Коло

6

шид-бегове и гошће.., А Нурпја је те вечери иросула оку „Тзудсијак" на душеку и јастуцима на којима је те седмице са Рашидом благовала... Отворила пенџере те јој месец кроз решетке свуноћ улази у собу, а на сахат кули избијао звучно стари сат и будио Бега из сна сваки час ... А у зору сва ломна и знојна подигла се на јастуку, наслонила на руку своју лепу главу обучеиу у сјајне црне косе и прошапутала Бегу у лице: — Тужна сам ... Бег је подвпо руку исиод љених плећа, привио је опет себи и питао: — Зашто „кзм" — јагње моје? Кој расипа ћеф на мој стамболски ђул... Кој расплака моје очи, моје две морске дубине? ... Кажи... Нож ће да му суди... — Ђаури се осилише казала је млада Анума лукаво. Рашид-Бег се уозбиљпо. — То несу „кзм" лакрднЈе за „скз" уста ... Кој те научи... Кој ти каза тој Татли иде моје?... Не дижући своје меке као свила и тешке сурме и од сна трепавице Нурија је одговорила: — Ђаурке се осилише ... — Које, де ... које? ... кажи... изчуђавао се Рашид, а Нурија је подигла своју витку белу руку према пенџеру и показала на „Ђаур Томин двор". — Алтаиа?? — Алтана... — -Ха — ха — ха... Засмејао се громко Рашид и ударпо руком по јоргану, те је тешка свила прсла унакрс... Тој ли је? — ти каскандисујеш Анум? — Јок... Тргла се Анума као ошниута... Ама искам давија да се праји... Срам и јад да се подноси више не може. — Па што праји Ђаурка искам да знајем... — Чес ни не чини... На муа-бет сас мајку и сестре у нас не дооди... од њојну тафру и големињу турске жене у град веће да бидну не може... Ваздан по двор шета нагиздана како пашиница... на груди ву лире и мамудије, на уши ву најубавије ј^инђуше... На руке ву беген беген белезике ... — Па девојка је ... Ђа.ур Тома има седам ћерке завалија... Ваља да ги гизда, да се чује за њи по град, те једву по једиу да испраћа. — А чујем: хубава, осмехнуо се Рашид-бег.

ад Алтана кроз башчу прошета хануме се тресу од љутине на високим чардацима, и скупЗвају се те беже доле у одаје, да не „јадосују" и не гледају како се Алтана гиба у појасу, како носи руком тешке „Џанфес" шалваре што се прелевају на сунцу у хиљаду боја н једва се држе на дебелом свиленом учкуру што га Алтана везује овлаш, лако, да јој не нажуљи крту и белу снагу н>ену, а ногавице пзвезене свиленим гајталима леже од те тежине на земљу и једва огкривају само прсте на н>еним маленим „ујгун" ножицама што нису веће од дечије шаке и стиснуте слатко у седефним „лалунама" ... око струка, иснод кратких јелечића носи влатом извезени свилени бојташи, а на белом грлу и грудима тешке „дубле" ... златне лире и меке мамудије, те јој момци кад предвече прођу кроз сокаке и поред високе и тврдо ватворене порте њене плашљиво иевају: сум ти купил мори Ђурђо меке мамудије... Те ануме плачу од јада, и свако вече све се лепше облаче за своје мужеве, окупане и распарене у „Амамџицима" по својим богатим кућама... Све су луђе и страони њихови загрљаји те им се јутром млади и стари њихови господари ломни и уморни, не сете кад полазе од њих, да погледају доле у двор Ђаур-Томин, што је ло азган и сантанатлија и од чаушБега из Равну Мораву... а ћерка се на татка фрљила, те се носи као беговица и не чује и не хаје што младим и богатим ханумама „срам на образ и јад у срце фрља". Сва се смеје и радује што је млада и убава, размеће се сва на своме доксату, кроз башчу, и кроз густо воће ограђено високим зидовима и подиже високо своје голе мишице те бере „ошав"... узима из шибља и гневда младе гугутке, те их гали и милује а глас јој мазан... трепери... топи се у врелом летњем дану ... — Ђаури се осилише ... уздахнула је једнога дана мучена беоом и љубомором међу анумама скупљеним у своЗе одаје најстарија од четири жена Рашид-бегових и прва комшпка Алтанина 25 пето годишња Нурија Дариграђанка што је лепа као сунчев залазак ла далеком њеном Босвору. — Чаре да се тражи... овој не бива више; т давију да; се иде... — Не бива ... сагласиле се жене Ра-

