Коло

6

& са<Је

(2) — Да, сопственик јахте је Норвежа нин, ако се не варам, велики бродовла сник и италијански конзул у Бергену Други је италијански држављанин ро дом из Триполиса и зове се Паоло. Ње гов долазак очекујем већ неколико дана. *— Па зашто ниси изишао да га дочекаш? •— Он ме не познаје, а ја још не желим да га упознам. — А ко ти је јавио да долази? — Ти само седи, а ја ћу, овако, да ходам. Треба да размислим, како да ти ствар изложим, а најбоље мислим кад ходам. У нрвом реду, сећаш ли се ти неког Арнолда Стефансона? Доктор Врангел пређе руком преко чела — Опет неко ново име. До сада си споменуо три имена, а ја још не знам у каквој су вези та имена. Ту је прво богаташ Котфилд, који је нађен мртав у хотелској соби, Италијан Паоло који је баш допутовао, и, најзад ..«. — Астрида Катфилд, удова Карла Катфилда ... — Да. И сада још Арнолд Стефансон. Име није обично у Шведској. Колнко св сећам, једном сам се у пракси срео са човеком тог имена. Био је то детектив штокхолмске полиције. — Е, то је тај исти, прекиде !з уметник. — Ако се не варам, он је допније нремештен у Гетеборг, где је добио ви* сок положај. — Да, да, а сада се налази овде, у Лизекилу. — Заиста? То значи да је цела ствар почела да добија криминални каракТер. «— У сваком случају. Ја сам разтоварао са тим Стефансоном. Изгледа ми да је то човек здравог расуђивања. Само још нема потпун преглед ствари. То је и схватљиво, јер је случај стварно необичан и захтева много такта. Знаш ли шта тај Стефансон има у џепу? — Не знам. - Он има у џепу налог за хапгаење госпође Астриде.. — Аха, разумем. Он Ке вероватно евоју дужност и извршити. — Е, а то је баш оно што ја желим да спречим. А ти треба у томе да ми ломогнеш. Доктор Врангел погледа свог пријатеља и осмехну се. — Шта ћеш: рука закона. ■ Све је то лепо, али и рука закона може по некад да погреши. — Да ли си ти у то уверен или си можда под туђим утицајем? — Убеђен сам! То моје убеђење заснива се делимично на томе што добро познајем госпођу Астриду Катфилд, а делимично на мојим психолошким сту« дијама» А ти си раније увек тврдио да су психолошке студије најбољи и најсигурнији начин, да се разјасни какав рамршени криминални случај, — То је тачно. Мислим да не треба много да испитујем. На госпођу Астриду пала је сумња да је у хотелској соби у Гетеборгу убила свог мужа, је ли тако? Међутим, за време убиства убијени се налазио сам у соби, а врата су била изнутра закључана. Па ипак, ствар је сумњива. Стари господин слегну раменима. —- Са вратима је тако како кажеш, али мора да постоје још извесие околности, које, изгледа, нама нису познате. Претпостављам, да тамо мора да се палази и неки балкон или тераса. — Зато прво треба да прегледамо место убиства, примети др Врангел. Са задовољством констатовао је стари господин, да се његов пријатељ замислио. То је био знак да га је случај ?аинтересовао. — Изгледа, ипак, да у самом почетку није на госпођу Астриду пала никаква сумња? — Не, није. Сумња се појавила тек доцпије. Да ти испричам како је до тога дошло. Убијени био је човек у годин;и;а. Било му је вреко шездесет година. — А њој двадесетеедам-двадесетосам. То није мала разлика у годинама између мужа и жене< Но то још увек не мора да буде разлог за убиство. — Дабоме. Слушај даље. Сињор Катфилд провео је много година ван своје отаџбине. Већ сам ти рекао, да има неке даље родбине у Смаланду. Изгледа, међутим, да га је одједном спопала сентиментална жеља, да још једном, пре но што сасвим остари. обиђе свој завичај. А можда је хтео да остатак свог живота проведе у Шведској. Има много ствари које говоре у прилог ове претпч-ставке. Тако треба ца је пре свог путовања изјавио да ће постати велики добротвор у свом завичају, да ће, поред осталог, основати неки виши на« учни завод, виеоку школу или слично.

