Коло
2
Почетком овога века развила се једна нова медицинска грана, тзв. наука о исхрани. Тада су научвици узели да проучавају колико је цотребно човеку да поједе основних елемената исхране: беланчевина, масти и угљених хидрата (шећера), тј. колико калорија те супстанције треба да пруже организму не само за његово одржа« вање, него и за његов душевни и телесни рад. Међутим ускоро. су увидели да ни Јв довољно да човек узима беланчевине, масти и угљених хидрата да би се добро осећао и био здрав. У извесним случајевима настајали су поремећаји и права оболења и код особа које су се довољно исхрањивале, по свима прописима „калориске" вредности хране. Тада се помислило да нису у питању извесни амини (амино-киселине су саставни делови беланчевина), неопходни за живот (вита-живот), И онда се по.чело говорити о витаминима. Није прошло дуго време од првих почетака проучавања тих нових, непознатих супстанција, названих витаминима, а већ ее утврдило да витамини нису никакве беланчевине, него да су нарочита хемиска једињења, која човечији организам не може сам да створи и који, у најмањим количинама, играју велику улогу у важним процесима у човечијем у животињском телу. Недостатак витамина доводи до најтежих поремећаја у организму па и до смрти. Наука је успела до данас да открије велики број витамина, да утврди њихову хемиску природу и њихов значај За живи организам. Тако се сада зна да веки од њих претстављају компликована једињења шећера, други да су из групе стерина, трећи пак из групе пурина, итд. Исто се зна да многи од њих могу бити растворени у води, док се други растварају само у мастима. До сада познато је седамнаест витамина (означених словима латинске азбуке) и то: витамини А, Вц В«, Вз, В«, В^, В«. С, Т> 9 П*, Е, Р, Н, Ј, к, и Р. Витамин А се налази у већој количини у мркви (шаргарепи). Прорачунато је да 100 гр. мркве садржи 10.000 јединица овог витамина. Истр тако витамин А се може да нађе, али у мањој количини, и у грашку, патлиџану, пасуљу, купусу и др. Осим тога овај витамин се налази у млеку, маслу и разним сиревима, али у много мањој количини него ли у шаргарепи, грашку, салати и др. Интересантно је да су већ стари Египћани знали за значај и дејство витамина, иако их, наравно, нису познавали. Тако у једном папирусу стоји да се „поћно слепило" (теже распознавање предмета у сумрак или по ноћи) лечи давањем џигерице (јетре). И заиста данас је утврђено да недостатак овог витамина А, изазива тзв. ноћно слепило. Осим тога сада се зна да јетра (џигери\ ч ца) извесних риба, па и сисара, садржи доста овог витамина, који је унет исхраном, па се у њој налази депоноваи. Да је то тачно најбољи је доказ чињеница да се количина витамина А
у млеку и маслу мења током године, према томе да ли краве пасу свежу траву или не. Узет каротин (предстадиум витамииа А) у зеленилу, претворен је у крављем организму у витамин А и депонован у јетри. У организму кита ово претварање каротина у витамин А догађа се у његовом прибору за варење. Како кит накупи велику количину овог витамина, то није чудо да рибље уље претставља један од најбогатијих извора витамина А, а и витамина О..
чаном систему. Сада се зна да пиринџева љуска садржи витамин В 1 који спречава болест бери-бери. Овај витамин налази се у приличној количини у хлебу, кромпиру, зелени, а пре свега у квасцу, Да би се спречиле промене које настају услед недостатка витамина В 1 , довољно је узети га у количини од 0,5 до 1 милиграма на дан, тј. напр. 100 до 200 гр. кромпира и 100—200 гр. пшеничног или ражиог хлеба. У недостатку витамина В^, настају по-
Назив
Значај
Где се јавља
Најмања дневна потреба
Витамин А
Недостатак изазива: емањена отпорност коже и елузокоже: отежано зарашћивање рана: повећање тежње за ствараљем камена у мокраћним иутевима и жучној бешици.
млеко масто џигерица спанаћ грашак купус
2000—2500 јединица Витамин в.
