Коло

Скоро за оваку мармеладу нотреб -ј на је извеена колнчина шећера. Наиме, рачуна се на 500 грама )воћне каше (опрано, искувано и кроз машиу' самлевено воће) 250—300 гр. шећера. Слатко и кисело воће најбоље је кад се заједно кува. Кад се упогреби мања количина шећера, онда укувавање мора да буде сразмерно дуго, слично као код укувавања каше, Тер се иначе мармелада не би одржала. Код јакога укувавања губи се много у количини. Због тога каша од јабука, шљива и крушака треба да се номеша са тиквама, да би се добила што већа количина мармеладе као што се то ради по оеоским газдинотвима. Кажо ове године има доста воћа а располажемо са малом количцном шећера, можемо ипак некако да се довијемо. .Треба спремити што вшне воћног језгра (мармелада готова, само без шећера), ставити у тегле и направити га тако да се одржи. Наравно то све без шећера или са врло мало шећера. А зими, ка:д н&м се нађе мало више шећера у кући, од језгра окувати мармеладу. Како се прави воћно језгро? Сирову воћну кашу од јагода, трешања, малина и купина процедимо кроз пресу за воће и без шећера ставимо у већ спремљене патентттегле које се на уобичајен начин стерилизују. Дуње и јабуке укувају се раннје и процеде кроз сито. Ако не располажемо натент-теглама, можемо употреСити и обичне тегле, али их не смемо напунити до врха, већ оставимо 3 см. празно. А да ое не би површина ове смесе исувише исушила за. оно време док се чува, изрежимо од пертамент папира тачио исечен котур који треба да поладкимо на језгро. Грло тегле се повеже једним наквашеним комадом црева који се добро причв1>сти и иглом прободе на 5—6 места да се не би на

ућини иоценало. Тегле ставимо у један повећи суд у који треба насути преко ноловине хладне воде и оставити да се полако загреје. Садржај ових тегли загрева се 20 минута на 90 степепи. Пошто су се тегле мало охладиле, ваде ое напоље н одмах се још једанпут повезују рас-. квашенпм цревом. При томе ое мора назити да на површину овога језгра не дође вазДУх. На овај начин може и компог да се спрем.и — такође без шећера. Тегле се остављају увек на сухом и хладном месту. Једна друга могућност да се лети уш^еди шећер, била је раннје спреман.е овог језгра са желеом. Ако некоме сем новаца недостаје и време, може да спреми сок од јагода и оставн га у патент-теглама. Али данас и ако би било желеа, он би се искључио као прождирач шећера. А сем тога- мармелада може много раније да се спреми и зготови. Боље је спремити сок оД јагода, малћна или купина уместо желе.а који ое може после додати прилнком укувавања мармеладе. Еез на ттлатненим стварима За прве хладне дане, као и увек, у мод-и је плетиво. Овакако да је сада, у недоетатку вуне и осталог материјала нотребног за ручни рад, тешко створити овај неопходно потребан део гардеробе. Али, у кући јсе свакако налази неки већ ношени џемпер који ћете са мало вештине дотерати; Од разних отпадака вуне можете створити неку врло усиелу комбинацију. Тако исто и преостала тканина споЈена плетивом ос-тавља врло леп утисак. Ма у којем облику се носило, било као блуза, тајер или болеро, плетиво ће увек бити лепо нарочито ако је украшено везом живих боја.

Спортска, младалачка хаљипа за свакц прилит, од плавог клокеа са белим тачкама. Закопчава се на два уеда дугмета. Шнимак: Б. Ф. А.)