РоМАН 04 6У№ ПоП-МЛАДЕНоВЕ

жене мара.ме, те су брисале лица по* кривепа црним „печетпма" н дисале убрзано, од „саклета" и жеље да што. нре нанђе Ђа.урка, те да згазе змију, да је казне љуто што им јад у срца, и срам на образ фрљи... А Алтана је ушла у „ућумат", полако „ногу пред ногу" ... нагиздана, лепша пего икада — лако и заводљиво шуште јој зеДене џамфрес шалваре, мала нога у белим чарапама и лагираним папучама блесне јој при сваком покрету малко, колко да се види да није саката... А углови тамних очију смеју јој се мило и пркосио испод јашмака лојим јој је увијено бело лице, јер зна она да није „кабаат"...зиа да јој уз раме стоји татко, ЂаурТома што му око и „лакрдија" сече као анџар, и за чије се име зна чак до Стамбола... н не плаши се, прошла је поред анума, стала мало у страну, и стала да чека... Старији и млади Турци обучени свечано, отпочели су да се искашљују претећи ... По нека ханума, цнкнула је од јада и заплакала ... Само млади кадија седео је као скамељен, блед као смрт и иије подпзао очи са астала! И дуго је прошло док је поднгао главу, прешао љутито по соби погледом, обишао натуштеио чело Ђаур Томипо и насмејане очи Алтанине, дунуо дим од дувана кроз нос п заиитао строго: — Турци... од како је свет и век, сабраше ли се оволке часпе ануме у суд?! — Несу ... несу ... Ама зор је, и зулум голем ... — Тад кажнте што је- згрепшла овај Ђаурка?... ^ Оптужбе су пале, тешке, без милости, ануме су цичале, груди су им отскакале, Турци су се помттали бесно с ноге на ногу, а Ђаур Тома .је севао очима, само Алтана стајала је мирно и смешкала се угловима очију ,., — Тг, да ву се. с.уди ... к$зао је Риза беј осмејкујући се јетко? — Н -кате ли коса да-ву се одреже, и језпк да ву се отсече; у врећу да ушије и у Мораву да се фрљн или овде, мред „ућумат" д^ ре обеси, и три дана туј да виси, те свет иамет од њу да збира?! — Твоје знање ... твоје знаље ефенди... заграјале су ануме, и макле ио корак уназад, збуњене мало и уплашене од исувшАе строге казне коју им је млади валија понудио ... Ама немој баш толко ... Искамо само срам на образ да ву се тури. — Памет да се збира!! — Моје знање?! — питао је опет Риза беј... Тг пустите ја да ву судим. — Бим берићет версн!... Машала!... Алах нека те научи... Млади кадија беј се осмехнуо још једанпут, окрепуо се према Алтани и не гледајући у њу иаредио: — Алтана пред сви овдек, јашмак од лице да скине! — А... А... А... кршшуле су апуме све у глас и с^але да се прибијају уз своје мужеве. ... Суља гавас.овај ча-с да тркне у Ђаур Томину воденнцу, од водеиичарку да прибере брашњаве шалваре од „Алађу" ... пртену кошуљу, и модро јелече од „самфткајку", што она по воденицу и по реку носи, а Алтана ирп свп овде гола да се свуче, све тој да обуче, и таква кроз град да прође, те срам на лице да се тури на њу и на све ђауреке жене, докле- суппе греје од Баљу и од Мораву! У СУДИИХ1И се дигла узбуна. Ануме су заплакале све у глас. Шириле руке запренашћене као да се пред њпма „џрнем" отворио... И још гушће се прибиле уз своје људе, као да. су хтеле да их заклоне од тешке несреће која им се спрема. (НаставЖе се)

Нурија је зарила лпце у јастуке и ииснула као црв. — Арно, де арно... ће идемо на давију, уздахнуо је Рашид и стао да теши своју расплакану хануму. И сав тај месец мај проплакаше све четири Рашндове жене редом на јастуку те им се он урече да ће да се иде на давију. А с друге стране Ђаур-Томине куће, у своме конаку што се падноси у над свима и баштама унаоколо, са четири висока доксата и безброј светлих одаја и пенџера и Смаил-бег сву ноћ грли и теши своје побуњене Ануме и обећава да ће да се иде на давију. Само у трећем комишлуку доле, где се за#ршава дубока Ђаур-Томина башта, у својој кући, чији доксати и иепџери гледају на други оокак, горко плаче Шемса мала петиаестогодишња Анумица Риза Беј Кадије и не казује никоме ... Осетнла она и впди, да је њен „арслан" Риза Беј не бегенише више. Не узима кад кући дође њинога првенца малога Мемеда да му збори и да га милује... Њу не узима у скут више да јој прича о далеком и њој непознатом истоку на који ће ускоро сви да пођу, јер тако коран пише... Не скида јој пољупцима сурме са трепавица као дотле... И мала кјучук-Хаиума диже уплашено очи према пебу, те се сву ноћ и ваздан моли Алаху, да јој Риза не доведе ортака, јер зна она јадна колико га милује и да би јој срце преиукло у грудима кад би друга женска нога уз њу нрошла кроз одаје. А Риза Беј Кадија не спије сву ноћ, разгрнуо он једнога дапа, кад му Анумица није била код куће, шибље и ладолеж на високом зиду иза своје куће и кроз узани отвор који нико није опазио дотле, погледао у Ђаур-Томии двор и среле га отуда насмејаие очи Алтанине и сва њена снага врела и разузурена и душа му се растонила у џенетској милини... Али од онда мира није могао да нађе, сагоревала га жива ватра и луде жеље којима није могао џевап да да — и томе Риза-беју — валији доведот ше Алтану на давију. * Врелина је ударила у пенџере, у великој ниској судници осамнаест најугледнијих була у граду презнојавало се и вадило из џепова од димија ве-

Ироз нашу земљу

Зтари копак Кња. зо Милоша V Кра'УЈевцу добро је ■ачцвап. (Снимак: ививатна својина)