Коло

(С1^СЗ

о

РоМАЦ оЛ ВУ№ ПоП-МЛАЦЕНоВЕ

(«) — Не ... Остави . ј . У ковчет тој ми ^урите•.. — Дур... викнуда је пригушено етара и ставила јој руку на уста.. • Не хули на пророка... И сагла ее те ЈвЈ пришапнула у уво: — Чедо, еави главу ... млада си •.. кожс ђаур да се врне... земани ее мвњају. — Која си? — Даут хоџиница од Скопско. Тетка т& Јусуф пашу ... Мој Даут хоџа виде » тг иа пут и позна те по чере лице »тково ти . •. Ама уста не отвори . . Аран — добар, душу нма, зна што је керак ... ама одонде болан је ... леб « једе, по сву ноћ и ваздан моли се. — Ох, благо на његову душу... јекЈвули је Алта и живо и срећно сав њен вут минуо јој за час нснред очију . ■. {Она ваклопи очи и вавали се т наЈучја старе хануме. У соби је одједном завладала мртва Јишина... Опремиље, робиње, н даирџжке покриле су дице рукама н продагрле се по земљи „да не виде и не цују ништа", * А у другој соби Шемса ханума се Хрчила на миндерлуку и чекала да се јивори чудо, да се затресу зидине, да јое отвори небо н да се појаве Исус и 'Алах и отму њено дете од кобне суд!1ине. Али ниски и тамни зидови у кона*У покривени скупоценим ћилим.овина и позлаћеним оружјем нису се кицали ... Напољу небо је било мирШо .. ■ но њему су пловили лаки бели •блачићи, распрскавали се над брдика и враћали се опет и скупљали над »радом • •. Велико и заморно јесење !ђунце треперило је високо . .. Тада је № далека одјекнула свирка, праска ■ушахса и халакање ... Шемса ханума је скочила као оши. ■ута ... улетела је у Алтаиину собу, |ГКВД )0 бацила пвпељаву фереџу на сеЦе једне од робиња, а одатле слетела ла мали капиџик све кроз баште и >»тшџике до Јусуф пашиног конажа. Заваљен у јастуцима заклопљених Џчкју и пун чежње седео је Јусуф паКа кад је улетео његов најслободнији Ш најповерљивији слуга, пиостро се !И>ед њим, учииио темена и казао уЖкашено: — Од Риза валијини абер има... робиња дошла.

— Нека улегне. Слуга је изишао и повео Шемву хануму кроз широк и мрачни ходник пун ниских врата која су се отварала једно за другим док је она пролазила и отуда ишле за њом уплакане очи пашиних жена... Шемса ханума је отворила врата на пашиној одаји, ушла и подигла нокривало с лица. За треиутаж гледали еу се у очи Јусуф Али паша и Шемса Риза бег Валије ... Паша је подигао руку три пута од браде до чела, учинио селам хаиуми и питао: ? — Које арно ханумо? — Неје арно ... лошо ... — Од кога? — Од тебе пашо. Јусуф је подигао достојанствено обрве, накренуо главу мало у страну и пнтао: — При дванаест жене, у четрес године твоје, дете узимаш ... — Ти си од „побуњене"! — Јок... Мајка сам... На чедо ми је срце искубано — излупано. — Ваш резил покрија сам... На седам сина образ ти перем, на Риза беја главу спасавам. Искаш ли још ? — Зашто? — Алта ми мерак нема. — Алахово писмо за мерак не зна је ... Алта ми је писана ... А овој данас ти што направи откако је свет и век турска жена неје нанравила ... Ама и пред тој ће зажлопим очи иа Алту за атар. — Иди!... Казах) је паша претећи. — Мајка сам ... јаукнула је Шемса још једанпут. Паша је ударио длал о длан и казао своме слуги који је улетео клањајући до земље и метанишући опет: — Изведи робињу кроз капиџике.

Растрзана мукама и уништена враћала се Шемса ханума у свој тужни конак, бацила је са себе фереџу и похитала ћерки у собу. На средини одаје заклопљених трепавица тешких од сурме и умора окружена јенђе булама и спремна ва полазак Алта је стајала мирно као мали кип а од ње се расипала светлост злаха и драгог камења војима Зе била окићена. Шемса ханума је вастала на вратима и крикнула: — Алтан ...

днаменши&тш иаше аемље-

1'рачаница на Косову ()

(Овимак: ОрОолутЈ

Алта је расклопила трепавице, замедала се у мајку и нрошапутала тихо као да издише: — Нене ... Куде си? ... Зашто, ми бегаш данас од очи?! Шемеа ханума Је само махнула руком да изађу сви, прешла хитро преко ообе, спустила се на колена пред ћерком, обгрлила је стас рукама и заплажала: — Чедо, опрости што ти дадо живот. Алта као да ннје чула мајку. Она }е отворила своје очи зрачне, пуне молби и преклињања: — Нене... рекни да снијем лош сан и да ће се пробудим кад од далеко низ поље зазвони звоно од манастир ... Рекни како Д&ут хоџиница, да ће да се врне мој арслан да ме одведе .. Рекпи, татли — слатка нене моја! Под овим једва чујним кривом за отетом милином и срећом у коме је лежала последња нада у мајку, последњи трзај од гнусног загрљаја коме је била на домаку ... Шемси ханума је оборила главу дубоко низ ћеркин скут и прошапутала: — Неће чедо... силнику смо пали у руке, — Ох нене ... Нене ... А с®е ближе и силније пиштале еу зурле и ударали гочеви. Сватови су ишли од Јусуф папшног хана.

