Коло

15

ИОТО^ИСКб ч ^

НАРОДНИ ИЗРАЗ Некад позиати наш природњак Александар-Шандор Поповић радо је изводио свој.е ученике на, екскурзије у ирироду, где би на лицу мс.ста проучавали разне биљке. Сваки*. пут би упозоравао'ђаке да шшкупљајг народН8 имена' бил>ака, јер су она у уџбеницима обичио преведена дословпо са латинског или немачког јсзика. Једном цриликом се шетао са ученицима поред Дуиава и разгледао са њима бил>ке. Око једне су се нарочмо задржа-. лп када наиђе пеки сељак. Ирофесор рече ученицима: — Сада ћемо од овог сељака чути нме овој биљци. Нрннремнте се да одмах забележите у вашу' свеску! Затим се обрати сел.аку: — Пријатељу, како ти зовеш ову бил>ку? Сељак отпљуцпу и рече нме, које баш није нимало лепо звучало. Поновић се мало збуии, окрете се ученицима и рече: Па ово име баш не морате запнсати! ВИДИТЕ ВУКОВ РЕЧНИК Лаза Костић, као уосталом и Змај, марљиво је проучавао Вуков речннк. Он јс, пстина, радо градио кованице, али су му ноуобичајепе речи ипак углавном узете из Вукова речпнка. Поједини његови читаоци и обожаватеЛ)И су му чешће пута нребацивали што толико унотребљава кованице, не знајући да су то уствари речп из Вукова

речника. Једном га неви прпјатељ у« питао: — Ш.та вам је забога, Лазо, сустрн« мак? Лаза је по обичају слегао рамепш* ма и мирно одговорио: — Видите Вуков рбчник! ЈЕДИНИ ЛЕК Половином прошлогж века лсивео ја у Берлипу врло популарпи лекар Кромх-олц. Био је позпат колико као одличап лекар, толико « као врло духовит човек. Једиом се догодило да га је једна дама, впше. мање уображени болесник, позвала хитно и то у сред ноћи. 1'ромхолц је одмах дошао. — Драги докторе, ја сам вам про-« пала, потпупо пролала! — јадикова-: ла је болесница. —• Замнслите. пре неч го што сам вае звала, а због Тога сам вас п звала, кинула сам три пута узастопце. Шта би сте ви на то казади?, Доктор Кромхолц је погледао болесннцу пажЈђиво, затим је мирно рекао: — Шта бих ту могао да кажем? Ту се може једино од срца рећн: На-здрав-: ље, на здравље, на ; здравље!... - И онда се мирно удаљпо. БИЗМАРКОВ ОДГОВОР Питали су једном Бизмарка, шта би он учинио, кад би се изненада искрцало сто хпл>ада Бнглеза у ШлезвигХолштајну. Кнез је одвратио хладпо и са смешком: — Дар бих их ухапсити!

(Слимак: М. Рогли ^Ј

Босиљак миоише свели. и на њем' ттЈобоша виси. У стаиом напуклом лонцу већ ТвоЈе __ цвеће мве'Не залива га нико. јев више међ' нама ниси. Није к'о пое. У малом вртићу нашем кладенап шуми тише. Чак се из старе баре не чује вечито: кре! Часовник не куца стари већ к'о да излише: Није к'о пре. Нема ни цвећа више. нит' има мириса Фиии' ТТе зричи више попац. и ако жито зве. Или то нама. тулшим. тако се само чини А све 1*е као пре. Смедеревска Паланка Никола Мишић

(Ко.|и Павловићу)

(Снимпи: Б. Ф. А.)

Мотив са Рудника.

• /" Једном заробљенику

Стари немачки сељак и српски војпик. Српски ратии заробљеници вредно помажу немачким газдинствима..

Брату у заообљеништву

Далеко си од родне груде, И од свију нас отргнут си сада. Ми жељно чекамо када ћеш нам доћи И донети срећу и радост тада.

Тешко се може издржат ова.ко И треће пролеће проху.та полако. Од како оде. из свог завичаја А с тобом и сва наша нада.

Малка грца и деца твоја Од како оде радости више скоро нема. Већ туга груд' притиска јако Оузе клизе а гецај. чуј«? се полажо.

Хуји дан за даном, године пролазе Неосетно, тихо, као нека. сен. А. вапај се чује. сретни дани- где сте? Ах! доћите ]*едн^м!

Та. доћиће једном и тај сретан час! И ти ћеш бато. опет, бити код нас! Тада ћемо предат вечном забораву Ове тешке дане, за срећу праву Тада ће нам сунце. среће да сја А у оку блистат' суза радосна! Свилајнаи Јованка Савић

Права домаћица већ дапас брше да зимница на вуеме буде готова. На п/иацама влада живост. Нарочито око паприка и бабууа којих Ђ све више иа пијацама. Шнимак: А. Симић)

Залобљеници једне Рад. не команде у Немачкој полазе на рад.