Коло

ПОШТДРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ,

НЕДЕЉА 17 ОКТОБАР. Отворони прозо^ ^ ри иа чујемо свн [^ ==5= Тгт ? "[ у комгаилуку каI ко синоћ за вече\ *!} \ Р0М 0На '' НаШ ила " ' I Д Јз$\ I дожеља из сусет1 3>^\ |1__ ства што се оженио недавно монменком протествује: — Какву сн ми то чорбу донела. Има укуо сапуна! — Сапуна, кажеш? Онда то ни5е била чорба већ потах. Чорба има укуо петролеума, а кувала сам вечерас и чорбу и потах.. — одговорила младнца хладнокрвно. ЧЕТВРТАК 21 ОКТОБАР,

Протестује јуче госн комшија код у* госпа комшинице: |Т \ — Опет сам добио рачун да пла- сј \ 17~_\д тим за твој нови I \1 ј! Ј нгешнр. Ти баш ии- -Ц 7 /л[( како нећеш да схва- .А тиш да су данас прилкке из основа нромењене... — Схватам. Баш зато што схватам наручила сам нову хаљину за те нове прилике ...

ПЕТАК 22 ОКТОБАР. Био јуче код оног нашег суседа стогодишљака један "ч* млади реиортер да га интервјушпе; па узео овако да га \"/~ЈјУ ГЈр пита: — Да ли бисте , хтели да мн кажете чему имате да захвалите за тако дубоку старост? Наш чичица се закашља па му одговорн: — Па, пре свега има да захвалим томе што сам се родио 1843 године...

ПОНЕДЕЉАК 18 ОКТОБАР. Пребацује онај јј=ј, наш суллент г-су§ИЈсед својој' млади^ ХуГ — Ти си љубаз\.Ш па према меии са\ мо' кад ти треба нара. — Па ја сам увек љубазна према теби! — Да, нажалост, увек.

— 'Једап странац, скупљач уметничких слика, понудио ми је за ово платно двадесет хиљада динара! — Ја бих вам дао иајвише две хиљаде. — Нристајем! Носите слику! Не треба, најзад, да све наше иајбоље ствари оду у иностранство.

УТОРАК 19 ОКТОБАР,

СУБОТА 23 ОКТОБАР.

У оном нашем ^ ј . паркићу у комшиР м? луку јуче, у првд Л сумрак слушамо ка ко једиадамицапиЧГ)Л1 та свог каваљера: — А, какви сте... V Мислим, каквог сте карактера? — Сјајпог. Прво и прво не пијем, не пушим, не коцкам се и увек' на време долазим кући ... — Зпачи да пемате баш ни једне мапе? — Сем једпе... — Које? 1 — Зпате, волим да лажем. . 8

Још нешто повоцои нове хаљи- <2? не наше госпа ком- ( ч шиппце: V *\(А Ј& Њена кројачица >\ 1 » рекла јој: I — Видим, госпо- _ ђо, да нисте задо- ^ вољии с овом хаљином што сам вам је сашила. Зацело нећете због тога више шити код меие ... — Разуме се да иећу — рекла госпа комшиница — али будитв ипак без бриге. Препоручићу вао свима својим пријатељицама да и њима шијете. . : М-ћ;

СРЕДА 20 ОКТОБАР. Прича госн ком—I шија, јуче, кад се > а 0\ вратио с пута, ка' ^ 110 Је неког госпоХЈ ј ( V .Дина У возу, који Д ' је путовао с њим у нстом купеу и с двоје деце прилично пемирне, опоменуо: — Било ,би добро да припазите мало на ове ваше песташке

иначе би могло још да вам се нешто деси ... Оиај га, мећутим, пресече: — Драги госиодине, пртљаг смо заборавили па перону, моја зкена остала је у станичном ресторану, деца су баш кад је воз кренуо бацили све наше возпе карте кроз прозор, а осим тога ево седимо у ногрешном возу, и сад реците шта још може да нам се деси...?

Знате ли да свирате на клавиру, господипе Перићу?, Не, госпођице Кајо, не зпам ни ја.

Џ"\ *— Твој мали брат воли ме више него ти! »— То пије ни чудо, тетка Мицо, ја те познајем мпо. 'го дуже него он.