Коло

5

тше - # мар ^овитс

Прчањ, у Боки Которској, са иогледом иа Ловћеи (Снимак: А. Симић)

раћајући се из града возом, г. Миле Калић стиже пред капију баште која је окруживала његову скромну вилу у Раковици. Пре него Је и стигао до куће, викну: — Јеси ли ту Мирјана? Да, г-ђа Калић била је ту. Плава, са слатким осмејком, она се појави иа ирагу. — Добро вече, драги мој. Какво време! Доиста, падала је киша. Г. Калић затвори кишобран, загрли Мирјану и уђе са њом. — Дакле, мила моја, шта си ти ра» дила? — Као и обично. Радила сам, гаивала, мало шетала. Она мало застаде, устежући се, па додаде: — Да, има новог! Имамо суседа. Г. Калић набра обрве. — Суседа Гле! Дакле, самац .. • Млад? Стар? Јеси ли га видела? „Ево, почиље, помисли Мирјана. Била сам у то уверена". Из шестогодишљег брачног искуства знала је да је г, Миле, и ако човек пун врлина, имао једну ману која је кварила све: Љубомору ужасну, дивл»у, неправедну. Узалуд се Мирјана трудила увек да отклони и најмаљу сумњу. За г. Калића и најбезиачајиији повод био је сумњив. Долазак суседа био је један од тих повода. Оиа одговори: —' Једва сам га спазила .. . Изгледа да је сликар. Тако сам чула. — Чудно, рече г. Калић. Поне се на први спрат, а по том сиђе: — Видео сам га са прозора, рече. Висок младић, леио развијен. Шета се по башти гологлав по киши ... као да жели да привуче нечију пажњу ... О! сигурно не моју. Врло чудно! Уосталом, имаћеш прилике да га видиш... пошто ти остајеш овде и преко дана ... Мирјана угуши уздах пуи прекора. 3« време вечере г. Калић био је мрачан. Сутрадаи ујутру, г. Калић, пред полазак, рече својој жени неприродно трагичним тоном: — До виђења. Немој да ти буде досадно! „Вал*да ипак не мисли, да је овај господин кога не познаје овамо дошао ради мене 44 питала се Мирјана. Г. Миле можда то није мислир, али је био л»убоморан, а тај осећај је значио за њу: туробно ћутање, подозриви погледи, ненрестане алузије, питања лажие равиодушности; Шта је радила? Је ли излазила? Да* ли је силазила у башту? ... А шта ради сусед? је ли покушавао да са њом говори? ...

#ило име Штерин. ПрегледаЈули ово оетрво др X. Рол, 1938 године, утврдио јв да се на источном делу острва налазе многобројне алге и шибље, док на заиадном делу постоји чак и врло разграиата вегетација, која садржи ништа ма»: ње него 11 врста дрвећа и 27 врста раз« не зелени. . Др Рол (члан хи/фобиолошког завода Кајзер-Вилхелм института), упоредио је затим врсте биљака ранијих острва обог језера с овим најновијим и доказао да је на острвима првобитно од вегетације била само алга, затим разио зелење ниже врсти, тек после дужег времепа џбуње, и да је као последње дошло дрвеће. Испитујући и даље овај проблем из« гора флоре на овим острвима др Род успео је да утврди, да у првом реду долази у обзир југозападни ветар, који је дошао са једног острва, које лежи од прилике један километар од Штерина. Ово острво пошумљено је и са њим острво Штерин има скоро потпуно исту_ вегетацију. Из овога је извукао закључак, да је вегетација острва Штерии главним делом дошла природним путем помоћу ветра и, итица са суседног ос* трва. ДИОНИЗИЈЕВО УВО Апарата за ослушкивање, који данас у противавионској одбрани играју знатиу улогу, било је већ у старом веку, Чувено је Дионизијево уво у Сирасузи на Сицилији. Оно се налази у каменолому „Дел парадизо 44 у близини грчког позоришта. Један део каменолома био је претворен у тамницу, Тиран Диоиизије наредио је, у четвртом веку, пре Христа, да се саграде направе за прислушкивање, како би могао чути шта н-егови затвореницн разговарају. Овај рад изведен је тако, што су у чврстој стени исклесане цеви у облику пужеве кућице, које су се све више сужавале нрема горе и завршавале у једном оделењу, где је седео надзорник тамнице. Ва овај примитиван начии гласови су се у толикој мери појачавали, да би један лак удар о зид у надзорниковој соби одјекнуо као пуцањ пушке. ВИОЛИНЕ БЕЗ ЗВУКА Једна музичка школа у Женеви увела је нарочиту новину за своје ученике, који уче свирање на виолини. Та школа даје ученицима за вежбу виолине без звука тако да они вежбају, а њихова околииа не чује свирање и не смета другима. Уместо сандучета за појачавање звука (резонанцбодена) уграђен је у гшолину мали примач звука спојен жицом, Један крај жице ставља учеиик на уво и тако само он слуша своје свирање. На тај начин иуно њих може у салкх у исто време да вежба. ПЧЕЛЕ КАО ОРУЖЈЕ ЗА НАПАД Урођеници у Аустралији као оружје за напад искоришћују и пчеле. Око стотииу ових ратоборних Амазонки затворс у округлу танку корпицу, коју нама« жу неким бил.ним мирисом. У борби ба* це овакву „бомбу" у редове противиика. Корпица се ири паду распукне и нчеле, раздралгене биљним мирисом, брже наваљују на непријатеље и страхевито из изуједају.

