Коло

ЗА ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

Ј^у^апљица се родила у белим облацима. Била је мала, много мала и чиста као кристал. Неколико дана летела је по плавим висинама. Често је посматрала живот на ремљи. Кад би угледала реке, мора и језера, нека чудна милива треперила би јој у срцу. И иевала је: О. мора да је леп живот тај. Живети тамо — та то је рај. Мојој ћ© ерећи блиснути еја.1 кад будем пала ја V тај крај. Тако је певала она и мислила на земљу. А једнога дана, када је цело небо било покривено облацима, почеле су неке другарице, које су биле веће од ње, да слећу ка земљи. Она их је молила да и њу поведу, али

других већа. Хеј-хај! Живот — то је срећа!... Видела је прво вијугави поток. Он је јурио низ брег, пролази® кроз једну шуму и затим милио равницом. Поток је био бистар и леп, пзума кроз коју је Поток пролазио била је мирисна и пуна птица, али капљица је летела даље. Иије поток за н>у. Она хита мору. Море је Зове! Ускоро се поток уливао у једну реку. У почетку река је била мала, али што је напљица летела низ воду, она је била све већа и већа. Код неког великог града ока се уливала у још већу реку. Град је био леи, имао много високих кућа и безброј вртова, а ноћу је блистао у светлости сијалица, па ипак је капљица летела даље. Море,

оне кису хтеле ни да чују. „Ти си још малена" — говориле су: „Ускоро, када порастеш, и ти ћеш слетети". Она то није слушала и, када то нико није приметио, затворила је очи и скочила. Лет по висини био јој је пријатан и наједном је храбро погледала на све стране: «Ура!" — викнула је и запевала: По висини дивној летим, бирам меето. где да елетим. — Ала имам да уживам! По мору ћу да заиливам, с валовима № :гУР^М; зато сада мору журим! Кад ме виде мора плава, то ће бити радост права. радост од свих

само море. На свом путу ка мору видела је хиљаде чуда, много занимљивих ствари и пуно пријатних предела, али све то ништа није значило за њу. И гле, када је у даљини опазила огромну, бескрајну пучину плавога мора, почела је да дрхти од узбуђења. Оно што је толико зкелела, море о коме је стално мислила, ето сада је под њом. А и била је уморна. Тешко је дисала, тако да су јој се једва чуле речи: Велшсо. плаво море. и ви. немирни вали. знам да сте дуго и дуго тралшли мене. звали. И ево сад сам дошла. ПЈЈЈииа моја мила. '^ими*"Ш1Г§ВУ Шпљу под твоја дивна крила... И тек што је то изговорила, срушила се у море. Јадница, како је пала, тако је и умрла.

На леду

Јоле и Коле тоциљали су се с мамом по дебелом леду на бари. Али лед ни.је био свуда подједнако дебео и Јоле је одједном наишао иа вупу у леду. Прва му Је помисао била да су кроз ту »упу поопали Коле и мама! Да ли су ово двоје пропали кроз лед. или се само сакрили да Ли уплашили Јолета. ТТре иего тто дате одговов загледајте слику пажљиво са свих страиа!

Нестала је у нространој води, тамо где су и хил>аде њених већих другарица нестале. Па ипак — нешто је било од ње: јостала је ј^дан мали, мали део великога мора ... М. ВАСКИП

Твчи мапан улипом Љут је ка.о рис. А знате ли зашто: Зато шго му сека Рекла 1утрос „пис". Попио је млеко Иа се сад још бури, А сад као лудак Ио улиии јури.

Али шта ће рећи мами ЈТаша сека Лепа, Кад је мама упита: «Где 1е толко млека". А сека ће рећи: ..Попила је маца. Не лажем те Богами Тако ми пајаца." Ј1ЕПОСАВА ТОДОРОВИЋ ученица II раз. гимназије Биоскотт код куће

Ако имате мало добре воље моћи ћете лако ла добијете иа зиду слику ове чудиовате зверке. Ако будете уз то л'мели да мичете прстима. видећете како ће зверка оживети.

Џ т Месец

Са земл>е 1е бачена иакета иа месец. Све 1е израчунато да ракета може да стигие. само ако пође одмах правим путем. Којим путем ракета треба да пође да би нпак стигла до месеца. Хајде. размислите! Одговов је тако лак да вал! га и не дајемо.

