Коло

НЕДЕЉА 22 АВГУСТ —' т- _ Била госпа ком/)Оч шинипа код лека/о~Л УЈ ) Ра. Пре прегледа у ои је запитао: V Ј — Пре но што У т—г- 1 \ I вас будем преглеД а °. молим вас да ми кажете да ли сте већ ишли код неког другог на преглед нли на саветовгтше? — Па, овај, била сам, код, иашег аиотекара у сусетству! — Код апотекара? И, шта вам је рекао тај магарац? — Рекао ми је да одем код вас! ПОНЕДЕЉАК 23 АВГУСТ — Јесте ли већ помишљали на удају? — пнта госи комшпја јуче ону наш-у госцођџЈ ^у уседелицу цз комшнлука. — Јесам али сам увек помишљала на идеалног човека! — Па јесте ли иашлн таквог? — Јесам! — Е-е! Па што се пнсте удалн? — Зато што је и он традеио ндеалну жену!

УТОРАК 24 АВГУСТ • ■ Прича нам синоћ онај наш сусед који се сам седиви како н од ^Јц |' чега живи: / Ч. — Замислнте нгго сам ' прошлв поћи сјајно сан.ао. — Шта сјајио? — запнта комшнја. — Па усино сам како сам у једном ресторапу пропнсио ручао, проннсно пио и баш кад ми је нригпао келпер да наплати рачуп, ја се пробудио!

ПОШТАРИНА ПЛАЂЕНА У ГОТОВУ,

ЧЕТВРТАК ?6 АВГУСТ Отворени прозори спиоћ, па чујемо како се један брачнн пар нз нашег комшилука преппре: — А, ја луда

— Молим те, вежи машну у коси, ца би се после на слици разликовали.

СРЕДА 25 АВГУСТ Били сниоћ с комшијом на вину у једној кафаиици ЈЈ у нашем комшнлуку, па кад дошло да се плати, комшија ће припнтати газду:

— Ама, како му то дође газда... Мало сте заценили с ценом а внпо вам крштено ... Кафеџија се не збуни, него као из пушке одговори: — Па због крштења је-и скупо, госн комшија. Ви зиате колико когата данас та церемонија крштаваи.а..« ђеровала сам да сам ти чптав свет! — Тако је... само, знаш, сад у овим ратним прнликама повећао сам свсЈЈв знање из географије... ПЕТАК 27 АВГУСТ

Пита јуче госн комшнјин синчић своју маму: — Зашто тата нема косу на главн? . — Зато што је паметан! — А, зашго ти онда нмаш толико косе? — Идп одмах да радиш свој задатак! — нрасну госпа комшиинца а ми се кришом погледасмо м насмејасмо...,

СУБОТА 28 АВГУСТ

. Имамо у комшилуку једног младог човека који пам лепо додијао хвал"нсањем својим прецима и њиховнм делима. Тако н синоћ сео па развукао у нашем друштву нриче о својим заслужним нрецима, кад га комшија пресече: — Ви ме, младићу потсећате иа кромпир! —* Како па кромпир? — зграцуо се младнћ. — На кромиир. брате, зато што је и код њега све оио што вреди под земл.ом! М-ћ

— Забога, ко ли је и-збрисао прагиини са овог креденца... Ти сам имао забележспс важне телефопске бројеве!

*— Свакако, али зашто питаш? — Па зато што сам сада прочитао да си зи.чи роде Џ топлим крајсвима.