Прошло је тридесет и шест година. Рушид бег и Исмашг бег ваминили еу давно из града ... По сршжим и турским градовима расули су се млоги животи, животни замаси и вдлгнућа. мераци и севдаси и страсне љубавне ноћи... Умрли су: Ђаур Тома — „Стуб на град", па Стојан Србинац ... Далеко на Косову Риза беј и Шемса ханума .... А побожни људи понели су на раменима једног дана у сунчев залазак на леси оплетеној од прућа, нагог, увијеног само у бело платно вернога Јусуфа далеко у једном кутку нза грудобрана и оставили га да снева вечити сан међу сиојим верницима, који су лежали под својим каменим купама, сстављени и заборављени одавно ... Жеие су ванлакале тихо када су га покрили једаом плочом са избледелим турским написима А када су се разишли сви Тома је остао сам поред те илоче, клекнуо на једно колено уз н,у, извукао из иојаса киту шимшира, спустио Јусуфу внше главе и јеклуо вз савога притајеног бола први пут: — Јусуф бре!... Зашто направи ввој?!... Зар ме и ти остави?! А касно увече кад је огрејала месечкна један ве.лик.и попац измилео је иа траве и између напуштених гробова устрчао на остављену киту шимши. ра и вапевао гласно. , И то је било опело ономе који је ропски служио сав свој век другоме без роптања ... веран .,. сам . .. ватворен у себе... не остављајући ва собом ништа, никога и никакав аманет ... Само последњи пут раширио захвално своје венице у укућане и свет из комшилука који је бдио око љега, окретао га еважи час на постељи „да му лакне" ... нудио га пићем и јестивом, брижан као да ће с н>им да пропадне свет... Махнуо руком и казао последњи пут: — Бјвала... Бим берићат версн. Алтана је оженила Тому. Двадесет годвна увијала се око њега да му омилв дом, младу жеиу и децу која су се рађала једно ва другим ... Одмењивала снаху у кући, пуштал^. јг да се гизда и облачи за њега те да ваборави... док је он као отсутап од свега што се одигравало у кући: крштења. весеља, и свадби, остављао послове на великом имању оцу а Јусуфу а сам ишао кроз кућу н великн двор и баште ка-о заробљен, ударао главом о зидове нли би* појахао коња и одлавио својој тетки Дилбер Стојанки у Бањи од које се враћао смирен и но-

бећен и аа кратво време уносио се Т нови н наметпути живот. А ва тим је једног даиа иала у шн стељу и8 које није устала. На смртном часу поввала је сила, упрла очи у њега н казала: — Синко, с отворене очи у зем ће отиднем зашто анајем са кажво те срцв остављам ... Ама ксмет... Стегни душу, трпи, бидни човек, немој душу да огрешиш и свет да ги се насмеје, младос како младос. А сутрадан однели су је и теш.ка праанина остала је за њом у пространој жући, кроз њше одаје н банпе, кроз које је она срећна и поносита ходила... и у рањеном срцу синовљевом — а ватим је опет дошла војна. * Под октобарском кишом марширала је колона првога пука коју је предводио наредник трећега позива Тома Србински, старим и познатим иутем кроз Косово... У мркли мрак билп су пред 8ид9вима Приштине. Он је застао, колебајући се да ли да нареди биваковање у освојеном граду? ... Али тамо је била она Алта Јусуф пашиница, његова жива рана на Срцу и жена паше Јусуфа Алије, кога је видео први и последњи пут јуче у кршевима пред Качашгеом. На кари једне напуштепе батерије лежао је старац густе седе косе и бркова. И та коса, његов скупоцени мун. дир и генералске нараменице са тешким златним ројтама бнле су умазане блатом и крвљу. Ноге су му биле откинуте до испод кукова. Али јуначки ргионутих обрва и уста он није вапио за помоћ. Тома се је загледао у њега и уздрхтао. На лицу рањениковом он је видео нешто од своје далеке и непребољене прошлости,... од себе самога, од Алте, као да су њен зрачни осмех и увек зачуђене жудне очи оетавиле и уплеле нешто од себе у тој коси и од сеога сјаја и младости... И он је сшустио ружу на раме рањениково н запитао сав у грозници: — Ђенерал ефенди... Кој си?... Искаш ли да потражим твоју Фа ми.тију? ... Да испратиш белтшм неки амалет? — Јусуф паша Алија од Приштину, измуцао је раљеник... и шкрипнуо вубима јаукнувши. Ако си човек ... ажо си јунак скрати ми муке. . Тома је истргао револвер и скресао старцу право у срце ... И сад како да је погледа у очи... шта да јој каже ако је види . ако искрсне негде на његов пут? .. И командовао је бивак на пољани пред градом. Уздрхтао од умора спустио се на мокру земљу под шатором и покушао да заспи. Али му је сан бежао са очију и успомене кидисаше на њега и стадоше да га кидају као кљештима Устао је први, у суморном и модром Јесењем прасковорју ... Сео на столичицу пред шатором и опустио руке низ своја тврда и јака колела и загледао се у земљу која је буктала у божурима онога јутра кад је са Алтаном пролазио Логор је отпочео да оживљује... Трубе су васвирале усталак... На мкнаретима у граду и далеко у равницама оџе су плашљиво запевале „саба" — бору... Негде су припуцале пушке... Он је седео без покрета утонуо у далеку и мнлу прошлост. И није видео кад је од града путем равно према логору пошла мала Туркиња увијена Ићвешталом свиленом фереџом, коју је п1икупљала у хладном јутру око себе. Ишла је брзо ... Утрчала је скоро у лсгор, обазрела се лево и десно и запитала: — Кумандир ефенди, куде је? — Ја сам, казао је Тома и потскочио са столице јер је у уплашеној и вадиханој хануми познао Алту. (Свршетаж на 12 страни)