Коло

томе да је краљевског порекла, —- веома богат, човек велике културе и утан* чаног укуса Гајус Дилниус Меценас цео је свој живот посветио песницима и уметница. Помагао их је обилато и они су му, дубоко захвални, одали признаЈ&е у својим делима. Величали су га и Хорације и Виргилије и Проперције. Величали га и вајари и други уметници. Живео је углавиоме на свом има« н»у у Сабинским брдима, у својој раскошној вили, скоро увек окружен уметницима. Старао се о томе да им омогући бсзбрижан живот, да им дозволи да неометано стварају. И тако је Мецена први велики заштитник уметности постао појам. И тако је дошло до тога да су његово име и заштита и помагање уметности постали једно те исто. Историја бележи имена многих мецена. Простор нам не дозвољава да их све помињемо, али изнећемо неколико примера, неколико иајзначајнијих мецена. То су они чија су имена за вечита времена везана за историју уметности и песништва, за историју културе уоиште. Нестанком римског царства и римских царева, замашних али ћудљивих заттитника уметности, неколико векова

уметност ће поново носити поглавито верска обележја, бити сва у служби догме и вере, анонимна, а умегници нама непознати чедни и смерни трудбеници, Тек ће у деценијама које наговештавају ново доба, процватом неких италијанских градова и јачањем извесних европских кнежевина уметност добити новог полета утолико што ће престати бити анонимна и што ће уметничке личности све више да се афирмирају, благодарећи знатним делом и зашгити мецеиа. За време Ренесансе миоги градови, тако Фиренца или Венеција. У Италији, или Нирнберг у Немачкој постају важии центри. Поједине трговачке породице, тако Медичи или Фугери постају нове мецене. Али, и пре њих историја бележи неколико великих мецена. То су, на пример, бургунски војвода Филип Добри и немачки цар Фридрих II. Бургундски војвода био је заштитник-мецена чувених фламанских мајстора, проналазача уљаног сликарства, браће ваН Ајк и песника Жаиа Воклена, као и портретисте Рожје ван дер Вајдена. Хохенштауфенски цар Фридрих II био је мецена свих песника, уметника и научника свога доба.

Певам као што птица пева тако глаеи један чувени стих који сасвим тачно објашњава урођени нагон чорека, а који је створио уметност. Јер песник и уметник ствара зато што га вешто изнутра гони да се изражава, да се саопшти и да нам дочарава лепши, складнији и оплемењени свет. Али то кгаак не би било довољно да се створи уметност и песништво. Многи су други .^гиииоци још ту који омогућавају уметиост и песништво. Некада, у давна вреЈиена уметиост и песништво били су са-

4 — Један од најпо$иатијих мецена но» вијег времена био је гроф Шак. Поре* клом и$ Мекленбурга дошао је на по• зив баварског краља Максимилијана $ Минхен где се сав посветио уметности„ Његова рбирка, порната данас под име• иом галерија Шак, била је необично богага. Од уметника свога времена највите је куповао дела Беклина, Швинда и Фајербаха.

1 — Гајус Цилниус Мецепас, савременик римског цеџара Аугустуса био је велики раштитник уметника и песника свога времена. Ова Јџубав према уметиости постала је права његова страст и толико га је праславила да су после ње№ сви раштитници уметности нарвани меценама

Лоренцо Медичи. потомак Кориме и других славних Медичија један је од највећих мецена ко је порнаје истори• ја. Пријател> великог Микеланђела, био је такође и мецена великих уметника Донатела и Брунелескија. На слици коју објав' љујемо једаи од ве• ликих мајстора Решесашсе Беноцо Го• цоли претставља га у лику једног од Три краљева.

