далеко преко брда: и долина... међу жицама... у заробљеииштву. „Зар да га оставнм данас? Дапас када сам му иајпотребнија, иако му, зканично, нисам жена. Једипо биће са којим он разговара то сам ја. У еваком облаку који долази отуд осећам његов поздрав, а у сваком ветрићу његов дах, топао и нежан. А то ми нотврђују и његова нисма. Па, рецц, зар да га оставим? „Надам се да ћеш ме разумети и опроститн ми. Буди уверен да сам те искрено волела, ... али ја морам чекати судбину да она одлучи о мепи, девојци без девичансгва и асени без мужа. / Љуби те и моли за опроштај Јелена". Погледала је још једном низ Таковску улицу не би ли, као некада, вндела насмејани Ђођин лик. Али њега. ниЈе било. Нежио је спустила писио у сандуче и отиигла. Мало доцније је још једно пнсмо, одлучно и без размишљања, спуштено у сандуче. Писма су се срела, а они растајли.. ;

О куттању

Врапци су се утишали и само се праћакају по дубокој прашини хладећи своја угрејана крилца. А топчидерска црква, увучена у сенку дрвећа, мпрно сањари и дремуцка слушајући мОнотонн шум лцшћа. Једино сребрнасти млаз воде, из разјапљених уст.а лава са Милошеве чесме, својим звоикнм жубором, реметп овај иодневни мир. Њмллеко чесме, испружен на трави. један младић, препланула лица и илаве коврџаве косе, удубио се у пи-. сање. Рука му је мало нодрхтавала исннсујући круина, отсечиа слова: „Дпага Јелеиа, данас је већ трећи пут како ниси дошла на састаиак. Знам врло добро шта то значи: растанак без суза и баналних речи. Али иако сам и до,данас имао растанака, веруј. ннједан ми није био као овај. „Грелн смо се у месецу љубави, на Ђурћев-дан, у време малих, нежних ђурђевака И иаша љубав, на жалосг, била је слична тим малим, плавичастим цветићима: опојна и мирисна, али кратког века. А мислио сам да сам нашао срећу! „И сама знаш како сам пре живео. Али једнога дана су ми све те МутиИудике дојадиле, као што и мед, кад се етално једе, огорчи. Када сам тв срео мислио сам да сам нашао оно што песници називају „права, идеалн а л.убав". И, заиста, био сам срећан. Уосталом то и сама знаш. Често си ми говорнла: „Или си превише блазиран 1м п си заиста срећан". Срећан сам био. -Јелена, срећан, Пресрећаи. Али од оиог нрвог пољупца, баш одавдв олакле ти пишем, ниси ввше дошла. Поручивала си да ћеш доћн, али тв није било. II данас сам те, код Академнје. чекао читав сат. Ти не дође. Не знам шта је узрок твом недоласку, али ми -је иоеледнца сасвим јасна. Ово ти пе нишем као молбу да ми се вратпш, јрр, ни од кога не тражим милост, а још мање сажалење. А знам да је сасвим тачна она песма „Јер љубав се не враћа ..." коју баш сад иевушим ... Ово ти ппптем да знаш да сам те заиста, искр§но, • и дупгом и срцем, волео, алн ти иисп хтела ту љубав. НеКад твој Ђорђе". * У исто време је једпа скромно обучена девојка неодлучно стајала на степеницама пред поштом. У ч руци је држала иисмо. Разкишљала је да ли да гл баци или не. Подиевиа жега је растапала угрејанм асфалт но коме нико нпје ишао.

ове летње дане свако ко може хита^м се ,окупа у мору или у реци. Купање у отвореној води није само пријатно- јер човека освежи од врућине, него је и хнгијенско, јер му спере зној н прашпну, а осим тога и врло здраво јер купањем се организам снажн. Осим тога са купањем је, за велику већииу, везано н пливање и веслање, а оснм тога и сунчање. Плпвање је свакако један од најздравијих ' и најкориснијих, а поред тога и најјефтинијих спортова. Сваки човек треба да научи да плива јер се пливањем иодједнако, умерено и хармонично разрађују сви мишнћи нашег тела. Пливање је лако иаучити, нарочито у младости. Нису ретка деца од 5—6 година која већ врло добро пливају. Али већ у 10 илн 11 годнни свако дете треба да научи да плива, већ и због тога што осим као спорт, оно може да буде и од практичне користи

Једино је неколико птичица слетило у оближњи. травњак тражећи попеко зрно хране. До ње је доннрао потмулн жагор људи који су, у реду, чекали пред оближњом дуванџиницом следовање цигарета. То монотоно бруја-

ње као да ју је успављпвало. У себи је још једном понављала садржај: „Драги' г Вођа, надам се да се сећаш пашег нрвог састанка пред поштом. Држала сам у руци иисмо које 1 сам требала да бацнм. Ти си наишао такође да бациш неко писно. Срели смо се и упознали. А далЈв знаш. Све си о мени знао, само једио, најглавпије, писи. А то је и одлучило да се растанемо. „Осе^ила сам да бих могла да те заволим. И то потпуно: и срцем и разумом, иако испочетка нисам тако замишљала. А онда је дошао онај невнпи пољубац у Топчидеру. Он је све изменио. Ти си ме, како си ми говорио, сматрао за идеалну девојку са којом си, можда, имао озбиљпе намере. Али да нисам осетила да ћу те заволети можда не би ни дошло до раетанка међу нама. „Међутим, после оног пољупца размишљала сам. И дошла до закључка да је овако боЈ&е. Јер би твоје разочарење носле било много веће од са-

азгранати, стари платан испред ЛЗважевог двора стајао је обасјан топлим подневним сунцем. Високе крошње столетног дрвета унијале су сунчане зраке и наиајале н.има своје оживеле лгилице.

II« обали Саве не. уморно клопагшју точкови великог багера. Избацује се пссак, товари у кола и одвози. Хиљаде вредних руку чекају на тај песак извучен с дна т>еке да би га Цзида. ли у грађевипе пове Србије. ' (Онимак: Ратко От а пановић)