Коло

4

.(Онимци: Л. Симић)

Зато је тај дан, дан славе њиховог дома и њихов велики дан! Велики за1о што се тада окупе око њих и сви они који их ни данас, у овим тешким, За њих још тежим, данима нису заборавили... они од чијег милосрђа зависи њихова судбина, њихов живот. Ове године домаћини славе били су г. Витомир Лазић и његова супруга гђа Милица... људи уз чији су се скут, прибиле слепе девојке, устрептала ср* -Ј ца од неизмерне захвалности... Прекодан посетили су слепе девојкв и други њихови добротвори и пријател>и. Дошли су да их обиђу, да честитају славу и да им улију наду да још има добрих људи, да још има милосрђа и да им тиме ублаже туробни живот без светлости дана, без очног вида*

рсиа слава..• На столу трепери славска свећа, под њом је славски колач а на зиду под икоВом светог Стевана Дечанског светлуца кандило ... Дах прарника, дах великот дана српскот побочгаог дома испуњује мазу скромну двораиу док свеЈптеиик изговара речи свете молитве... То слави своју славу једна тиха велика нородипа у којој су се патње и милоср* 1)е сдшле у једну љубав, бескрајиу, иежну, иетииску... у љубав коју само човечност може да усади у душу... То слави тихи дом слепих девојака на Гун-

дулићевом веицу 11, у којем је одувек све тако тужно у којем тако мало радости има ... Слепе девојке по^ожно и скрушено сдумаЈу молитву док им на црном етаклу што крије угашене зенице, блистају одблесци пламена славске свеће ... Слушају је срећне што их рука милосрђа, једини њихов ослонац у трагичном животу, није напустила, што их још увек греје топли загрљај племенитих Српкиња који их је прихватио, саме, несрећне, залуталс у вечном мраку, још пре толико годнна . •»