ЈЕЗЕРО КОЈЕ МЕЊА БОЈУ г У меету Ивреа. у ееверној Италији. 1една научна комисија недавно је иепитивала извесне чудне нриоодне полаве. У близини тога места налази се једно гезеро чија вода у року од неколико сати мења боју. Најпре 1е отворено плава а затим за неколико сати постаје лако П .рвена. да би касније. опет добила отворено плаву боју. Научници претпостављају да та црвена боја долази од алга, које су до сада биле непознате и за којима се сада трага. ОСТРВО ГВАДЕЛУПА Многа географска имена нису поетала елучајно већ је за њихово име, везана читава историја. која се само током времена заборавила. За време 1'едне буре на мору ХристиФор Колумб заветовао се. сред најтелсе ситуације, да ће, ако преживи буру, учинити ходочашће до Манастира Гваделупе. у Естрамадури. И реч је одржао. У манастиру Колумба еу калуђери примили врло лепо. Из захвалноети за тај тако срдачан пријем он им је обећао да ће једном острву. које буде пронашао V далеком свету, дати име манастира. И ту реч !е Колумбо одржао и када 1е 4 новембра 1493 године дошао до једног острва. дао му је име Св. Марија Гваделупска. Касније први део 1*е. отпао и заборавл>ен заједно са историјом самог имена. тако да се данас то оетрво зове еамо Гваделупа. ОД ЛОЈАНИЦА ДО СТЕАРИНСКИХ СВЕЋА... Ворба противу мрака воћена 4е још и у најстарија времена. За лојане жигаке знали еу јоти и стари Гали. Они су у еоедину суда који је био пун лоја стављали ланене конце. Запаљени ^сонац давао 1е елабу светлост. али 1е то ипак била светлост. Временом успели су да направе и неку врсту свећа од истог материјала. свећа еличне данашњим свећама. Мећутим. тек 1470 године - забележена 1е, и то у Францускол прва организација људи ко1и еу израђивали свеће. У то време било је дато право етановницима Парцза да могу ноћу на важнијим раскрснипама • палити свеће како би се бол^е видео пут. И у то доба прављене су зедино лолане евеће. Међутим, већ у петнаестом веку јавља|у се и свеће од воска. коле еу ематране као велика раскога. Сличне свеће правили су и Венецијанци. али лога у осмом веку. Савремене свеће од стеарина етварно су проналазак француског пореКла. Француеки хемичар Шеврел. који је роћеи Д7Н6. а умро у ето трећол години старости 1389 године. пронашао ле стеарин и његову примену у индустрији.

Свеће од етеарнна давале еу светлоет много лачу и ласнију. а мање су се твошиле него евеће од воска или лоја. Поред тога нису смрделе. Прва фабрика за израду стеаринских евећа отворена ле у Паризу 1831 год. Свеће од лоја. лојанице. играле су важцу улогу у осветљењу код нагаег народа. Има крајева. сиромашних. коли се и данас служе лојаницама. Уосталом. нема јога ни сто година како еу у фењерима, којима су осветљаване београдске улице. гореле свеће лојанице. . . И поред свег модерног' осветл.авања. и поред тога што електрика евуда допирв и тпто су гасне лампе израћене до еавогаенства, ипак су се свеће одржале и да» нас се у нашем народу троше . .. ПРВИ ПАДОБРАН Може ее сматрати да су први падобрани. поетали у Индији и то не у вези са авијацијом. Један стари султан од Вадоре, у Индијн. кажњавао 1е велике кривце на тал, начин што им је нарећивао да екачу са једне виеоке стене у ировалију. Свакоме од та,ко осуђених давао 1е у руке нб дедан кишобран. коли те имао да ублажи пад. Оиа.ј ко би читав дошао до дна амбиса. био би помилован. Миоги од осућеника успевали су да ( стигну на дно амбиеа читави. што ле наравно у ирвом реду зависило од њихове телесне тежине: Они коли су били тешки. падали би заледно са кишобраном. док су они који су били лакгаи могли да ее спуете нолако. То је посматрао француски професор Ле Норман из Моннел>еа. па је поеле код своје куће извршио онит скачући еа првог спрата' своле куће помоћу ледног лаког кишобрана који ле имао -у пречнпку реамдесет сантиметава. . Отигао 1е до земље читав. Затим те наггравио/ ледан други амрел у иречнику 2.25. за амрел је везао ледну овцу. па 1е све бацио са куле у Авињону. Овца је стигла на земљу неповрећеш1. Одагле дб падобрана за авнјацилу ни .је било тешко да се доће. СЛЕПИ МИШЕВИ ПРОТИВУ МАЛАРИЈЕ Поред • осталих кралева кол'и страдају оД маларије, нн • Зади>а Индија није иогате" ђена од ове онаеие бољк^, која се врло тегако ' лечи. Маларија узима нарочито велике размере на СуМатри где се у по>следње време против ње повела одлучна али и занимљива "борба. Као средство за с^узбилање маларије служе слепи мигаеви који се сада ситематеки тамо увозе. Слепи мшпеви показали еу се као одлични утамањивачи комараца Ко.ти разноее маларију. Прцликом копања Панамског канала маларила ле такође наноеила велике губитке' у-- Људима. У* борби иротиву маларије тада еу врло велике услуге учинили слепи мишеви.

Са изложбе уметпничке фотографије

(Онимак: инж. Рат. Стефанов«ћ)

Један запимљип спимик на Изло■ жби умстничке фо тографије. Стацац к познат и Веогради као модел.