Коло
(Снимци: Приватиа својиваЈ
Заробљеници Сталага VI Г.
Чешња
Јутрос рано, устала је моја душа И са првим сунчевим зрацима, Који су осветљавали тамно зелене јел# И чисто плаво небо; Долетела к теби.
Зимско време иаступило хмадни дани век су дошли, топли џраци јјаркот суица давно, давно већ су прошли.
Ји је ниси видела, занесена музиком Пролећњег поточића, који је прскао, Скакао, летео и играо се Пред твојим ногама Зеленом, тек пониклом травом.
Поведоше тада собом што је ?а њих добро било, цвеће, атице и пчелице па и шумско џеленило.
Мало даље, расле су љубичице. Плаве, малене, слале су поздраве тебац Мојој краљици! Слале су мирис свој Благи, твоме нежном лицу, Које је супчев зрак топло миловао.
Оста гора пуста, сама, сада ииком иије мила, иеста птица и пчелица па и њеног &еленила.
Група раробљених офинира у Хамелбургу.
Моја је душа долетела к теби И заједно са зраком плавога неба, Спустила се на твоје младе, једре, Невине. груди и притисла их Тихом чежњом.
Али илак иешто оста што нам свима радост зије Божић, Божић, децо иде дан рођења рнате чије.
Један зрак сунца заплео се у косу; твоју« Којом се играла душа пролећа И моја душа. И један тихи уздах слете са лепих усан^' Намирисан чежњом. ^твојих« Поточић зеленом, ^ ек _,-^никлом травом. ЉУБИША Сталаг XVII С
Дан рођења Његов јесте свима иама драг и мио, јер и ои је као и ви иекад тако мали био.
Доживотно то пам оста успомена нама свима, тој радости нема краја и ако је љута рима.
Сада рбогом, децо, мила, дочекајте прарник рдраво, проћ' ће рима и пролеке доћи ће вам лето право! СВЕТОЗАР Ђ. ПБРИШИЂ рат. зар- бр. 21304. Фаха арб. ком. 557. Стамлагер ХП Д.
Иад зора заруди
Кад зора заруди и данак осване, Кад Сунце засија и лахор кад иирне, И природа горда оживи пољане; Мене нешто мине, у срце ме дирне, И мисли ми оду на провеле дане ...
Четнри српска заробљеник
радне команде
Чаробна си зоро, мождСа лепша сада, И данак и Сунце и природна дела, Све Џ оиет дивно као и некада. А#Џ моја душа давно је увела, Од патњи и бола, изгубљених нада!.
Далено одавде... Посвећено брату у р&робљеништву Далеко одавде Ти сад живиш брате Моје мисли "Тебе- у туђини прате, И на твој повратак сеја мисли стално Јер последњи сусрет беше врло давно, ЈВу^и храбар и не клони духом драги брате, Јер у Отаџбиии сија -звч^зда за те З^то" буди храбар и истрај до краја И дођи поносан до свог Завичаја. Моје СЈ )це стално за тобом тугује Ж^љна ми је душа гласак да ти чује, Жедиа сам очију, косе, вита стаса А н«-лвише брате твога милог гдаеа. Београ А
Некад ми је било све то тако дивно, Дражесно и мило: кад данак осване, И зору и Сунце волео сам силно И лахор кад иирне па опет престане.
Још увек се сећам све нежности-Твоје.« Које с-у: ме некад поиосом пуниле. Још увек ја видим пр&шлост и нас двоје, Кад шетасмо стазом —- наше речи миле.««
Ал' се једном срећа тешко суноврати, Када нас отрже вихор нових дана... И вер' јем никад, никад да се врати, Она песма среће што беше певана!
Нирнберг, 1943 годинс
РАДИВОЈЕ ВУКОВИБ Заробљ. број. 30.883
ѻà 0М "" шоз °Р""& срасхих заробљенина једног Сталша.