Коло

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ,

НЕДЕЉА, 24 ОКТОБАР Прича нам јуче ВГЧу\ госи компш ^ а како "/Ј-,-. 'Џ I (1(1 онај наш сусед /ј што већ толике године нпшта ив Г )(\ Р а Д и . самог себе ег~=== г=г -*' упропасти. Госн комшија му на једвите јаде нашао место у неком предузећу. Директор га примио н рекао му: — 0 вама сам толико мпого слушао... ! — кад онај као из рукава избаци: — Може бити, господине директоре, ! али ви то не можете дока8ати! И, разуме се, пропаде му служба. ПОНЕДЕЉАК, 25 ОКТОБАР Оговара јуче го/ \ спа комшипица ог*С\Т&\ ну нашу наивку у| из комшилука: г-о! ~ Би0 Јучв ухаУ ■ она Ј господин Све\//У Ј/ Ч та ' а оиа му ре " \ у кла да неће више , , . да га види! — И он је, зацело, одмах отишао? — запитасмо сви у глас. — Није. Угасио је осветљење.

ЧЕТВРТАК, 28 ОКТОБАР Разаежила св госпа комшиница &/Ј& па каже ономад ј$-\ госн комшији *по- К казујући на љихо- I [А вог малишана: /ТЈ 1^—0^ — Ђокица свакот (( (. цана1 све више лнчи на тебе! — Шта је, побогу, сад опет традио? — запитао је госн кошшија, очигледно не разумевајући госпа комшикину нежност.

ПЕТАК, 29 ОКТОБАР Ништа горе од човека који је шепртља. Ми једног таквог шепртљу имамо у комшилу- (7д\— ! ку. Пре неког вре- // » мена отишао је на // \ обавезан рад кад јуче његова жена примила од њега овакво писмо: „Буди тако добра па ми пошаг љи твоје кућне ципеле. Менн свакако нису потребне твоје собнв ципеле, већ моје ципеле. Али_ д* сам ти написао „моје ципеле" ти би нрочитала „моје цинеле" и послала би ми твоје ципеле. Зато ти пишем „твоје ципеле" да би прочитала „твоје ципеле" да би ми заиста послала моје ципеле."

Лекар — 'Дакле, запамтите добро: чувајте се сваког цушевпог рада и напоца! Писац — Али, господине докторе, а мој иови роман? Лекар — Ах, да!... Њега можете мирно да довршите/ УТОРАК, 26 ОКТОБАР Онај паш грешу. ни суплепт из ком/ шнлука много воI пи да снава ® е " V к/к^/^. гова младн11а п °Ј е " Д е °е жива -због тога. Свако јутро га због тога грди. Тако и јуче. Урпавао се суплент и кад га једва разбудила и освестила опет му рекла: ! — Како се не стидиш да толико дуго спаваш. Видаш ли које је већ доба! < — Знаш, женице, у спу сам изгубио рукавице што си ми купила за рођендан, Ца сам морао дуго да их тоажим... и тек малочас сам их нашао .:.

СУБОТА, 30 ОКТОБАР Како и деца могу да схвате при- г-п Л лике у којима жи- ј 'Ур у вимо може да по- ЈШ&, служи и овај при- || Н I г 5 /—) мер: . У нашем дворишгу мали Ђокица, сннчић нашег госн комшије добив мало пекмеза од мене па га слаг ди. Један други шврћа из комшилука му каже: — Ђокице, дај мало да лизнем™ — Е, прво ми покажи језиа да вндим колико ти је дутачак па ћу да ти дам . . « М-ћ

СРЕДА, 27 ОКТОБАР Прича госи ком— Ништа лепше 04 шЗЈ 4 ? На свету од учтивог човека. Ето, <-у|0—пре неки дан био у \/~^ оам у биоскопу. До мене је седео јед&л страшно крупан човек као двокрплни шпфоњер, а иза њега Јв

седео у фотељи један мајушни човечуљак, који, очигледно ништа нод милим Богом није могао да види од широких плећа онога. Усред претставе онај џин од човека окрете се и запита мајушног: — Видите ли штогод од мене? — Не видим ништа, али не мари... Ја се увек смејем кад се ви смејете! — одговори ^ услужно човечуљак.

?— Колико литара млека вам даје ова крава? — Девет литара. Два литра ми попијсмо у куНи, а десет продајемо!

— Бећ Два сата седите овдв, а }ош ништа иист* уловили! — Није то важно. Знате, лскар ми је препоручио да се бавим иеким спортом.