Коло
сс
—1
Беч , крајем децембра * "Т ■ увена бечка филмска и позоришна глумица Јане Тилден много је путовала. На све стране. Тако 5е, крајем прошлог месеца, била и код иас у Београду. Гостовала је у народном позоришту на приредби Радио-Беотрада заједно са Тео Макебеном, Еведин Кинеке, Вернер Јанцеком, Петер Шефером и Кари Барнетом. Београд се још сећа, њеног симпатичног и веселог 1Лица и пријатног и мелодичног гласа са Којим је одушевила нашу публику. Али, 1ји она неће нас никада заборавити. ^Београд је у мојим очима златан град И у њему сам провела шест својих најбољих дана у животу" рекла је Јане ^Тилден у разговору са нашим допифником. Очарана лепотом Београда, срдачним Вријемом београђана и нашим већ давно познатим традиционалним гостоприм;ством, она је толико одушевљена да не ирестаје да нас обасипа, похвалама и комплиментима тако, да готово нисам у стању да је оловком пратим и да све 1*0 бележим. Мој сусрет са њом био је необично јСрдачан. Бујице речи, све самих суперлагива, гомилале су се. Понављала је усхићено: ах, Београд и Срби!3ансшена и понешена искреним осећањима, потиуно је отворила своје срце и умољена да своје утиске саопшти писмом „свом драгом Београду", како сама каже, учииила је то са задовољством и без размишљања. И ево њеног писма, у преводу, ©д речи до речи онако како га је наИисала: „Драги Београде, „На вашем јерику Ти се $овеш „Т)\е Ти си према томе имеиица женског рода. Жалим што ииси имеиица маушког рода, иначе, колико Те волим, требаио би да Ти напишем једно љубавво писмо. Али овако, мораш ми остати добра, у сваком случају чиста, дивна, 1љубљена и кро? цео мој живот искрена лријатељица. „Београде ја Те силно волим и да ни сама не могу да одредим колико. Ми смо имали шест раједничких дана, али и за то кратко време Ти си ра мене, у Сваком трекутку и часу, претстављао ссећај више и љубав све јачу. Б&ла сам вресретна и очарана Тобом још када сам Те, први пут, из авиона угледала. Високо горе ир ва&духа ја сам Те хте1ас џагрлити, онако исто као што Те вечитим љубавним рагрљајем обавијају две сребром облескујуће реке. Била сам тада усхикена Твојом лепотом коју сам видела кро$ сиви вео Саве, који је предамном лежао. Ишавши касније тако одушевљрна клоч Тпо^р лрпр и широке
улице, поред вардушасто белих кућа, посматрала сам небо које цх својом природном лепотом купа. Оно је било пла• во и као никада до сада тако лепо као онда када сам ја у Теби била, било је сверло а доле испод сасвим доле обасјавало је улице ррачним сноповима и обавијало Те у св&ј бескрајии рагрљај. „Сасвим сам $аљубљена у Твоју. хтела бих рећи, карактерпстичпу црту. Али треба да Те рамолим да ме и&виниш, јер иемам тако много речи којим би могла да опишем своје осећаје према Те» би. {Заиста, то су ирненађења ко]а си Ти једини са Твојим драгим људима успио да унесеш у мој органирам и претвориш у љубав. Ти си љубавница коју живо биће, макар се нала$ило у пеком месту где 1 нема ничега више изурев драгог Бога и слободне природе, никад не раборавља. „Ја Ти уједпо овом приликом $ахваљујем за многе лепе и пријатне чвсове Твојих гостопримљивих људи које сиТи тако васпитао, и од срца Ти честитам, јер Твоји људи су људи, људи великих дела и они су достојни сваке похвале. Труди се да их такве и вадржиш, јер они морају остати даље и да би Те и достојно претстављали, Твоју срдачност м Твоју лепу ремљу. „Сада опет леже многи километри и$иеђу нас, али нас ипак за увек чврсто вевује једна пантлика која иде од мене до Тебе, од Беча до Београда. Она собом носи многе наше осећаје и срећне рахвалности које валови Дунава даноиоћно посе од мене к Теби. Твоја $а увек,
Пошто је своје осећаје изнела у пи« сму, упућено Београду, њено се одушевљење мало стишало. У њему је дала одушке својој љубави и осећајући се као да је скинула неки терет са своје душе, почела је да ми прича нешто и о себи и својој уметничкој каријери. Рођена је у Бечу у чиновничкој породици. Као дете била је врло весела и несташне природе. Родитељи су имали муке са њом да би јој обуздали њен темпераменат. Још онда је заволела балет и позориште. Многе сузе је морала да пролије, док најзад није одобровољила родитеље да јој дозволе да се поевети глуми. Њеи одлазак са позоришне сцене на филм био је сасвим једноставан. Режисеру је била потребна особа њених квалитета за једну малу улогу. Обишао је
П орната филмска глумица Јане Тилден, послала је з« „Коло" своју фотографију, поздрављајући срдачно све српске читаопе. (Онимак: „Вин-Филм"
