Коло

Ст емо мв иосле раТа годгилх, еилом ирилика, веколико открића. Тажо смо откмши х жњигу. Читадо ое и раније. Вило је људи који еважодневни живот нису могли да вамисле без добре књиге, али ипак није се могло рећи да је свима књига неопходна, да је кљига онај верни и добри друг који је поотао у данашње дане. Да! Књига је верки друг! НајвсрлиЈи. Најпоуздалији. Салетник. Утеха. Путоказ. Забава. И пошто оу откривене све добре стране књиге, пошто је ота постала окоро неопходна, књига се данас много чита. И што је најважније чита се с одабирањем, с разумевавем, с вољом, и вадовољством. Ош читају. И стари и млади. Људи ж жене. Чиновници, студенти, ђаци, радниди, трговци, занатлије и земљорадници. У самом Београду настао је читав низ „поаајмних библиотека" ко. Је једва ушевају да вадовоље велику потражњу.. Књига се купује више но нкада. Иде од руве до руке. Књига се радо чита, јер су сви свесни њеног благотворног утицаја. Ови сада виају дг> је добра књига лајпоуаданији наш друг... (Онимди: А. Оимић)