Коло

лиш сшојшм Добро је да познајемо ПИРАМИДОН и да се у ово средство можемо поуздати I

[вдуевЈ Против вопова с

Оглес р©г. С. Бр. Ј9.д99 вд б -Х -1942 Добија се у свакој апотеци

ГЂА ИЛИЂ ПОТПИСАЛА ЈЕ 0ВИХ ДАНА АНГАЖМАН ЗА ПРАШНУ 0ПЕРУ

Беч, мрајем вовембра 1943 Пре 8 година за премијеру Моцартове „Отмице ијз Сераја" на ал>катима београдеког Народног в©» ^оришта и у дневним листовима појавмло ее први пут име младе оперске певачице Вукице ИлиК, која је у улозж Блонде те вечери дебитовала пред београдеком публииом и јавношћу. Резул* »ат је био „пријатно изненађење и ©ткровење једног младог домаћег талежта" како се изразила тадашња позориП1на критика. Нарочито је било иодвучеио да „поред изванредно лепог >лаеа ова млада певачица располаже израза»им драмским талентом широких концепција и здравог драмског инетинм•а и . Не мање било је признање људж вз позоришта (чланови оперског оркестра под диригентском палицом г. Стерана Христића, искреним аплаузом п©9дравили су на првој оркестралној пр©би иојаву нове иевачице) као и призиаи>е само позоришне публике, топл® ш ©д ерца ... Поеле овог успеха Вукица Илић ваставља своју карвјеру као стална члаввца Београдске опере, у лирско-субретеном фаху. Она тумачи све важније рв' ле свога фаха в евешином свога гласа и виталношћу, као в јаким уметничким ©сећајем сцене и типова, остварује опереме улоге живо и рељефно. Лучијета у „Четири грубијана", Софија у „Верте-

Оекар у „Балу под маскама", Ми^ета у „Боемима" и друго, потврђују мред београдеким уметничким светом в>еи иесумњиви талент и уметнички ра3»ој. Нарочито је запашен њен великн смвеао и разумевање за Моцартову мури »у в стил, што показује изванредно уевела креација ваша Керубина у „Фнгар©вој женидбв 44 , кога је она прва воетавила на ецени Београдске опере и еа великим уепехом певала све до пред евој полазак нз Београда. Међутвм, етручно и објективно уво возиавалаца музике могло је још много раннје да осети да еа жнвотном зр«лошћу Вукице Илић сазревају и њене вевачке епособности м да њен широнн металаи тон еа звучним ередњим регметром н блвставим внсинама, показује тевдевцију ма тежем лирском фаху. Могло ее осетити да би њен глас великих размера био још целиеходније искорншћен у широким распеваним мелодијама моје захтевају пуноћу и продорност т ©на. Међутим, мако изгледа, Вукица Млвћ није наишла на разумевање мод в ©званих. И тихо, екоро нечујно, она је ире пола године напустила Београд и Београдску оперу и повучена уметннчмом тежњом за радом отнснула се у ншрокм свет... По свом доласку у Беч Вукица Илнћ марљиво радн и користи најпознатије бечме педагоге да употпунн што више

Трнфуновмћ н Аћимовић претстављају дма света, два начина игре, два схватата н разуме се, два опречна темпера* мемта. Трнфуновнћ је миран, вазда прнбран, првокласни теоретичар и искусан мајстор познционе игре. Аћимовић је борбен, игра офанзивно и веома рад© зкртвује фигуре. Његова је игра интумтивна. Свакако један од најдаровитијнх каших нграча. Трифуновић је више научник, теоретичар, али теоретичар којн уме да своје знање практично, у играма, примењује. И да побеђује. Аћимовић, пошто је пре петнаестак годнна бриљирао одједном је престао да се но* јављује по турнирима, да би се нсто толико изненадно „повампирио", да бн почео с тим да је прво на прошлом турниру Трифуновићу ишчупао реми н да би на утакмици, о којој сада говоримо, приредио најнепријатније изненађење. Почео је тим што је тукао Трифуновића што се овом већ годинама ннј© догодило. Борба се настављала нанзменичном срећом да би се најзад завршмла са 8 н ио према 6 м по. Најлепша партија била је претпоследња у * # ј®ј Ј е такође победио Аћимовић. Али, т® није било доста. Трифуновић је уеие© да победн са два бода разлике н да тнме сачува титулу. И докаже да је длнас наш најбољи мајстор. Најсвежијк н у најбољој форми. Продори Аћимовмћа доказн су в воље и даровитостн, донази да би могао да постане са више рада н теориског знања заиста великн мајстор. Засада је — „баук". И физички, а то и у шаху као иначе у свему животу игра улогу, разлика }е фрапантна. Трифуновић је витак и увек насмејан. Не пуши. Аћимовић је круван н снажан. Услед јаког притиска црвен у лнцу и што се партија даље гродужава све црвенији. И непрекидно пуши. Тамани цигарете. И ето тако су били супротстављени типични градитељ нгре и најборбенији шахиста у једном двонедељном мечу који је у сваком погледу био један од најлепших наших културних доживљаја. Б. Т•

