Коло

[ошумице. 7ј?жр><хџџ

У обданишту у у* лици Старе Гарде малишани су на Ма терице верали то* спођу Косановић» претседницу овог обданишта. (Снимци: А. Симић)"

На белом путу шкрипе кола пуна; Пуцају левче под теретом жита . .. Са једне мобе цичи танка струна И песма дољом јечи гласовита. Сенке већ црне. Прохладно се вечс Ухватило крилом за врхове грања, Под врбама река као вечност тече И прича нам шумом бајке својих сања« Крај јаза рибар са лакога чуна Полего над веслом и затеже мреже. ' Из шевара пљуске, отворена кљуна, Преплашена јата с дивљим криком беже... РОДОЉУБ Ж. ИЛИЋ Тамо далеко Жуљаве су руке и прљаве моје, Знојаво је чело, а умор у оку. Ал' срце пуно радости ми куца И крвца струји у бодроме току. Јер тамо далеко, испод Котленика, У сени липа мирисних и дуба, Остарела мати милује ми сина К смеши се млада, верна моја љуба. У овим тешким данима у рату Пуно је суза и крви и глади! Али моја кућа имаће од свега: Неуморна рука њој ће да заради. Драг ми је умор, зној што с чела лије, Драг ми је поглед моје мајке старе, Драге су ми очи и љубе и сина Очи што воле и што благодаре , . СРБОЉУБ Писмо сину Сине мој драги, моје мило дете, Татина срећо и једино благо, За тобом чезнем и мисли ми лете Тамо где оста све што ми је драгоТ За печелбом сам пош'о у даљину —• Без умора су жуљевите руке! Да зарадим хлеба морам своме сину Не знајућ' за напор, храбро сносећ' муке. Тата за тебе без предаха ради. Ни једна ти жеља не сме остат' нуста! За тебе мора све да се заради: Да се одвоји од срца и уста. Хоћу кад се вратим да уздигнем 1лаву л И тебе-да видим весела и чила. Па да опет љубим косицу ти плаву, Чедо моје драго, срећо моја мила! А. ПАВЛОВИЋ

Лево: У Традском дому $а џаштиту деце, деца су ве?ала г-ђу Јовановић супругу претседни• ка Општине

">елики и радосни дечји празник Ма/ % терице прослављен је и ове године по старом српском обичају, не јсамо у сваком српском дому, већ и у свим српским дечјим установама ... Маап српчићи провели су, усхићени и рацосни, свој велики празник у топлом родитељском крилу, а они, којима је сурова судбина досудила да своје детињ;фтво проведу без нежности мајке и оца, цровели су га у топлом гнезду што су мм свиле руке Милосрђа, истинско и Ираво српско срце .. • Тако је малишанима из Градског дечјег дома, још једном утрла сузу племенитост госпође министра Драг. Јовановића, претседника општине и управника Урада, који су тој дечици, сирочићима И сва нада и сва утеха. • • који су им други родитељи ...

И у тихом Дому слепих девојака, на Гундулићевом венцу 11, прослављене су традиционалне Материце... Племените Срнкиње, госпође из Одбора, нарочито потпретседница гђа Раденковић, учиниле су и овога пута све да слепим девојкама под трагичном копреном што им прекрива вид, заблиста празнични дан... Окружени њима, госпођама које баш у овим тешким временима с чашћу могу да носе име заслужних Српкиња, окружени својим добротворима (као што је г Курсулић индустријалац), и пријатељима, слепе девојке су још једном осетиле да нису саме у својој вечној тами... Зато су онако устреплата срца, на почетку скромне прославе, и отпевале свету молитву уносећи у њу и своје молитве и своју захвалност.••

ј^атШШША 11 ор Шм

>алеко од очију — близу срца 44 каже једна чувена пословица. ХУ Никада боље то нисмо могли |да осетимо, него у овим мутним времеПима, која су нас одвела далеко од наЦпе драге отаџбине и расејала неколиЦо десетина хиљада вредних српских .радника широм немачког Рајха. Но, тај је догађај допринео да се викако и кодико Србин воли своју зем-

љу и колико на њу увек и свагда мисли. Српски народ је познат по свом песничком изразу. Све што му је.дубоко лежало на срцу, то је он умео да кроз песму искаже, и та је народна песма толико истинита и дубока, да је у светској литератури заузела место међу првима. Тај израз свога осећаја кроз пе* сму, није престао ни до данас да искаЗује наш ситни човек, занатлија, грађа-

У слободним часовима, наши радници у Немачкој искоришћавају да читају вли пишу . У оваквој средини и под овим условима ивникне и$ њиховот срца по иека песмица или прича (Снимак: БФА)

•Л|"

нин и радник; поготову када је далеко од домовине, упућује све своје мисли оним милим и драгим које је оставио код куће. Објавл»ујемо неколико песама српских радника у Немачкој. Оне не носе можда обележје дубоког књижевног ства» рања, али су зато неизрециво искрене и топле. Оне су једна од оних неисцрпних спона које нас све тако чврсто везују.

Вече наМорави

Пламаса сунце и последњим зраком / Као крвав златник тоне иза брдаСа позлатом лаком, под старим врбаком, Морава блиста и шумно кривуда.

У даљини плавој клепетуше бију. И док очи белих кућерака снатре, Из оџака старих димуљци се вију И сеоцем прве светлуцају ватре.