Коло

ПОШТАРИНА ПЛАЋБНА У ГОТОВУј

НЕДЕЉА 19 ДЕЦЕМБАР.

ЧЕТВРТАК 23 ДЕЦЕМБАК

Данас евети Никола па госн комши Ј а попио неку више и прича нам ]) N. и 3 оног доба кад се У два Р ао госиа комшиници. Вели да се међу њима одиграо и овај дијалог: — Ох, мила моја, у овом загрљају осећам твоје мило срце! — А ја твоју табакеру! — одвратила му госпа комшиница усред вереничког заноса.

Опет нешто о нашем госн комшији и његовој лепшој половини. Једна наша сусетка питала га баш на сам дан њего^е славе: — Је л те госпо-

дине комшиЈа где сте упознали вашу госпођу и заљубили се у њу? — Молим ва^, пре свега да св разумемо — одговори госн компш« ја — ја сам се прво заљубио у своју жену па је теж после упознао! ПОНЕДЕЉАК 20 ДЕЦЕМБАР.

ПЕТАК 24 ДЕЦЕМБАР.

Славило неко жен~ ^ ско удружење па у , * после славе преко* ( / г\Н^ Р ева Ј е Д иа Д а ма, У чланица управе до_ Ј/|-г1 тичног ; удр.ужења / / Гј ,(> } нашег госн ком^ шију: — Није лепо од вас господине Тозо што нисте дошли на закуску... — Па, знате, нисам био гладан... — Али, забога, не долази се ваљда само због јела?! — Знам, али, нисам био ии жедан . ..

Прича нам госн комшија како је ономад у судскоаи ходнику чуо овакав разговор између оптуженог и његовог адвоката: — Хм! Како ће-

те доказати своју невиностг — Гле, молим те! — узбуди се опгулеени. — А зашто ја да доказујем... Па, зашто сам онда вас узео да ме браните?

— Шта мислиш: какве везе лиа између ове стричеве ловачке пушке и ових довачких трофеја? — {Знам. И? те пушке убијеие су све ове животиње! — Којешта! Све што виси ту на џиду купљено је код лстог трговца ловачкот прибора.

СУБОТА 25 ДЕЦЕМБАР.

УТОРАК 21 ДЕЦЕМБАР. Седимо синоћ код ^ госн комшије у.з ба$Т л ° иче вина шт ° га ]К ЧЛ Д° био од неког Р°" /» кК /п ђ а1? а : из Жупе, па ј и ___Ј - ^аскамо „ -." ОдједV - ј"" ном неко рече: -— Све, све, али никако не бих волео да будем друји муж једне удов^це! А< ја не бих волео да будем :г- " —— речеГ госн комшија

Иита Јуче госпа комшиница госн _ ^ комшиЈ *у: — Јеси ли читао у како је настрадао I онај авион што је I ^ ДТГ {* превозио Титову де \ ,1' V* легациЈ*у? г— Јесам, па шта? «■— Па шта мислиш о томе? •— А што Ј *а да мислим кад о томе мисли Секрет сервис!

СРЕДА 22 ДЕЦЕМБАР.

до пре неки дан нисам знао шта је љубав! — Та није ваљда! — забезекнуо се госн комшија. — ВеруЈ*те! -— Па, добро, а од пре неки дан знате? ?— Знам! ?■— Па како сте сазнали? ?— Прочитао сам у лексикону!

Онај наш стидљиви млади профе« сор из сусетства вајка се, ономад госн комшиј"и: — Знате ли, господине комшија, веровали или не,

—■ Марице, век три дана чекам да скин • паучиТлу!..." — Паучпна!?... Ију, госп&де, а Ја је чув,. г ш слила антеис ,• ра радио!

— Докторе, када већ морате да ме слпкате, па ренгген 4 . молим да ме сликате из профпла... $нате, мпого сам фотогеничнија овако, него у анфасу.

ШпШ штт