Наш дописник после рарговора са Јаном Тилден и њеном ћерчицом (Снимак: Приватна својина)
сва позоришта. То је било 1935 године. Онда је она дебитирала у филму „Краљеви пратиоци" са Сибилом Шмиц и Јоханесом Хе«ч«ерсом, који је такође у овом филму почео своју каријеру једном малом улогом. Јане Тилден, као и Лоте Ланг, лако студира разноврсне улоге. Врло је приступачна и ту н>ену популарност продуценти су богато искористили и снимали су са њом све употребљујући је у почетку од безначајних улога до носиоца главних. Снимала је многе филмове за рачун готово свију филмских предузећа. Њени последњи филмови израђени у атељеима „Вин 46 филма су: „Ин флагранти 4 ^ са Фердинандом Тимигом, „Мала Маријана" са Паулом Весели, Атилом Хербигером и Ханс Холтом и најзад „Срећа са женама" поново са Јоханесом Хестерсом, Хертом Мајен, Лоте Ланг и Оскар Симом. Јане Тилден је млада, темпераментна и пуна полета уметница, тако да би се на први поглед преварили и помислили да је још шипарица. Међутим она је већ удата и у кући примерна супруга и добра домаћица* Н>ен муж је познати
књижевник и позоришни писац Алек« сандар Шграјбехер. Уметност необично много воли, алв ништа мање свој породични дом. Своју, малу ћерчицу обожава и ради ње јв зкртвовала недавно позориште и свф време посветила њој, кући и свом су« пругу. У свом приватном животу поред кла« вира, певања, тениса и смучања, вола путовања и географске карте. Наи њи* ма сатима остаје. Познаје све државе ш континенте. Нашу земљу потпуно. Ње се сећа и поново се враћа на успомене из Београда* Она и цела група са којом је гостовала веровали су да их београ«; ђани неће разумети. Преварили су се«, Београд их је разумео и лепо примио«; Ордачно угостио и још лепше испратио., Она лично била је непрекидно V дру-= штву Срба. Певала им је. Били су оду* шевљени њом и аплаудирали јој. Тешка срца се одвојила од Београда и вра« тила се у Беч. Сада када се самном ра* стаје поздравља поново све Србе и обе« ћава ми да ће ускоро опет у БеограД доћи и све обићи. М. А. ТОДОРОВИЋ
0"
НЕ ДА СЕ УНИШТИТИ Многе животиње нижих врста могу лако да иадокнаде изгубљене удове који би им отпали или их изгубили у борби. Шта више има и таких животињипа, којима би се из отсеченог дела тела стварала нова животиња. Врхунац овак« бог обнављања престваља неки мали слатководни полип. Ако се његово тело расече у двеста сићушних делића, из сваког таквог делића настаје нови полип. БРАДАТЕ ЖЕНЕ Познато је да жене јужнијих крајева више нагињу рутавости него оне из севернијих крајева, па често имају такве бркове да им и младићи могу завидетњ Нежна, пикантна маља на горњој усници младе девојке може бити украс више, али у касиијим годинама та маља се обично развије у праве бркове, а уз то се јавља још и крупнији глас. 0 женским брковима писали су лекари свих времена, а тај абнормалитет назвали су хипертрихозом. Код неких, да невоља буде већа, истовремено се развијала и јака брада. Већ је Хипократ износио такве случајеве, као што су били огромци бркови двају жена Нимизиније и Ретузине. Хелена Антониа, рођена 1489 у Лиежу, иначе врло лепа појава, имала је дугу смеђу браду и свуда изазивала сензацију. Маргарита од Парме, регент-
киња Холандије, истицала се не само мушком < снагом и одлучношћу, већ а дугачком брадом. Средином седемнаестог века Барбара Услер из Аугсбурга показивала се за новап у разним зем« љама. Била је необично маљава по це« лом телу, а уз то имала смеђу и меку браду, која јој је допирала све до ку« кова. У Паризу је 1774 показивана нека жена с лицем тако обраслим длакама, да су је звали „медвеђом главом 44 . ЈЕЗИК ОДАЈЕ КАРАКТЕР У последње доба неки научнини су обратили особиту пажњу облику, дебљини и дужини људског језика, па су дошли до заиимљивих чињеница. ЈПре свега утврдили су да није тачно да брбљавк људи имају нарочито дуг језик. На« против, особе са дугим уским језиком су обично од вредности и доброг карак« тера. Они к који имају кратак и дебео језик, радо лажу. Још су опаснији љу« ди с кратким и уским језиком, јер су пакосни, осветљиви и лењи. По испитда.Јњима једног научника облик језика је у уској вези с карактером човека, па је поетављена читава „теорија људског језика 44 . Многи би боље прошао у животу и мање разочарења претрпео када би пре, него што се некоме повери или поклони му пријатељство, затражио од исте особе да се исплази: „Покажи ми најпре језик, да знам с киме имам посла!"
ДЗ