Коло

Све на тебе чека

Посвећено Илији Аврамовићу, 2608 Офлаг XIII Б, Хамелбург

Пролари дан &а даном и већ је трећа $има. Три пут је лишће свело и мрар се поново хвата, Од кад си тешка срца рботом иам рекао свима И оош'о рахваћен буром великота рата.

И сад на &иду стоје недовршене скице; Тужно и&гледа сада твоја виолина стара. На тебе чекају њене покидане жице 9 Четкице и боје. прашњава гитара . . .

г ,• .

Све чека на благи додир чаробне твоје руке Па да се из сна прене и стресе чаму скоком; Да сложно рабрује жице у један мах без хуке И живот потече мирпо пређашњим стојим током.

|Београд'

НАДЕЖДА АВРАМОВИЂ , ченица VII разреда IV женске гимназије

2 — Заробљени официри у Офлагу XIII Б, пред својом бараком.

3 — Жена, која та је тако жељно и вер но очекивала, прва је посетила пуштеног српског $аробљеника. 4 — Група српских џаробљеника Сталага II Д.

1 — Група офици• ра Офлага XIII Б.

(Онимци: • Ириватна сјзрДина)

Буба-маро, ево моје руке! 'По њој мили и тамо и амо. Не плаши се, дирати те нећу. Буба-маро, ево моје руке! По њој мили, ти ту можеш проћи; Буба-маро били могла рећи: Од куд ће мили тата доћи. Мили тата да му се радујем, Мили тата да пред њег' изађем? Буба-маро, сад си већ одморна, Иди лети моме драгом тати, Иди лети па ти њему кажи, Да га Аца жељно, — жељно тражи" 4 Петровац на Млави, у јануару АЛЕКСАНДАР М. ПАВЛОВИЋ уч. II разреда основне школе

Г. Владан Голочевац, трговац из Бевграда је један од оних врсних Србз који заробљенике и њихове породице не заборавља. Шаље им редовно лакете пропраћене увек утешним и топлим речима, а потпомаже и њихОве сиромашне породице. Не пролази ниједан прчзник 4 да он не обрадује неког непознатог заробљеника. Тако је за ове божићне праанике послао петнаест пакета са машћу, сланином, пршутом, брашном, гершлом, пасуљем, грашком, јабукама, орасима, двопеком и кексом. Овај ретко леп хумани гест г. Голочевца заслужује сваку похвалу и треба да служи за пример како се српски мисли и осећа ...

Пахуљице промичу, Играју се, блистају. Ноћ... Мисли те траже пуне су наде. Да ли ћеш доћ'? ... Чежње, љубавиЈ бола и туге свега сам пун! Све спава, мртво је .. . Снег само пада, чујем му шум! > .. Оче,... Сањаш ли у даљини, мали свој дом? Ах, када ћу када оче, у загрљају бити твом?!... КСЕНИЈА — СЕЊА ШИМИЋ

(Песма посвекена ратном заробљенику бр. 96.931 Сталаг VIII Сави Благојевом) Пролазе дани, а за њим ноћи, Често се питам, кад' ли ћеш доћи. Када ћеш доћи у завичај, Да видиш лепи твог сунца сјај. Да видиш зору, када заруди, Да видиш синка, када се буди. Ох дођи! Дођи,, мој течо мили, Ох дођи! Дођи у твој дом, Донеси радост, срећу весеље, Жени, синку и роду свом. Ох дођи! Дођи мој течо мили, Ох дођи! Дођи у завичај, Да видиш лепи твог сунца сјај. Кикинда ЈОВАНКА ГЛАВАШКИ ученица V разреда Реалне гимназије Драгом тпатици Мирку С. Павловићу, мајору

Пролазе Оани...