Коло

ЖЖ рошле недеље вратила се у земљу нова група заробљеншса. оФи** цира и војника. Као и раније. тако је и сада. приликом лоласка нл београдској станици приређен срдачаи. братски пријем. После иоадрава, министра г. до Недел>ковића, у име претседнигса владе. генерала г. Недића и министра Драг. Јовановића у својству поетседпика оиштиие. група наших драгих заробл>еника упућепа је ппво у Ројну болницу на краћи одмоо и ради указивања потребне неге. После *ч>га они су се разишли домовима. радосни што ће се онет састати са, својима. са породицама, најблшкима и са друговима.

II ма још ту и та** мо по неке ста-

ре зграде» по неке куће тако типичне за Београд који је већим делом већ пејотао и који живи још у успоменама. предањима и уколико је Фотографијама или сликама и цртежима уметника сачуван. Отара, једно:«угавна и врло карактеристична зграда, коју приказује слика. нала®н се у Босанској улици.

ЈЖзлози су одувек имали веЈпшву ** привлачну снагу. Уосталом. то и јесте њихова намена. Што више радозналих пред излозима то је излог лепше, занимл:>ивије „сортиран". Данашњи излози нису тако разнолики какви су били пре. али инак они привлаче ра-

дозналост пролазника. Деца су одувек била „благодарна публика" и у свако доба дана можете да нађете, пред ма којим излогоав:, љубопитљиву децу.

3 авршена је најзад и темељно зидана зграда позорипшог магацина. Тиме је скинуто с хшевиог реда једно питање које је "ду-

Г 1 лавни и скоро једини посетиоци Врњачке Бање данас су сељаци из ближе и даљв околине. Највише има жена и деце. И преко целог дана веће и мање групе виђају се око извора лековите воде. Врњачка Бања изгубила је с једне стране раније обележје „мондинске" бање. али је с друге стране постала више наша бања. присниза, народна. Бања велике већине становништва данашње Србије, бања зомљорадника и такозваног ситнијег света. (Снимци: А. Симић 8, М. Роглић 1, Приватна својина 2)

го било предмет расправа. Орпско народно позориште има сада лепу и савремену зграду. снабдевену свим оним што је у духу времена и што одговара потребама данашњег позоришта, а има и зидани магацин у коме ће кулисе! намештај и све остале спеиске потребе бити добро чуване.

ТЈоново је у Шумадији оживела народна ноЦјња. Она права, раекошна ношња која је векови> ма красила наш наро,д. Често св данас виђају. пролазећи кроз наша села. дивне и живописне боје и шаре народне ношње. изрази ведрине српске душе. Ево једне Шумадинке у богатој ношњи с „конђом" на глави.

ЧХ писивање у све школе већ је почело а делимично већ и завршено. Ђаци су похитали да ое улишу у одређене дане у школе. Кажв је распоред објављен на време а како је било и довољно. вт>емена то је уписивање обављено у реду. пгго уосталом и доликује професррима и ђацима. Кроз који дан почеће предавања н ђаци ће, надајмо се. вредно учити, свесни значаја школе. *

О уна. један од најважнијих производа нашег домаћинетва, једна од најбитнијих потреба, изискује, разуме ее, потребну негу. Од доброг влачења вуне, мнОго зависи. На слици се види грула сељанки из најближе околине која пред једном радионицом у Оарајевској улипи, чека да преда бале вуне ради влачења. Стрлљжво чекају да дођу таа ред, раоправљајући дотле о разним дневним питањима која их занимају. * 2 имница се полако опрема. Па- радајз игра валону улогу у њеном припремању и није никаква реткост видети домаћице 1сако купују по неколшсо корли парадајза. На слици су корпе заиста лело сазрелог и пробраног парадајза. ЈЈЖапредно село Жабаре, на Јасеници, иопод Опленца, прославило је ове године веома свечано своју црквену славу, Преображење. Прославл>ено је Преобралсењо Гоеподње, дан када се преображава ова природа, па и људи. Сељани су, свеЧано одевени, похитали у цркву где је слулсбу Божју служио стари њихов парох. После свечаног резања колача седи је свештеншс одржао говор у коме је своје драге верне позвао да и даље негују традиције и да никада из вида не губе старе српске идеале. Преко целог дана мнопггво народа из околних села долазило Је, а предвече разлегли су се сетни, и милозвучни гласови хармонике.

из најоколине Београд апостале су праве помодарке. Оне се највише данас интересују ва везове и друге ручне радове који се продају по свим београдским пијацама. а највише на Цветном тргу. Како скоро свакодневно долазе у град то се могу видети око тих продавнипа. Отручњачки пробирају, с пуно разумевања, али се исто тако неуморно пенкају. Па ипак купују и могло би се, без претеривања рећи, да су оне најревноснши купци ручних радова. у првоме реду. везова.

ГЈ ељанке ближе