Коло

. ' — Врло су 1»0ре, меке су, мој муж специјално пџави за мене, половина пикавци, половина липов цветI

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ПЕТАК 13 АВГУСТ Био опај паш сус^д професор историје у пеизији, у неком падлештву па. давао по-, датке о својој породици' овако: — Мој . старији сип родио. се 2420 године после прогласа римске републике, млађи 1848 годиие после пропасти Иомпеје а моја, "жена рођена је 1799 године после убиства Јулпја Цезара...

СУБОТА 14 АВГУСТ Тражи јуче госпа комшиница од госн комшије да јој купи пови сер- р-љ виз за чај. А, госн 7/ \ комшија се забе- / зекнуо: — Ти нпси прн себи жено... Не пада ми на памет да ти купујем други сервиз кад ти је онај прошли тако кратко време трајао ... — Е, баш није кратко време. Трајао ми је тачно две ипо служавке. . . " М-ћ

НЕДЕЉА 8 АВГУСТ Излази јуче лекар из стана на^ шег суседа па -ка4•"*\ же гооп °ћ и сусет(и1\1 11 — Ствар с ва^Ц, Ј шим мул«ем није тако опасна. Шему је нотребап мир н само мир, н све ће бити добро... — Да, госн докторе, то му и ја пепрестано говорим, и дању и поиу... )

ПОНЕДЕЉАК 9 АВГУСТ — Па како ваш вереиик госпођице комшпнице? — пита госн комшија једпу нашу внжљасту сусетку што натн од несталности. — Мислпте, ваљда па начелпила Петровића? — Па да, на љега сам мислио. В, он је сад постао секретар и зове се Вељковић!

УТОРАК 10 АВГУСТ Била госпа комшиннца у селу да набави неке на'С\ мирнице па'кад се учч ( вратнла салетео је | цео комшилук да нрпча како је тамо, је ли скупоћа или није, а госпа комшиница овако узела да објасни: — Захваљујући разнпм „ослободиоцнма" па селу је дапас најјевтинији људскн живот.

ЧЕТВРТАК 12 АВГУСТ Вајкају се синоћ две" наше комшије у башти: — Од оног што жене кажу, пријатељу, тр^ба веровати само половину! — Ама, знам и ја то, само пе знам којој половинн да верујем ...

Данас ми изгледаш сасаим иеобичио Псрице. То је могуће. Ја сам Јова.

ците госн Томо шта је то брак? — Брак је, брате, сан сваког слободног човека! Госн комшија се умеша: — А, шта онда за вас госн Томо значи "слобода? — То је сан сваког ожењеног човека.

»— Целе сам ноћи мислила на Вас. — Толико ме волите? — То ие, али сте и јуче отишли не плативши рачун.

СРЕДА 11 АВГУСТ Седимо синоћ под пашом липом у башти и разгорамо. Одједном неко ће запитати нашег суседа правника: — Хајде нам ре-