Недостатак изазива: болест бери-бери: оболење живаца: запалење жгаваца
хлеб квасап кпомпип
1 милиграм
Витамин в
Недостатак изазива: поремећа] проиеса оксидаци]'е у ћелијама
житарипе кваеац млеко
1—2 милиграма
Никотинска киселина
Недостатак изазива: болест пелагру
житарипе квасап
10—100 милиграма Витамин С
Недостатак изазива: болест скорбут додатак потпомазге: излечење инФекДија
поврће воће
30 милиграма
Витамин Б
Недостатак изазива: болест оахитИс ( енглеску болест)
оибље уље
12,5 хиљадитих делова милиграма Витамин Е
Недостатак изазива: код женке чеете побачаје и мртво роћенчад: коз мужјака стерилноет додатак потномаже: нормално расплођавање заштиту од побача1а
пшенипа меео жуманае
1 милигвам
Витамин к
Недостатак изазива: повећање крвављења
зелено поврће
1® милиграма
Недостатак витамина А у исхрани има за последицу замореност и малаксалост, губитак апетита, промене у крви и нарочито промене у оЧима. Особа која не пр-ма довољно овог витамина много је слабије осетљива на боје, од других; осим тога њој је потребно тридесет пута јача светлост да у сумраку распознаје предмете. Да би се спречио недостатак овог витамина, довољно је 2—3 кубна сантиметра рибљег уља, или 30 гр. масла или 20—30 гр. џигерице узети дневно. Витамин В је наслућиван по томе што је већ прилично давно примећено да се код особа које једу љуштен пиринач у разним земљама Азије, јавља обољење, познато под именом бери-бери, које се испољава јаким мршављењем, отоком ногу, тешким променама на срцу и жив-
Док поток лаким шумором клепти и зооа коадом развија крила. крај виса доле ко суза трепти паетирска пеома бујна и врела: „Што еузе ронига Ђауоко мила% Блиставе горе крај мога еела трепере. дршћу у ведрој зори, уз лаган жубор горскога врела: а ко да тужи еетно сс ори „девојко мила. љубав ме мори!... О етворе дивни што срца будига и тице дижеш из еталког сна. зар има душе. за којом жудиш. Божански створе узвикнух ја. Утону севдах у кригоој гори. опојног авука певача тог. а меетч) песме чух како збори. снажно и громко ко счажни • Бог:
„Песма је ова здружена с болом. ал' срце бодри весела ћуд; Живот ко барка у нади плови носећи. љубав, песму и жуд. . . А у тој барци пучином голом бије о стену. или о епруД, гудуром. гором. брдом и долом «ко мехур пуца и ломи труд" .., Тргох ее из тог сна бујне страве очаран песмом дрхтах ко луд, визијом пуном бајки к'о јаве лут'о еам дуго. а не знам куд . .. Поток и даље .шумори, гони. хитро екакуће 'паетирка чила; док стадо пасе. ева гора звони. ~ пееме ее лаћа, Загорка вила, па њоме ерца растапа. рони: мТа оди: оди драго.1 на крила!" ... СТЕВАН ВУКЧЕВИЋ
ремећаји у растењу животиња. Никотинска киселина, супстанција која по својој хелиској природи припада групи внтамина В, претставља тзв. антигелагро фактор, тј. у стању је да спречи тешко кожно и нервно обољење познато под именом пелагра. Од пелагре још и данас болује доста велики број људи у свим крајевима света, па и у нашим пределима, нарочито у Румунији (око 50.000 болесника годишње). Никотинска киселина налази се у већој количини у животињској џигерици и у квасцу. Витамини Вз, В<, В^ и В« потребни су нарочито за растење. Витамин С је један од најдавније познатих витамина. Шегов недостатак у исхрани изазива болест скорбут, која с® испољава, поред осталог, и обилним кр* вављењем. Додатком свежег поврћа или воћа, скорбут се може потпуно излечити. Данас се витамин С добива синтетички, тј. хемиским путем. Потребна дневна доза овог витамина износи 30 милиграма, који се налазе у 100 гр. парадајза или 100 гр. келерабе куване у води или 50 гр. јагода или 100 гр. малина или 100 гр. рибизла. Витамин О је важан по томе што спречава појаву рахитиса (тзв. енглеске болести) код одојчади и мале деце. Врло често већ у трећем месецу, Одојче оболи од ове болести. Тада само витамин И може да изазове излечење. Да би се спречила појава овог обољења код деце, добро је да будућа мати већ у 3 или 4 месецу трудонће) пије риб* ље уље. Витамин Е је један од скоро откривених витамина и служи код лшвотиња За расилођавање. Чим се оне исхрањују храном која не садржи овај витамин, постају стерилие. Интересантна су проучавања која доказују да се пчела-краљица може да развије само оида када се храни храном богатом витамином Е. Ларве пчела-радница исхрањиване су само храном која не садржи овај Витамин. Изгледа да се вптамин Е налази у хипофизи 1| штитњој жлезди, тј, оним жлездама које, преко својих хормона,