>0С!)1ШИСВАЧ5Ш> БИЉКЕ ПУТУЈУ Проучавање флоре у крајевима, који су до тада били иотпуно без вегетације спада међу најинтересантније задатке ботаничког истраживања. У Иемачкој постоје данас многа језера, која се налазе у котлинама, насталим још из леденог доба од глечера, и која су се временом све више пуиила. Истовремено са иестајањем ових језера дошло је и до исушења оних водених површина, које више нису имале прилив од глечера. Језера су такође временом губила количиву воде и у њима су настала мала острва, чија је површина природно првобитно била без вегетације. Али убрзо тамо су почеле да расту разне биљке. Тако је, на пример, године 1881 у великом Пленер-језеру приликом онадања воде настало мало острво, које је до-

Па, ипак, била је радознала и она је нехотице мислила о њему. Дознала је да се зове Драган, да је живео сам и да му је једна стара жена спремала и готовила јела. Кад није падала киша, Мирјана би га видела у његовој башти како црта. Једног лепог дана, била је недел>а, Мирјана је седела у башти и читала. Изненада, зовну је из куће глас њеног мужа: — Мирјана, уђи! Она послуша. Г. Калић био је гневан.

— Он те црта! Тај никоговић се усу» дио да те слика! Видео сам врло добро. Сад су јасие његове намере! Повећана овим догађајем, л»убомора г. Келића постаде још жешћа и млада же* на више није смела да силази у башту кад би сликар био у својој. То за њу није било тешко, ношто це» ле недеље падаше киша, али кад идуће суботе грану сунце, Мирјана се, ио одласку свога мужа, осећала стешњена у соби, Са ирозора је угледала како сликар изађе из своје куће. Радосна, она узе једну књигу, сиђе у башту и седе у плетену фотељу. Читала је скоро читав сат кад је трже нечији глас: — Днвно! Млада девојка! Лепа слика! Али окрените главу мало више овамо. Она подиже очи. На неколико метара од ње, Драган је сликао. — Не мичите се, повика он кад се она подиже. — Не треба, протестова она, збуњена, не треба ме сликати! Не треба! — А зашто? упита од прилично грубим тоном. Хоћу да створим нешто врло лепо. Нема разлога . .. — Има, има, повика она, не знајући у својој забуни шта ће друго рећи већ истину; има један разлог: мој муж је љубомораи! Немојте! Сликар је гледао један тренутк и слегну рамснима. — И због тога ће да вам прави сцене! Баш је идиот! Али, нема разлога да буде љубоморан! Уосталом, умирите се, сад није ту... Будите љубазни, па опет заузмите своје место... Тако сам био лепо почео ..» У колико се сати он враћа? — У два по подне, рече Мирјаиа без размишљаља. — Онда имамо још читав сат. Седите. Она се устезала, али један осећај кога она није испитивала нагна је да поново седне и узме књпгу, И остаде тако не мичући се, осећајући његов поглед на ссби. Кач се г. Калић врати на ручак, он се показа љубазан, како одавпо није, ма да је но мало изгледао и као збуњен. — Знаш ли, драга моја, рече најзад, Аа је истим возом допутовала и једна млада жена са стварима и одвезла се код нашег суседа сликара... А ја сам... Он застаде. Извињавати се због своје љубоморе било је немогуће. Н>ему ј« било довољио да је више не осеК«,

*** А*? изусти МирЈана* Она ириђе прозору. У исто време у ^уседној вили засвира грамофои и чу св Зкенски глас: —• Чекај, Драгане! Одмах силазим. И на суседној тераси појави се млада жена, црне коврџаве косе. Са цигаре* том у зубима, она претрча башту и, бацивши се у мрежасту љуљашку, остаде тако лежећи. — Не мичи се више, повика Драган. Дивна поза! Ружа у зеленилу! Мирјана је једва нознавала тог човека, чак јој је био мрзак због неправедне љубоморе њеног мужа, али када је видела како црта ову жену, и то после ње, она Изнеиада осети, како би може бити желела да је љубомора њеног мужа била оиравдана. И због л»убоморе, коју сад она осети, сузе јој се засијаше у очима. — Какви људи? чу крај самог ува глас свог мужа.

Она окрену к њему липе, иа коме ои први пут на своје изиенађење виде љутњу и револт. — Ох! остави ме на миру! рече оиа готово грубим гласом. Месец дана си ме гњавио са твојом глупом љубомором. Не гозори ми више о њима!