Коло

колико сама булеш желела. И кад будеш мислила да та је доета, ти само кажи: „Лончићу доста!" и одмах ће преетати да кува". — И при том јој је дала лоиац и пестала без икаквога трага. Кад је стигла куНи, игпричала је мајди о ономе што јој се догодило у шуми н одмах је пробала чаробпу моћ лонца. Чпм је рекла: „Лопчићу кувај", у лонцу је почела да се диже слатка каша и док је избројала до десет, лонап је био иун. „Лончићу доста!" и лонац је ирестао да куиа. 05е су се слатко пајеле. Ђерка је отишла у град да прода јаја, а стара је остала сама. Кад се дуго није враћала, мајка је огладнела и зажелела се ноиово слатке каше. Узела је лочић, поставила га на сто, изговорила оне речи и лоиац је ночео да се надима кашом. — Морам да одем за тан.ир и кашику, рекла је самој сеОн. Док се вратнла, остала је аабезекнута: каша је куљала из лончета на сто, са стола на стзлице, а са столица па земљу. Стара је заборавпла лонцу да каже да нрестане са. кувањем. Узела је ноклонан, мислећи да ће на тај начнн зауставити кашу. Држала је чврсто, али каша је стачно иадолазила као понлава. Кад је видела да је има толико, да ће ооба да се наиуии, разбнла је лонац. Међутим каша је куљала и даље као лава. За тренута® каша је већ прешла нраг и излазпла чак и кроз нрозоре у двориште. Стара је. сва очајна отишла на таван и грдила ћерку нгго јој је то опако чудо доиела кући. Каша је још увек надолазила као пабујнла река. Ваљала се по друмовима, тако да је и саабраћај зауставила. Ко зна докле би то тако трајало, да се није ћерка вратнла и рекла: „Лопчићу престани!" Али на друмовима је било толико те каше. да су сељаци, који су се враћалн кућн морали да поједу кашу да б») в л правили тунел за пролаз. Лопчић је престао да кува, али је био разбијен и чаробне моћи је нестало.

ВРШИДГ.А М «>гој ) кгеиа. Лети плева. Зцно веје. Иеиа глади. (^вако ради. Сунпе греје.

Татино луле ... Отац ове спмпатичпе девојчице пализи се у заробљеништву. (Онипинватна својина)

Исће више да се вози колицима. Ова беба већ је проходала и ето чим је учинила пцве когаке она одгурпу колица и каже: Нецу еигие колица!

Лсте снопи. Зној их. тепи. Мучиог |»ада. Пада нлева. Мотол непа. Још и еада .. Ђуприја. августа 1*43.

Пала добра кишица иа зелену травицу; радује се птичица, дигла лепу главицу и иевала тако да је чује свако:

ЈРадослав Ернћ

Одједиом се ту створнла једна старица н у руци је држала једно лоиче. — Драга ћерко, да знаш како сам гладна. Од јуче нисам ништа окуснла. Да ли би ми дала комад од тога хлеба? — Како да не — одговорила јој је девојка, ако хоћете, даћу вам цео комад, ја ћу већ стићи кући и гладна. — И дала јој је цео комад.

1 / јсдном селу жилела Је сиромашна удовица са својом ћерком. Становале су у малој кућп покривеној трском. Живеле су бедно; ста-. ра је зими одлазила у шуму да скупља сухо грање, лети је брала јагоде и малипе а ујесен је влатала жито на стрљикама. Ћерка је одлазила у град в иродавала јаја, па су тако исромно живеле.

слика

„Суце сјало, жега била, па је добра киша лила, те је гај пост'о рај".

Поточић жуборио, ка реци се журио весело гргорио, скакутао, јурио. Везбрижан и мио певушио ти'о:

„Имам срећу киша пала, па ми већу снагу дала, те сам млад снажан сад".

Као што видите нмате' слику меје баке. Али ако вас интеоесује да видите како је изгледала кад |е била млађа. окнените са.мо слику. па ћете је видети.

Скривалица

— Хвала ти кћери. Али кад си већ тако добра била и дала ми свој ручак, хоћу ла те наградим за то. Ево ти ово лонче. Кад га код куће поставиш на сто и кажеш: „Лончићу кувај", скуваће ти толико каше,

Једанпут лети ћерка је сама отишла у шуму да бере &годе. Кад је имала пуну корпу, села је крај једног извора, извадила комад суха хлеба и почела да руча. Еило је управо подне.

7ри рибара

Морава сада V педоглед јури, Кроз »утро ве/м)о V плаве долине. Исеећи поздраве зелених пол»а, Свеже мирисе високе нланине.

На обали травиој, уз бистру воду Жалосне врбе опустиле гране. К') да гледају бисерне таласе Њихово вечно весело игран.е.

Лакскриле ласте над Моравом . . . ту Снусте се ииско. оду у висине, Са илавог иеба кликће шева гласно. Славећи Вога. зсмаљске мклине.

Г. Иера 1е изишао на балко*. Ту је V близини и љегова кћи. Треба ли да вам кажемо где је или ћете се сами сетити!

1'лассви разни стапају се свуда У музику јутра. музику лета.., Волимо аемл»у наших нраотаца Она нам Је мајка — Она је свега.

Три рпПара пецају на једном месту. Одједном спој трочшш учшшло се да јс риба затресла удиду и сва тпојица једиовремено су изнукли удицу. Док се канаи замрсио. видели су V ваздуху само једиу рибу. Ко је од ове троЈице рибара стварио упецао рибу?

РЕШЕЊЕ РЕБУСА

Те(г). ш. (о)ко. т. (с)ом. (ј)е. коза, т у ђо(и). м. па(њ), мет(а). 1Ј иде — Тешко томе ко за. туђом намети иде.

августа

РДДО( ЛАП ЕРИЋ евртеии мали матупа.нт

Прво и да кажемо свечано пуштање малишана у воду.. Савска је вода прпјатна, али малишан, иако га држи мама. не иде баш тако уадо у воду, Нека ћ нека. само док се навикне... (.Оиимди; А. Симић)