Коло

15

есења уметничка сезона Радио Београда почела је веома заним. љивим приредбама 8а немачке војнике, за радиослушаоце и за грађанство престониде. У тим ирвим шаролвшш приредбама учествовали су иознате Филмсве глумиде, играчице, радиопевачи и комшозитори. Маргит Симо, Урсула Дајнеро', Магда Хајн, Вшгклер, Шир, Матес и Шмидседер, све сама поаната имена, освојила су сиојим ванредним креацијама, с®е гл«. даоце и слушаоце. Њихов лич.ни успех <жо је ванредан, као што је велик и успех шриређивача, Радио Београда. Али, то је био, да се тако ивразимо, само увод коме следује Друга музичка недеља од 1 до 7 огсгобра, у којој учесгвује неколико веома угледних немачких уметника. Сам одабрали ретортоар: Брамс, Бруклер, Бетовсн (Квартет у це дуру, Симфонија бр. 1, Миса Солемнис), Хајдн, Хендел, Моцарт (Ипк.арнатус), Франк, а од савремсних Шредер довољно убедљиво говоре о високим уметничким квалитетима. То су заиста музичке свечаности. Интерпретатори су такође велнка, призната и позната имена. Тажо учествују диригенти Карл Лист, професор Ханс Вајсбах, Херман Шредер, Оска.р Бухолц, иевачи: сопран Врика Рокита, алт Дорис Винклер^ тенор Хајнц Мартен, бас Рудолф Виле, затим Ерика Теи-Берт на клавиру, па чувепи Штрос квартет у коме учествују про-

феоор Вилхелм Штрос, шрофеоор Руслоф Мецмахер, Хебер и Хертл, и најзад велики радио одакестар и камерни радио оркестар. И тажо Друту музичку недељу Радио Београда с правом убрајамо у уметничке догађаје високих квалитета. То еу низ претстава у којима је музички генмје једног Бетовена, Брамса, Ха.јдна, Моцарта впл Бруинера добија одговарајуће, уметнички богато и емотивно тумачење. Јесења уметничжа сезона Радио Београда почела је ви«око уметничким, одабраним и богатим музичким приредбама.