ставни део вере, обликовања веровања и митологија. Доцније су се, све сложенијим државним уређењем, социалним приликама и друштвеним животом појавили и нови, дотле непознати чиниопи који су условл»авали уметност. И најзад, појавили су се и појединци, велики љубитељи уметности и уметника и они су иеобично много доиринели остваривању уметности. Појавили су се мецене. Мецена, тојест човек који помаже уметност, је одавно већ појам. Мало је њих, међутим, који знају да то име потиче од оног Римљанина кога историја бележи као првог великог љубитеља уметности. Живео Је у доба првог и највећег римског Цезара Августа. Врлр отменог порекла — предања су причала о

од тада малеиог Минхена град уметности, остварио Пропилеје, Глипотеку и — Валхалу, а други се за увек прославио као пријатељ и мецена Рихарда Вагнера. Све већим развојем уметности. све сложенијим друштвеним приликама: све већим развојем саме уметности настаје и иромена и што се тиче мецена. Они сами губе у значају, а сем тога уметници немају више да се боре са оним тепшоћама са којима су имали раније да се боре, а најзад се и куповна моћ ширих слојева, љубитеља уметности. новећала. И још нешто, држава постаје важан чиниоц и преузима улогу мецена. На све стране настају нови музеји, галерије, и приликом разних из чожби и држава и градови откупљују низ уметничких дела којима красе музеје и галерије помажући и тако уметвике. Али, и поред свега тога и данас још увек има богатих љубитеља уметности, меценз, и они никада неће изумрети'

Али, као што рекосмо, нова и права обнова менена настаје самом Ренесансом. Поред иоменутих Медичија, у свим градовима Италије у Милану, Мантови, Ферари, Риму и Венецији кнежеви и богаташи, а у Риму папе такмиче се и ово такмичење доноси онај ненадмашиви процват уметности који је познат под заједничким именом Ренесансе. Али и изван Италије, у Француској и у Немачкој мецене ничу као печурке. Франнуски краљ Франсоа I, који је норед осталог прнхватио тада већ старца Леонарда да Винчија, пемачко-римски цар Максимилијан, заштитник Дирера, енглески краљ Хенрик VIII, мецена Холбајна млађег, и многи други такмиче се ко ће што више и гато боље учинити за уметност и уметнике. И ово се мепенство продужује и после. Француски краљеви, а пре свега ЈЈујеви XIV и XV, пруски краљ Фридрих Велики, иека буду поменути само као најславнији. Нешто доцније КарлАугуст, велики војвода Вајмарски стећи ће бесмртну славу као заштитиик и пријатељ Гетеа. Наполеон био је такође велики љубител» уметника и уметности и помагао им је у свакој прилици. Далеко би нас одвело када би помснули све новије велике мецене, аЛи би ипак историја мецена била непотпуна када не би наиоменули бар вмена двојице баварских краљева ЛудвиГа I и ЛудВига II, свакако двојице међу највећим заштитницима уметности. Први је створио

Живописна Руговска клисура (Онимак: А. Симић)

Главни уредник: Мића Димитријевић з|с Уредник: Бошко Токин ★ За фотографије: .Александар СимиВ ★ Цртеж: Ђорђе Лобачев : ★ у реднипзтво Поенкареова 31 ТелеФон 25-010 Власиик и издавач От>пско издавачко предузеће А. Д. Јован Тано« вић * Алминистрп пп1а Дечанска . 6р 31. Веоград. Тел. 24-001—10 ГОтампа ..ШлампарИја Београд" А. Д.. Дечанска улипа бр. 31. Тромесечна претплата 58.— аинара.

3 — Немачки цар Максимилијан I био је такође велпки љубитељ уметника. На љеговом двору био је и Скуп научника, песника и уметника тога доба. Присталица хуџанизма скупљао је старе рукописе и наложио да ,се са^тави рбирка песама свих времепа. Нарочито је волео сликаре >а мре света Диџеџ<ј; јџ често их је масеђивао у њиховим ател^ејима. Дрворер који објављујемо прикарује његову посету једном по&натом уметнику тога времеш.