Н

љ скопао ,71исац себи згодну //ј јаму. Натрпао на њу граЦ/с_- ње, ианрат. сламу. Удесио тако да види и чује сваког. ко се за лов јами приближује. А баш близу даме водио је пут, ко.јим пролазаше ловаи ко рис љут. И кад год би ловаи нагазио пут. скрио би се лисап у најдубљи кут. Скривала се вегато та лукава звер. да га не нањуши ни најбољи кер. Чим би лован прот'о и његови хрти и опасност јака од хајке и смрти, лисац би из јаме помолио нос и у село трч'о к'о на крушке ос« А кад би стигао некоме у дом. правио би русвај и живине слом. Тако пролазили старом лисцу даии. обилпи у миру и у доброј храни. Једио јутро раио па његова врата зачуше се звуци од тешкога бата. А кад лисац вирну. да види ко лупа. а пвед њега сусед, млади курјак стуиа и завија громко: — Хеј. суседе лисо! У главу ми дошла једна добра мис'о. Дошао сам к теби. да ми унут дадеш: како себи хвану нриправити знадеш. и да ми испричаш све начине иове како се најслађи залогаји лове. Видим: угојен си. значи живиш славно. За живот ие ствепиш. а то ти је главно. — Мој суседе. вујо, да ти речем нраво. ма како изглед'о мучим се к'о ђаво. Јест. помало ловим. ал' за живот стрепим. Једва чувам главу нреварама лепим. Има једна напаст што све звевке гони, те се свака од тог к'о од врага клони. Сву мудрост трошимо колико ко може само да спасемо своје јадне коже. А сва та опрезност често слабо вреди. Та оиака хала никога ие штеди, Насмеја се курјак: — Иих, страшљшш лиео! Ја бих иа ту халу без страха кидисо. Са» мо да Је видим. био би јој крај. Часну реч ти дајем. не шалим се знај!.., — Ама мани. вујо! То је чудна звер. Има страшну снагу. још страшнији смер. Скида сваком кожу, продаје за новап. Ту пролази често. и зове се л о в а ц. Не иди му ближе. је л' ти живот драг. И твоју ће кожу да однесе враг! — Ха-ха-ха-ха! Л есо . нлашљивчиио стара. ти си кукавица. којој иема пара. Нокажи ми ловпа. па бригу не води. Ја сам курјак, лишче. бој ми с |аКим годи! — Е па добро. вујо. кад те копка црв. да ти лован пусти твоју врелу крв. а ти дођи сутра кад заруди зора. Мислим да ће бити за твој мегдан ова. — У веду је. лисо! Биће како желиш. Сутра ћеш у зору да се .раав^селшп, ^ а д југледаш, ловца како, усред м\ка. да1е Вогу душу у чељусти вука, — Радујем се јако. ако тако буде. Их, ала ће двуге звевке да се чуде! — Видећеш већ, лисо — рече вук и оде. — Гле како му само хвалисања годе — шапиу лисац тихо и V јаму штуче и пажл>иво папрат на отвор навуче. Сутрадан. у зору. лисап зачу хук. Над његову јаму наднео се вук, па му виче оштро: — Чмавања 1е доста! Устај. да дочекаш суседа и госта! На овакав позив лисаи бвзо скочи, кровири из таме. и протрља очи. протеже се лењо. па са смешком рече: — Кад већ пемаш, вујо, од тог ништа прече. покашћу ти ловпа нек ти веп поткреше и нека те добро по кожи почеше!

— Место што ми причаш кО плашљива баба. врши сво«у дужност! Ие дангуби цаба! Нокажи ми ловца. јако ми се хита. Ако се скаљујеш. на здравл»е ти пита! Тако курјак рече и зубима шкљоцну. То лисца веома пеугодно боцну. — Добро, добро, вујо. поћи ОВОР часа — рече лисац — крену ш стаде да каса. Вук све поред њега. И сред једног кута сакрише се оба у близини пута. А средином пута лако, као маче! с књигама у рупи танкало је ђаче, — Је ли оно ловац? — вук запита бесно и очима севну и лево и десио. — Лакше, прика вуче, одвише не хити. То 1ош није ловац, ал' ће некад бити — вече лисан тихо, но се земљи саже, и ногледа ђа« че што је мого блаже. НиЈе мпего прошло, вук на путу виде: са бременом грања један старац иде. — Је ли оно ловап? вук запита тише. — То је био ловап. ал' сад нше вигае — одговори лисаи. па с.е врашки смсшко, док се вук. не- . стрнљив, иза уха чешко. Наиослетку друмом, пуном снагом мушком. појави се ловап са ножем и пушком. Чим га лисац смотри. шапом вука таче. шапну: — Ево ловца! Спремај му кола-

че! Сам доврши са њим ову игру скуиу. а |а. драги вујо. побегох У рупу. Чим то лисац шапну. безобзир-* пе стругну и. што брже може. на дно рупе гамугну. Не потраја дуго пуцањ шумом јекку. Курјак. еав V крви. у рупу егрмекну.. — Шта 1е. нрин вујо? — пита лисап вука. — Ћути. нигде нема мојих те* шких мука! Кад сам ловцу ношо, он цев скиде с леђа. принесе је оку. баш до самих веђа. па некаквнм огњем квоз и »у иа ме дуну. јато врелих гвагаки око меке суиу. Кад на њега скочих. ла му скргаим ребра. он извуче неку валицу од свебва. на ме њом измери дванута ко глави. Где ме год дотаче. свуд ме раскрвави, Од тога ми скоро иекочише очи. К 0 са таквом халом може да ее бочи? Лепо си ми Јуче гововио, лисо. послугао те ннсам, па сам награиео. Налазим у свему да је тако право: ко не слуша мудрог«, тог однесе ћаво. А-а

Четири нретз

Имате Једпу пасју кућицу и че^ тири кучета. Једно од њих везач но је за кућнцу. КоЈе?

Р Е Б У С

Ру/?јГ ФФ

1»