најстарије доба, код помодарки био у мсн ди и на дени авалеки цинобаоит. Поред тога авалски цинобарит служио је и за добијање металне живе, помоћу које су већ у врло давна времена балкански рудари иадвајали злато из златоносних руда. Сачувани су и нарочити судови од печене глине који су сЛужили за тај по«а.о. НОВИ ТИП ЛОКОМОТИВЕ Професор др Волмар, директор Бернскоа? железничког друштва Берн—Лечберг—ч Оимплон, саопштио је да је друштво ко» је спада у фирму Браун, Бовери и Комп. у Бадену наручило две нарочите локомотиве за брзе возове. Оне ће изазвати преокрет У грађењу локомотива. Овај нови тип локомотива имаће само још четири осовине и тежиће 80 тона. Према томе, притисак на сваку осовину износиће 20 тона. Машина ће моћи да вуче брзи воз који тежи 600 тона у равници бев икакве тешкоће, и то са брзином од 125 километара на сат. Воз, који 1© оптерећен са 420 тона, вући ће локомотива преко брдског терена брзином од 75 километара на сат. У поређењу еа данашњим маншнама, ова локомотива јв ла1сша за 60 тона. Према томе, сопствена тежина. коју она вуче, знатно де мања. ВЕШТАЧКИ ЧОВЕК И против своле воље тетпки грчки богаташ Стефан Георгакопулос држи нарочити рекорд, који му је заиста врло непријатан, У више махове се тешко унесрећио и био оперисан четрдесет четири пута. На твему су разни вештачки делови тела као теме лубање, нос, . у.ши. ребра, једно око, обе руке и ноге. Употребл>ен је различит материјал за- њихову израду као . дрво, сребро, слонова кост. гума, злато, челик, стакло и парафин. У својој домовини овај човек је познат као „вештачки милионар". ПОЛА ВЕКА НАЛИВ ПЕРА Налив пет)о — филфвдер, стило — које ј>е данас постаЛо неопходно сваком човеку који пише, прославило је недавно пола. века свога живота. Проналазач налив пера је Фридрих Сеиекен. Најпре је. марта 1898 године, пронашао златно перо са дијамантским врхом, а у новембру исте године и налив перо, наравно врло примитивно и које је тек 1903 године усавршио. ЗАЗИДАНИ ПР030РИ На старим кућама у извесним државама, а често и на новим у целом свету, могу се видети зазидани прозори. Данас се то чини из чисто архитектонских украених разлога, али у ранијим столећнма прозори су зазиђивани због високих такса.' Што је више прозора било иа тедној кући, утолико је вишу годишњу таксу на прозоре имао да плаћа њен сопственик. Та такса углавном укинута је у свим државама, половином деветнаестог века. ЛУДИ ГРОФ На инжењерском конгресу. оржаном послед!Бих година прошлог века у Килу, претседавајући је овако одговорио на питње да ли ће се дозволити предавањв једном учеснику: — То вам де нека безонасна луда, кога само због његовог старог илемства ие можемо да избацимо. Уобразио је да ле решио ироблем летења' и моли за иомоћ да би могао саградити ваздушну лађу! Тај старкеља је неизлечиви лудак. али сасвим безопасан! Име му је гроф Непелин ... ГРАМОФОН И СИР У некој фабрици грамофонских плоча италијански радници искористили су кратак одмор да ее мало заложе делом. За то време задиркивали су јед.ног свог земљака који 1е мало пбдаље од њих седео и мирно јео хлеб са сиром. Тај је неко време. Стрпљиво подносио њихова исмејавања. али, кад су ' почели на њега да бацају. коре од хле^а и воћа, разбеснео се и бацио им на главу велики комад сира. који је држ^о У Р^ци. Међутим. на опште запреиатпћење, промашио 1е шхљ и сир је пао у казан с раетопљеним бакром. Договорили су се да о томе ћуте и тиме је та Незгода требала да буде ликвидирана. Али се десило друкчије. Технички стручњаци су се зачудили када су поред досалдање врсте бакра произвели и 1едну сасвим нову, чвршћу но досада. па се 3601 тога могло од ње испресовати много већа количина грамофонских илоча. Одмах су предузети иснитивања и утврђено је да тај бол 3 и бакар потиче из само ]едно1 казана и да у њему мора бити неких неиознатих органских материда. Саслутнани су радници и онад. коди је бацио сир у казан, сав уплашен признао де своду грешку. Међутим уместо казне, коду де очекивао, добио де велику награду, а фабрика нов поступак за прицремање матеоидала за грамофонеке илоче. КИЈАЊЕ И ПРАЗНОВЕРИЦЕ У Иидиди, када неко кида, каже се »Цива!", што значи „Живео!". Иидуси веруду да се т^м узвиком спречава да кидањем кроз в.»с не излети и животни дах! Вековима тад обичад. остао. де непромењеп како код Индуса тако и код других народа. Код нас де патридархална навика да се цечиде кидање поздравља са „На здравље!". Изгледа да де и тад обичад старога порекла и да за собом има неку празноверицу. Поаната нсмачка филмска глумица Маргит Симо гостовала је V Есограду прошле иедсље с великим успехом. Том п-риликом дала је за читаоце листа своју фотографију са посветом: „Колу" са срдачним поздравима" (Оиимак: „Квик")

Штрос • квартет.

ЦИНОБАРИТ СА АВАЛЕ КАО ШМИНКА ПРЕИСТОРИСКЕ ЖЕНЕ Авала, недалеко од Београда, као да је одувек била од великог значада за своју ближу и даљу околину, а данас нарочито као омиљено излетиште београђана. Нека<да Авала де имала и рудник живе који је био познат, према историеким подацима, и У надстариде доба. Има знакова да су преисториска насеља код Винче стодала у вези са налазиштем лшвине руде цинобарита на Авали, нарочито на Шупљол Стени. Цжнобарит де и онда, као и сада, служио за многе потребе, али је за данашње до<ба, када се толики умови труде да пронађу што више оредетава за улепшавање жена, евакако надзанимљивија руда. Сви су изгледи да су авалеки цинабарит још у наадавнида времена употребљавале жене, поред осталог, као шмиику за липе и као „рул^" за усне. Џ. као што данас даме хвале овад или онаЈ рул; тако је онда, у

Вилхелм Штрос

Ханс Вајсбах

(Онимци: Б. Ф. А.)