Коло

12

Трџпч ..Цгптрале за гцмор" у тренутку од.чора за време пробе „Вита-Мипе".

(Ш^\

3

«8

У недсљу 23 ов. месеца лопуларно престоничко ведро позориште „Центрава за хумор" даће премијеру своје друге ратне реви-комедијв „Вита-Мина" коју је написао за уметничку трупу „Централе" Мића Димитријевић писац „Минута НОСЛ0 десет . (Снимак: поиватна опојина)"

ДАКТИЛОСКОПИЈА Употреба отисака постију за законито 1>аспознаван >е била 1е источннм наоодима позната 1ош у најстаоије аоба. Уместо сваког аоугог доказа о личности. Ази1ати су узнмали отисак постиЈу ко1е су нпе тога уггрљали чаћем. И Словени су ноишили тај обича! са Истока те се ?отн и дан данас кол нас неписмено липе. када треба ла стави своз потпис на кгкгв акт. остави место потписа отисак палиа. КласиФикациЈа дактилоскопите нокушана је да се изведе 1888 године Затим се у свима култуоним дожавама падило на усавншавању дактилоскопш*е, док Фтзандуска академија наука није признала 1 Јула 1907 године да се ..отисак поста 1авл»а као телеени потпис. ко.ш са ноепизногаћу установљава личност власника пвста, а опасност његовог ФалсиФиковања искључена је". ПЛАКАТИ У СТАРО ДОБА Ие мож.е се данас. а нарочито пое оата. Наћи ваљда ни на1забачени1е село У ко1е ни|е убачена каква плаката — веклама. О великим градовима да се и ие говори. 1ео су поосто преплављени плакатама свих могућих врста. Реклама -данас игоа изванредио велику улогу. а без добрих и многобро.1них плаката нема ни лобве рекламе. Плакате само нису изум модерног добаПостојале су и V старини само иаравно У доукчијем облику. По зиловима иеко-

иина т Помпејима нађени су многобоојни рекламни записи. Док се модсрне илакате штампају на великнм табадима хаатије. старе плакате писале, су се и цртале на тсамену па има „плаката" ко.1е су уклег саие у камену... У Помпе?има 1е нарочито наћено много изборних пла-ката... То је сасвим разумљиво 1ер је историскн утврђено да се пре ерупције Везува. која 1е била катастрофална за Помпеј. у Помпеји спремали за избор градских часника. Нађеие су и плакате које су об.1авл,ивале позоригане претставе. Затим су нађене плакате V стиховима... ПЛАТИНА Платина 1е најтежи метал. 1ер 1е од олова тежа скоро два пута. а од живе 1едан и по пута. Платина 1е изванредио отн.опна тако да се скоро не може уии* штити. Ако би комадић. платине стојао некрли.ко година на вазиуху ниптта се не би ироменио. Не смета. 1о.1 ни киша ни суице. Илатину ие могу да нагризу ни најјаче киселине ко.ш ииаче нагризату све. Пооед тога платина се топи тек на воло високо.1 температури (око 2.000 етепени Целзиусових). А на то1 температури сви остали метали не еамо па се топе већ потпуно сагоревату. Сва ова сво.1ства довол,на су да се платииа тпажи вигае него што 1е има. што онет утиче на одређивање њене пене. Док се сви метали на топлоти тиРе. ово шиоење 1е код платине сведено на најмању мепу на меру ко1а се 1едва да

примошти. Због тога се од платине поаве 'нр1шерци мера. који се чувају V »аводима за меое у разним земљамг. Због своје мале растегљивости платина се много тооши и у електротехништ:. Важно је да ее платина врло лако обраћуј.е због чега се. поред оста.лога. уиотребљава и у зубно1 техници. Ио нашише се платине шзогаи, скоро половина пелдкупне годишње пооизводње. за изоаду накита. ШПАРГЛА Шиаргла. ко.1а се и код нас купу1е на пијаци. била. 1е позната и старим М исирцима. У старом Риму зиали су врло добоо за гапарглу. У почетку римског парства и Плиниле говори о шпаргли. У Европи шпаргла се на.1пре гајила у долина Рајне. На северу Француске почела се га1ити тек у петиаестом веку. а на 1 угу чак у птеснаестом веку. На столу Ј1у.1а четонаестог шпаргла . 1е била 1ако омиљеио 1ело. Хранл>ивоет шпаргле 1е релативно врло мала. али еирављена са разним сасгојинма може да буде врло корисна. КАМЕЛЕОНОВ ЈЕЗИК Камелеон не само да 1е у стању да мења бојV како му кад треба. него да би могао себи да обезбеди храну ко.1а му 1е потребна. има и 1едно друго моћно оруж1е. Језик камелеонов ко1им хвата бубе и мушипе за сво .1 у исхрану. дугачак 1е скоро колико и половина тела самога камелеона: петнаест сантиметара. ЈЕГУЉА ОД ОСАМНАЕСТ ГОДИНА По правилу 1егул,е могу да живе свега се.да-м година. Поетиостављало се да 1егуље могу и даље да живе. али за ту претпоставку ни.1е било доказа. Мећутнм. такву Јегуљу успео 1е да одга.1и 1едан 6 угарски одгативач риба. Пре осамнаест година ои 1е са-евим случално иабарио телиу малу 1егуљу и сместио 1е V свот аквариум. Јегуљу 1е чувао и хранио тако да је жива 1ош и данас. Питање 1е еамо дали би јегул>а. да 1е остала у елободи. могла да доживи толику старост. ЛОВ НА ДЕЛФИНЕ И ако делфине ие сматрату као непри,1атеље л,уди. ие треба заборавнти да су велики непријатељи и утамањивами риба. Због тога их људи гоне. Мећутим. лов на делфине ни1е ни иажање лак. Јер 1е делфин врло окретан и боз. а поред тога може да. достигне и. велике димензите. ДелФин не може да се лови обичним харпуиом. 1ер га је тешко погодити због његове велике окретности. Због тога 1е сада коиструисана џарочита „пушка" снабдевеиа 1аким харпуном и коноппем дугим око педесет метара. Вапање хаопуна из ове „пушке" 1е миого брже и сигурнше него пгго 1е то било при ранитем бацању харпуна. Цела „пушка" тешка 1е свега око 3.800 грама. а сам харпун износи 225 грама. ГОВОР КРОЗ ВОДУ До сада Је кроз воду било могућно 1едино сиоразумевање помоћу звучних сигнала. Кроз воду се уопште ни.1е могло говорити. Сада 1е науци иошло за руком да проиаће једну таблу од кварца. ко.1а у води има четири хиљаде трепта.1а у секунду. Номоћу те табле чине се пробе да се успостави могућност говорења кроз воду. До сада ,1е проиалазачу ове табле пошло за руком да успостави говов кроз воду на растојању од пет километара.,

