Коло

Заробљ енични Ботић

Што Вожићна авона тужно брује данас, и у оку нашем зашто суза блиста? Зар највећи празник за наше и за нас« кад душа од туге треба да је чиста. није дан кал Вог је дао свету Христа? Дан рођења Опаса и Богочовека тужан је. јер наше мисли хрле сада Домовини. чију љубав из далека осећамо, као део њеног јада, и да је волимо више но икада. И док дух нам лети кроз зрак васионе. да закуца ноћас на кућеВна врата и призвук се чује к'о да звона звоне. варобљеник-попа, без златног орната. служи службу Богу: „Божић. Божић-бата.« МИРКО ВАСИЉЕВ ДАМЈАНОВ раробљениг број 5913

Група раробљепика — официра Офлага XIII Б

Ћосвећено Синиши Маричићу, ре$ерввом капетацу II класе, раробљенику фр. 6377, Хамелберг. Далеко си, врлО далеко татице натп драги. Али чува нам те Овевишњи преблаги. А када из заробљеништва дођеш. И будеш срећан заједно са нама. На прошлост и заробљеништво пашће сенка тамна. г Али, када ће доћи та.1 дуго жељени час. Да опет будеш ту покрај нас? Да нас милујеш погледом. твојим благим. Нама толико лепим и драгим. Доћи ће. доћи брзо тај дуго чекани час. Срце то говори еваком од нас. Не треба само губити веру у Божју реч. А Бог ће нам молбу испунити већ. Оаставиће са татом н^шим нас. И то ће бити тада. тај дуго чекани ча<Ј* И друге еинке довешће мајци Орбији Бог. Мајка.ма сиНове, а евакој кући хранитеља свог. И кликнуће тада ерп.ска деца сва: ЗКивела мајка Орбија! МладеноваЦ 4-ХП-1943. ВИШЕСЛАВА МАРИЧИЋ ученица Ц рарреда Грађапске школе

Ручак је био заједнички са предовољством које су одредиле немачке власти. Трпеза је била пуна свега и свачега јер се за тај дан штедело и одвајало Било је и коЛача а није изостала

Концерт је извео велики логорски хор и оркестар који су нарочито из логорд дошли у болницу, по наређењу логорч ских власти. Програм је био обилан. Поред рецитација (рецитоваиа је једна иесма покојног Ранка Младеновића Ш Д1>уге), свиране су многе српске народ« не мелодије и певане многе наше народне песме. Када је хор отпевао: „0| Србијо"... сузе радоснице наврле су на очи ратника-заробљеиика. Те ноћи у бараци била је гробна тишииа али сан није долазио на \морнв очи ветерана. Оне су блуделе у. цал>ину, као тражећи тамо, далекој преко &рда и долина свој крај, своју кућицу и у њој своје миле и драге, који тако исто као и они на овај благи Христов празник маштају о њему и желе свима свако добро и много здравља и мира. И у тим мислима многи је дочекаО бледо јутро, снежно и хладно, са вером у боље дане. М. ИВАНИЋ

Заро&жен 4 ка&а б&ж-ићњл мсЈпита Већ тдећу годину из туђега краја, јДалеко од тебе отаџбино мила. 'Далеко од свога родног завичаја, Где ме судба моја отера немила. Стално на Вас мислим и дању и ноћи, Ал спокојно чекам на суђени дан. И надам се опет да ћу вама доћи, Када зора нова свима нама сване. Пошто сад снег пада и дани се беле, 'Децембар је дошо и студена зима. Срби браћо моја и Српкиње селе, Срдачни сад поздрав шаљем Вама свима Ја сад из даљине и моји другари, Поздрав шаљем топли и честитку ову, [ Да чувате оно што и наши стари. КРСТА ШАФРАНАЦ и& радне команде број 1100

1>иКи Посвећено Дамјану Танурџику раробљенику бр. 64.510 Проларе дани, хује Време негде лети Ево и рима ту је Дола&е прарници свети.

А ми смо још увек саме Још увек жеља блуди Крај таме, још увек срце чека Светлост да заруди. Да у нашој соби ^аједно дочекамо Христа То је једина жеља Светла, велика, чиста. Београд, на Божић ЈЕЛЕНА СЕЛУЈСКИ ученица II ра$реда гимназије

Неколико српских заробљеника Ста• аага XVII Б

ни сланина и пршута памењујући божићну печеницу. По подне приређен је велики конперт коме су поред наших присуствовали и претставници логорских власти.

ј/Л аш први Божић у Заробљени^ /Ј штву 1941 године провели смо у болници официрског логора 13 Б. тихо, побожно са мислима које су биле упућене родној груди, милима и драгима. И данас се сећам још. И никад нећу заборавити. Овај наш први Божић у заробљеништву прослављен у бараци у к °ј°ј су се лечили махом најетарији српски официри, они који су уч^ствовали у прошлим ратовима, чија прса красе највећа ратна одликовања, а многобројни ожиљци на њиховим телима сведоци су јуначких подвига. У бараци број 3 Божић је прослав« љен на традиционалан начин са свим оним обредима које предвиђа српска православна црква. Шеф бараке симпатични др Милорад Костић са својим помоћником др Водовићем, млаДим лекаром, постарали су се да просЈтава бу&е што свечанија. Бадњи дан прослављен је заједнички. Није изостала ни слама, ни ораси, на*

шла се и сардина и друге „ђаконије које свака кућа за тај дан брижљиво припрема. Било је и пијукања у коме су узели учешћа Драги Поповић, ЈБубиша Глишић, Бора Петровић, Миодраг Филиповић-Фића, Воја Ерић и други. Петар Прокић предводио је ову поворку док су остали пијукали и у мислима оживљавали раније Еожиће прослављене на дому. Многа је суза канула на лица ових хероја-ратника. Положајник је био Драги Георгијевић који је са импровизираним бадњаком прошетао кроз све одаје бараке док су сви остали тихом божићњом песмом пратили обред, побожг:о се молећи за здравље и мир својах породица. Првог дана Божића у болничкој капели одслужена је служба Божја којој су присуствовали сви болесници, који нису били везани за постељу. Служби су присуствовали и претставници немачких санптетских власти. Болнички хор одговарар је на јектеније, док је ^обожна божијКна песма: „Рождество твоје <: • •. лебдела на уснама свих.

Група официра и? Офлага XXI Ц

(Снимци: Прива*на својиаа!

?