-ромаи одсвеиа Елвесшла-

Да. И они ће ти испричати ствари које неће приказатн покојника у најлепшој светлости. — Како то? — Тако. Катфилд је злостављао своју жену. — Онда мора да је у питању љубомора. — Можда. Као што ти рекох,. ја сам на својим путовањима по Средоземљу неколико пута био гост у њиховој кући. Покојни Катфилд је био срдачан домаћин и у својој усамљености много се радовао мојој посети. Али никада нисам стекао неко нарочито његово по-

И зато је, изгледа, један део своје имовиие продао и претворио у хартије од вредности које се лако могу продати у Шведској. — И шта је било са тим хартијама сд вредности? — Те хартије нису нађене после његове смрти. -— Да ли је његова жена пријавила нестанак тих хартија од вредности? —- Није. — Зашто? Баш због те околности пала је сумња на њу. — То је добро и то иде њој у прилог. — Да је убила свог мужа или да је било како учествовала у убиству, она би свакако учинила све да заметне траг и зато би се одмах пожурила да пријави нестанак хартија од вредности. — То је сасвим тачно и исправно, али полиција је сасвим другог мишљења. — А зашто није, после смрти свог мужа, пријавила нестанак хартија? — Питао сам је и она ми рече, да није била ни најмање упућена у послове свога мужа. Он јој о томе никада ништа није говорио. Зато верујем да није имала ни појма ни о његовим намерама ни о његовој имовини. После његове смрти, нашла је, каже, само неколико чекова и нешто готовине. Тек је од његовог адвоката из Триполиса сазнала да постоје неке хартије од вредности. — Добро. А што се тиче брачних односа између супружиика, мислим да не треба ни да питам. Вероватно да нису били најбољи? После кратког ћутања стари господин рече: — Тешко је рећи да ли су били добри или лоши. Они су живели у приликама које су нама сасвим стране. —- Прз но што све кажеш, прекиде га др Врангел, још једно: да ли је у питању какав љубавник? —- Не веруЈем. Но о томе мошеш да питаш Арнолда Стефаксона. Он може да ти да подробнија обавештења о боравку Катфилдових у Гетеборгу. — Тачно. А и особље хотела даће ми извесна обавештења.

верење. Зато сам доцније навраћао само кад би ме нанео пут у Лептис Магну где сам вршио археолошка ископавања. А што се тиче госпође Аетриде, могу ти рећи да је она била суичани зрак у тој хладној кући. Била је срећна комбинација еевера и југа. Јужњачки темперамент и пожртвованост за другога појачани срдачном гостољубивошћу хладног севера. Нас Швеђане дочекивала је сваког пута тако да сам био дирнут до суза. — Па ти рече да је Катфилд злостављао? -— Да и то је тешко објаснити. Треба да се уживиш у душе људи који су живели под еасвим другим околностима но што су наше. Иако су пореклом са се« вера, они су попримили мало јужњачке усплахирености. Тако, на пример, они су усвојили за наше појмове мало чудновата схватања о положају жене у браку. Исто тако о власти Мужа као господара у кући. Треба да знаш да од Северне Африке није далеко подручје у коме још и данас влада ропство. — А каквог је мишљења била госпођа Астрида? — Тада још нисам разговарао о тим стварима са њом. — А како је било на путовању? -—У хотелу су ми причали да је Катфилд често викао, и свађао се. — Да ли је Катфилд пио? — Да, као и већина Европејаца којп живе у колонијама. •— Дакле, све у свему, изгледа да га је она мрзела? — То не могу да кажем. Ми и сувише мало познајемо јужњаке да бисмо мо« гли да стварамо одређене закључке. — Да, и то би противу ње био гежак основ сумње. — Свакако. — А ко је човек који је мало пре сшгао јахтом у Лизекил. — То је њен син. Доктор Врангел погледа свог иријатеља са чуђењем. — То јест, њен пасторак, Катфилдов син из првог брака. — Дакле. породична трагсдија у нуном смиелу речи. — Може и тако да се каже. Хоћеш ли сада, пошто ти је ствар у главнимг цртама позиата, да говориш и са го» спођом Астридом? — Могу, рече др Врангел. ПЕТИ ЈУНИ Но пре свега, да би био што боље обавештен, хтео је др Врангел да говори са Арнолдом Стефансоиом, детективом из Гетеборга. Зато се са Еј>иксоном упутио у хотел у коме је овај отсео. Путем је стари господин често морао да одговара на питања која су му, забринута лица, поставл.али његови мно1 обројни пријатељи и познашгаи. (Наставиће- се)

По$нати филмски глумац Волф Албах-Рети послао је своју фотографију „Колу" пордрављајући срдачно све читаоце. (Сиимак: Ви-н-Филм)