НАЈВЕЂА БУДИНА СТАТУА Недавно 1е острв<ј Цејлон добило већу Будину статуу. која 1е до сада уоиштв израђена. За ова.ј споменик купљен« су прилози на свим странама. Статуа 1е постављена у 1едном храмг у близини Матаре. у 1ужном делу Пејлона. Ова статуа 1е висока 19 метара. Д* сада је на.шећа Будина статуа. израћенл од брОнзе, била у Камакури, 1угозападн# од Јокохаме. Она је висока свега 15 мвтара. Нова Бу/хина статуа има врло велико постолзе на коме се налазе старински потписи. Сама статуа израђена 1е од армжраног бетона и вештачког камена. Њен«. изградња стајала 1е око две хиљаде фунти стерлинга. ОТКУД РЕЧ ДИВАН? Реч диван има прилично дугачку истф* рију о којој и не сањају они ко.1и свакога дана код своје куће седе на див*« ну, јер скоро нема куће без дивана. Д*ван је персиска. реч. која се одомаћил* на целом Истоку и прво 1е значила загшсник, а затим м:есто где се чувају записници. Затим, у дал,ем свом развоју реч диваи означавала 1е сваку канпеларију. затим двор, натпосле владу. Затим ,1е означавала седиште у каквом скуну. Са Истока реч 1е прешла преко Валканл и на Запад и сада означава део намештаја за седење и лежање.

Ваша фризура је Вагиа културна потреба Ако желите и»див.И1дуал»ну боју косе и фризуру (п -рема облмку главе), н-аправиће Вам фргазер звонко Св. Саве 12 —- Славмја. 1^8

злдгдн БРНПИЈДНТСКИ НАННГ и тт највише плаћа ^ »грда раено« Вззнесенш 4 (палата Официрска задруга) тел. 28-035 38087. 1-2

ХАЛО! СТАНОВНИЦИ НАСЕЉА КРАМ АЛЕКСАНДРА Велики избор дечи .1их играчака. маде, пудера. колоњске воде, орахо вог уља и оазне друге ситне ообе добићете по максимирано1 нени кол наг ВОЈИСЛАВ СИМИЋ Крал»а Александра 2Т9 (нреко пута Гајине кафане^ 38080. 1-1

Злалман нашш

НЕ ПРОДАЈТЕ А ДА НЕ ПОНУДИТЕ НА ПОСЛЕТКУ И ФИРМИ КО-ЈА НАЈВИШЕ ПЛАЋА.

»Ш А ЈК А«, Кн. Павла 50

58685. 1-1

.ишшшесе добро уређеном и добро сортиранот. ПОЗАЈМНОМ БИБЛИОТЕКОМ Књижаре »Мати|е Ненадовик« Београдска улица 31 Динара 2, — дневно Дечје, омладинске, ттоучне књиге, романи, ттри-

поветке, новеле.

38088. 1-8

Златан накит највише плаћа СТОБИ«

» Угао Краља Милана улаз из Ресавске 34 тел. 27961

38678. 2-4

ШТАИ НДКИТ СТАРВ И НОВИ КУ11УЈЕМ: Дијаманте крупније, брипијанте све величине, зпатне зубе, бурме, прстење, минђуше, брошеве, бразпетне, панце, сатове зпатне, сребрне и металне само исправне и од бољих познатих марака; старо зпато оштећено, изпизано, попомљено и горепо свану копичину, купујем сребрне есцајге и остапе исправне предмете од срабра купује и највише ппаћа. Бесппатно процењује и на захтев процењене вредности исппаћује одмах позната фирма »ВРАЧ АР« зласник МИЛИВОЈЕ М, МИТРОВИЋ београд — Папилупска бр. 6. — Дорћоп, Дорћопска пијаца. Тел. 28-706. 38Г.84. 1-1