Коло

Г >оргезе, била модед славном вајару Канови за једну његову јВенеру. То је било у време кад је лепа Паулииа добила јабуку као прва лепотица Париза и хтела да се овековечи у мермеру. Прича се да је Паулина, кад су је питали, зар јој није било непријатно да без одела седи као модел, одговорила; ,Зашто? Атеље се стално ложио". Позната је историја ремек-дела Леонарда да Винчија „Ђоконде". То је пордре Мона Лизе, жене богатог флорентинског трговца Франческа дел Ђоконда. Славни мајстор радио је тај портре пуне четири године, и после га никако није хтео да прода, иако су му нудили за њега баснословне суме. Откупио га је тек 1505 године француски краљ Франсоа за 12;000 златних талира. Портре ,*жене са загонетним осмејком" и данас се као неоцењиво благо чува у париском Дувру. Позната је огромна афера кад је пре тридесетак година тај

портре био украден. Дуго времена се није знало какав је, уствари однос пбстој^о између великог мајстора, правог генија, и његовбг з^цдела за ову слику, док најзад. није утврђено да је то био само однос чистог, идеалног пријатељства. За своју славну слику: „Форнарина" служила је великом Рафаелу као модел ћерка једног римског пекара. Историја и зли језици причају да лепа пекарева кћи није била само модел великом сликару. Наруквица на њеној левој руци носи сликарево име и то би, по причи, требало да бу^е као неки еимбол узајамне склоности сликара и модела. ЈЗначе се о самој „Форнарини" (у преводу: „Хлебарка' 4 ) мало зна. За Рафаела извесно је да је у Риму волео једну жену по имену Маргарита коју спомиње и у свом тестаменту. Н>ој је по светио и свој страсни сонет у коме ка* же: „Блеском својих ватрених очију ма-

ии ме ова..Међуим, да ли |е *« била Форнарина или нека друга, остаће тајна заувек. У својој 53 години ступио је славни сликар, дворанин и дипломата Петар Паул Рубенс по други пут у брак. Венчао се са шеснаестогодишњом Хеленом Фурман. „Одлучио сам да се поново женим, писао је славни уметник, јер не осећам ни најмање воље да ,живим повучен и усамљен. Радујем се срећи и животу ..Слободни дух тадашњег доба није му замерао што је славио дражи своје младе жене на платну. Она је толико одговарала сликаревом идеалу жене да су људи налазили црте сличне Њенима чак и на сликама које је Рубенс радио још док је Хелена била дете, док је сликар уопште није ни познавао. „То је жена из чијих очију за мене блиста сунце"^ рекао је сам Рубенс. Слика коју доносимо приказује сликара са његовом женом, лепом Хеленом, и синчићем. Славни сликар Арнолд Беклин оженио се кад му је било шеснаест година. Његова темпераментна млада жена Рим-

Лево — Рубенс: Сликар са својом породииом.

мо лепе прте ове еујетне, Ау0оморп€ али верне и предане жене. Прошле зиме гледали смо са ужива« њем животни филм великог холандско! уметника Рембранта. После смрти ње< гове прве жене Саскије он је узео сда ромашну и припросту Хендрикје да мЈ води домаћинство и васиитава малог сда на. И ола девојка са села која није зна« ла ни да чита ни да пише постала му ј« модел и —- љубавница. Оженити се њо« ме није могао јер му је Саскија остави« ла своје велико имање под условом да не сме по други пут да се жени. Знамо и; колико је сликар због тога после патиоч Ускогруди паланчани осудили су га збо< „неморалног живота", а црква га про« клела. Верна Хендрикје до краја живот* издржала је ипак са њим, а он је ове* ковечио са својим сликама .. . За велике слике које су крајем про* шлога века изазвале велику сензациј^ славном бечком сликару стајале су ка< модели многе даме из високих бечки* кругова. Оне су се, управо, отимале 34 ту част. Но кад су се слике појавил* на изложби, настао је прави скандал«

Лево — Рембрант и Хендрикије,

л^анка Анђела Паскучи имала јс чудно мишљење о сликарима и њиховим моделима и ни по коју цену није допуштала да сликар слика коју другу жену сем ње саме. И заиста, ниједан женски модел није прешао праг Беклиновог атељеа. Разуме се да није била по среди само љубоморност него и женска сујета. „То је трагика мога живота, пиеао је Беклин својим пријател>има, али шта могу. Сликар не може да ради без модела, а моја жена ми не допушта да узмем други модел сем ње саме. Но она ми је толики друг и пријатељ, толико смо заједно проншвели у тешким временима, да морам да јој опростив* ту слабост". Беклин је марљиво сликао, а жена му је неуморио позирала као модел, и на свим његовим сликама налази-

Сваки муж је веровао да у извесноЈ нимфи или нагој Венери види своју жену. Међутим, сликару Макарту највише је служила као модел глумица Бургтеатра Шарлота Волтер. Она је и Клеопатра на истоименој славној слици На нашој слици види се Макарт како клечи иред својим моделом, исто тако славном глумицом. Најоригиналније је решио питање модела славни цртач -гравер Ходовјецки. Он је своје моделе посматрао кроз кључаоницу; „Чим жеиа осети, правдао се уХодовјецки, да је пжмат* тр^те или цртате, узима намештсну позу и тако све поквари. Зато јо Најбоље да је посматрате — кроз кључаоницу. Сем тога, и лично сте обезбе.ђени и сигурни од свог модела .

Макарт и глумица Шарлота Вомтер.

(0шшци; Дас Ил,уса^рирте Блат)