управљају полним животом и расплођа-' вање код животиња и код човека. Витамин К је скоро пронађен вита« тамин и налази се у зелени, у спанаћу, салати итд, Недостатак овог витамина изазива крвављења услед немогућности крви да се згруша. Интересантно је да бактерије, које живе у човечијим цре* вима, могу из хране, да стварају овај витамин, тако да га човек не мора да уноси. Међутим у случајевима поремећаја у цревима или поремећаја јетрине функције, може да наступи недостатак овог витамина и да услед тога дође до крвављења. Савремена наука о витаминима утврдила је још неке основне ствари у погледу ових, за човечији живот важних супстанција. Пре свега количина поје* диних витамина у појединим намирни« цама није стална. У толико је она већа, у колико се поврће и воће развијало под повољнијим условима. Осим тога доказано је да присуство неколико врста витамина у једној биљци или зелс« ни ниуколико не слаби дејство њихово« Сваки витамин има своје стално, независно, специфично дејство. Напослетку утврђено је да хемиским путем справл,ени витамини имају исто дејство као и природни витамини у воћу и поврћу«. Др Н.
СОБА ЉУТЊЕ Виле многих богатих Индуса имају јгдну нарочиту просторију ввану „Кродхагара", што значи „соба љутње" То је скромно намештена соба са свега једним прозором и масивним вратима застртим дебелим покривачем. Та просторија служи искључиво за то да би се у њој далеко од људског друштва искалио какав јед. Када би, например, муж хтео због нечег да изгрди своју жену, позвао би је у 1у собу. На тај пачин се онемогућује да страна лица или други укућани буду сведоци домаће распре. НАЈВЕЋА И НАЈМАЊА КЊИГА Једна огромна кн.пга налази се у по« седу бечке доминиканске цркве. Она потиче из 1424 године, те претставља 11опис доминикаиаца који су сахраљени у гробници доминиканске цркве. Она има облик ормара, листови су јој високи четири стопе, широки три стопе, а направљени су од дрвених плоча превучених пергаментом, и покрећу ес као врата или прозори причвршћени на осовини. Најмања књига на свету има опсег 14 х 11 мм. а направио ју је Немац Валентин Кауфман. Она садржи на својих 124 стране, 1150 редова и 11.250 слова, историју града Минхена. Њен повсз је од црвене коже, украшен златом и златним затварачем. НАЈВЕЋИ СПЛАВ НА СВЕТУ Јапан сваке године увози огромпу Количину дрвета. Да би се штедео бродски простор, а да би се ипак. велика количина дрвета брзО и сигурно довукла до места прераде, начињени су велики сплавови за прекоморски довоз. У луку Токија стигао је недавно први такав џиновски сплав натоварен са оса.м хиљада јелових стабала. Тај највећи сплав света био је 125 метара дугачан, 25 широк, 5 висок, а дубоко газио 3 метра. Вукло га је неколико реморкера, Читавих две године темељног проучавања требало је док се пришло овом јединственом начину транспорта.
На насловној страни: Високи Дечани, радужоина краља Стевана-У роша Дечанског, најленша и најживописнија српска средњевековна црква. (Онимкк: А. Симић),
Главни уредник: Мића Димитријевић зЈс Уредник: Бошко Токин ♦ За фотографије: Александар Симић ★ Цртеж: Ђорђе Лобачев * Уредништво Поенкареова 31. Телефон 25-010 * Власник и издавач Српско издавачко предузеће А. Д. Јован Тановић Ф Администрација Дечанска бр. 31, Београд. Тел. 24-001—10. Штампа „Штампарија Београд* А. Д.. Дечанска улипа бр. 31. Тромесечна преТплата 58,— динара.