Коло

ПОШТАРИНД ПЛАЋЕНА У ГОГТОВ/

КДЛЕНЛАР

НЕДЕЉА 21 НОВЕМБАР. _ Вајка се^ синоћ онај наш сусед из куће — онај што не воли много да води рачуна ни о ј себи: — Већ су ме три лекара напустила! — Та није могуће — згрануо се госн комшија — Зар сте толико тешко болесни? — Ама, није, човече, није то у нитању, него нисам ни платио рачун... ПОНЕДЕЉАК 22 НОВЕМБАР. Поџевељао се у нашем комшилуку један брачни пар. Узела жена да сикће: — Е, нећеш више мрднути без ме^ не... То да упамтиш.., Ићи ћу, вала мајци, кудгод ти будеш ишао ... —— Ама, жено, *не браним ти, само немој да заборавиш да сам ја машиновођа • • •! — бранио се гре* шник, али не зиам да ли се и одбранио. *

УТОРАК 23 НОВЕМБАР. — Ја своја осећања не умем да облачим у скупоцено рухо речи, драга моја! ... каже онај наш суплент из комшилука сврјој женици, кад она одједаред гракну на њега: — А, ко ти каже у речи ... ? Боље да их облачиш у нешто паметније.. • иначе немам шта да обучем ново...

ХУ/НС^

иог4 ш

— Господине папдидате, шта је ураниум? — Не рнате? А шта је хелиум? — И то ве зн ате? ДаНу пам још последњу мотук• пост да не паднете иа испиту: реците ми каква је рарлика ирмеђу ураниума н хелиума?

СРЕДА 24 НОВЕМБАР. Упадох и ја у друштво оних англофила и стратега. Један држи банку: — Који је то сад Базе? — Није Базе него Бузе! — поправља га други. — Ама, Бозе! Бозе се зове! —-

умеша се трећи. — Па шта је с њим? — Дали му авион да одлети у Индију! — Врло важно. А ко је па опет он па да лети у Индију? — Чекај ... Полако. И полетео он, кад туп, одједанпут наиђоше енглески ловци и држ око њега и натерају га да се спусти! — И спустио се? — Спустио се! И заробили га Енглези!

— Та није могуће. Заробили га. Па то. је колосално — ускликну онај што каже „ко је тај Бозе да му даду авион"! Зиате ли ви шта значи кад су њега заробили ... Па он је важнији и од Гандија!..« ЧЕТВРТАК 25 НОВЕМБАР. Разговарамо синоћ нешто о дрвима кад госпа комшиница упаде у раЗговор па рече: — Јуче сам прошла поред оне на« ше дрваре у комшилуку. Крцата пуна букових цепаница, па ми чисто дошло да прескочим тарабу... Госн комшија је пресече: -— Море, и ја бих прескочио д« је нешто чувају Бадољови војници! ПЕТАК 26 НОВЕМБАР. Пита јуче један наш сусед, младић, ону нашу лепотицу из комшилука: — Реците ми, госпођице Бебо, је ли доиста то велики грех кад неко укра де пољубац? — Па... знате, како да кажем — узврдала се наша лепотица можда је грех, али има и грехова који се ираштају! СУБОТА 27 НОВЕМБАР. Шетао госн комшија Калемегданом па нам прича како је чуо и овакав разговор заљубљеног нара: — Како је дивно ово јесење вече .. • Небо осуто звездама... а мирис сухог лишћа шири т-ако мирис ... Нашта мислиш драги ... ? -— Мислим, море, како сам могао да изгубим јуче ону булу у ремиу! М-к

1 џ т

Г де бих могао да оставпм овај свој нови шешир? — Метни га на ремљу! —- Ух, па рар ниси могла да ми кажеш неко још глупље место? — Онда га задржи на глави!

рнате ли да ворите мотоцикл? Не. Добро, онда, молим, припарите на мој точак!