Наша оперска пе»ачвца Госпођа Ву кмџа Илмк, која сада с великмм успехом пева у Прату ердачно пордравља читаоие „Кола".

Упиталн емо г. Штарку за нове изгл®«» де иаше земљакиње. — Могу да Вам кажем, — рекао је г* Штарка, да је г. Хартман веома задовем , љан певачким квалитетима г-ђе Или&д; а то значн већ много. Г-ђи Илић еу поч верене насловне улоге у операма „Бе^ терфлај", „Манон" и „Историја о леној . Хамерл" -од Кауфмана, као и Мими Уј „Боемима" н Неда у „Пајацима". У©*: сталом склопити уговор са једном опе«* | ром која је стила бечке Државне оперв, ! н радити под руководством г. Хартма® ј на, даје иајлепше изгледе за сваког ј* ј метника." Уочи поласка у Праг посетио саМ Вукицу Илић и замолио је да као бео«: | грађанка да изјаву за београдску поз«< ришну публику и читаоце „Кола". „Срећна сам, — рекла је г-ђа ИлнК $ да ми се пружила овако ретка прилнма; да уметнмчкн напредујем н нешто п©« I стмгнем. Трудићу се свим својнм сп©*> еобностнма да се што внше иористнав огромннм некуством н стваралаштво!® мога новог Управника н осталих ©пер« ских стручњака, да бих в сама могла; доцннје да користим своме Београду^ Јер Београд, ах, шта могу да Вам ма«< жем, — наставила је после кратке пау«( зе г-ђа Илнћ, док су јој сузе заблисталв; у ©чмма, — Београд је моје родно ме- ћ ето, волнм га и, верујте, вратићу се.. в мораћу једном да се вратим. Зато ми п©ц здравите мој Београд, моју публику мб чмтаоце „Кола" искрено н из свег сриа, које ће увек њима припадати" — завр<* шмла је наша уметница. К. М. з.

После равршеног двобоја: Синиша Аћимовић (лево), Оррен Недељковић, судија меча (у средини) и др Петар Трифуновић (десно). (Снимак: А. Оимнћ)

своје невачно зиање, као и знање иемачног језнма. 1Бен полугодншњи боравак у Бечу протиче у неометаном раду. Иетевремено прави многа познанства међу бечннм уметничким светом, што је доводи у везу са познатом позоришном н филмсмом агенцијом „Штарка". Шеф фмрме г. Штарка одушевљен њеним певачмим нвалнтетима препоручуЈе је одмах за Прашму оперу. Долази до ауднције у Бечу којој лично присуствује ннтендант Прашне опере г. Хартман, један ©д најбољих данашњнх редитеља н ©перских стручњака у Немачкој. После ©твеване арнје „Бетерфлај" и Мими мз „Боема" поздравилн смо Вукицу Илић ка© првог лирског сопрана Прашке опере. Уговор је одмах склопљен и потпмсан. <Оннмак: Прнватна евојина)

елммн шаховскн мегдан, јединствен у евојој врстн мод нас, завршно ве. У двомечу мојн је трајао тачв© ветваеет дана победио је жилавнјм н сталоженији др Трифуновић. Ненадмашни мајстор позиционе нгре победио је темпераментног и борбеног мајстора Аћвмовића. Да ее спортски изразнмо вебеднла је боља кондиција. Бнло је веома занимљиво и — поучно •— носматрати оба наша мајстора, Пре евега, то је био први случај код нас да в© завршетку једног заморног турнира два мајстора наставе међусобни обрачун. Аћимовић је позвао победника Трифуновића на меч који ће имати да ©длучи о томе да ли ће сачувати титулу првака земље или ће је уступити њему. Овакве значајне борбе код нас нмје још било. Алн, много је занимљн»мје било присуствовати свакодиевном ©брачуиу. Биле су то лепе партије н ©штре борбе, такорећн без предаха. И све до последњег кола се још није знало м© ће победнти.