Коло

Нашим заробљ еницима

Давно вас видели нисмо ... Време одмиче .;. Точак судбе меље ... И само по које бледо, немо иисмо снаја нам мисли, осећаје, жеље. Само топле речи, само слова нежна, само то нас још у животу спаја ..« 0 горе, небо, дал>ино недосежна, како сте пуни чежње, пуни уздисаја!... И док овде сунце мртвим жаром гори, док плаво небо трепери и жуди, тамо далеко ви неми робови трпите без речи, к'о Срби, к'о људи ... Тамо далеко утучени злобом неуЈиитне, горке суДбине Човека, тамо ви чезнете за сном, за слободом за земљом где српска љуља се колевка. За земљом где гусле јецају о слави, где се коло плете, где брат брата воли, где се српска зора изјутра заплави: за тотуг вас земл>ом српско срце боли .•. Давно вас видели нисмо ... Време одмиче ... Точак судбе меље ... И само по које бледо, немо писмо спаја наше мисли, осећаје, жеље . Ваљ&џо. депембра 1943, ^ ^ - ~ ' ИЕДЕЉКОВИЋ ученик VII разреда Мушке реалне гимназије

Заробљ еницима

I оре —- I рупа џаробљеника једноГ' Сталага.

Свима вама у даљини, Што проводите у самоћи. Срдачан пордрав шал^е, Једпог српског рода кћи.

Већ је трећа рима дошла Како Вас сила рамахом покоси 9 Растави од отњитта свота Дан $а даном све тежи ^оносш* Шаљем Вам поз' ** ^ песми овој г ^ељама од српа свог, Са Т(ШП у даљ ^В И оау аог српског рода меког. Ие тугујте, о иила браћо Једног дапа све !,е про),и, ," л '' с "" т " ко чвслећ на Вас Ви ћете опет патраг доћп. Кикинда ... ... ■ у ВЛАЈНИЋ ЉЈБИЦЛ мала матурапткпња

Кутак пађе где ке статп Бота и Свеца прирвати...

Пролазе дани... Кад цора раруди и даиак осване, Кад Сунце расија и лахор иад пирне, И природа горда оживи пољане, 'Мене иешто иине, у срце ме дирне, И мисли мн оду на провеле дане... Нарочна си џоро, можда лепша сада, Ћ данак и Сунце и природна дела, Све је опет дивно, као и некада. ■А ли моја душа давпо је увела, Од патњи и бола, иргубљених нада!. • •

И Светац рађе у тужни дом тде прожети тугом и болом У кругу жице бодљикаве многи та у срцу славе Палећи славску воштаницу са пуно вере и наде у срцу. •« Трепери,, шапће, даљина плава: Синови драги, срећна вам слава! Бечкерек. ЗОРИЦА ДЕХЕЉАН

Некад ми је било све то тако дивно, 'Дражесно и мило: кад данас осване, Ћ џору и Сунце волео сам силно, И лахор кад пирне па опет престане.

Ал 9 се једном срећа тешко суноврати, Када нас отрже вихор нових дана ... И верујем никад, никад да се врати, Она песма среће што беше певана! Р. ВУКОВИЋ ратни заробљеник 10883

Доле — Група официра Офаага VI Ц. (Онимци: Пртгватна СЕОЈина)

С&емрима ц, аарб&љшиш.Сп&у Догод има на рамену главу Србин слави Крсну славу. Био богат, ил сирома, ил на путу, или дома; Био тужан, или срећап —* свећу пали на овај даи. Ил 9 на дому прадедовском, вод рођеним, топлим кровом; Ил 9 далеко у туђини ■.— прожет болом, у тишини —-

'Још увек се сећам све нежности Твоје... Које су ме некад поносом пуниле. 'Још увек ја видим прош,лост и нас двоје, Кад шетасмо старом, а рверде су бдиле.

Доле -— Певачи и му&иканти једне радне комаиде по равршеном г/ослу.

Поривам те ир далека, Преко гора, преко река, Преко дола и врлети, Моја душа теби лети.

Поривам те ујко мили, Слатко име — име твоје. Тебе гледа Бог са пеба, Наређује како треба! ...

У дворишту моја бака Твоја добра мила мајка Кришом брише своје очи. И жељио те очекује!

Богу смо се сви молили. И миого смо сура лили, Да нам дођеш ујко мпли, У твој жељни завичај!

ЉИЉАНА Д. КАРИЋ учепица V рарреда треће женске гимнарије

У сећању

(На мог ујака Данила Антоповића заробљеништву М-Стамлагер VI Д)

№