Коло

г ~ ат Гајо, пошто си о феријама био дог бар, тата и ја смо решили да ти дамо да учиш клавир. — Знаш шта, мама, ако већ треба иешто да учим, ја~1)их иајвише волео да учим да свирам у радио.

— Опет двојка! А знаш ли ти да кад је Наполеон био у твојим тодинама, ои је био први ученик у рарреду! — Да, тата, али када је био у твојим тодинама, он је већ био француски цар!

!2»#енда1> М01Л

НЕДЕЉА 16 ЈАНУАР. (П. Узела госпа ком('р шиница да се похвали 14>ед нама: — Прекјуче на журу код госпа Ленке сви су ме питали који ми је кројач шио ону моју нову хаљиру што је направила толику^ сензацију! Госн комшија упаде на „шлагворт"; — А, мене су сви"питали кога сам опљачкао! ПОНЕДЕЉАК 17 ЈАНУАР. Пита синоћ један наш сусед госн ком-

,г~> шиЈу: Ц ^ V ГОСПОЛИ

а ли верујете господине комгаија у сељење душе?

Како

да

не! Ј а

Ето, на пример, $ам једном већ био магарац! — Како то? — Тако лепо. И то онда кад сам вам шозајмио оне паре што ми их још ни данас нисте вратили... УТОРАК 18 ЈАНУАР. Госн комшијин синчић опет добио од учитеља батине. А, ево зашто. Господин учитељ поставио му овако питање: — Карло Велики имао је много добрих особина, али његов карактер имао је рђавих страна. Реци ми које су му то биле рђаве стране? Комшијин малишан ворио: — Зидао је школе!

Је одмах одго-

да то буде што скорије... Бар ћеш тако заборавити на свој ишијас и на све остало нашто се сада тужиш... ЧЕТВРТАК 20 ЈАНУАР. Неки из уобичајеног нашег друштва запитао Ј *уче гОспа комшиницу: — Када сте госпа комшинице упознали вашег мужа? — Кад сам му првипут затражила паре да плагим неки рачун! — одговори брзо госпа комшиница и пресече госн комшију погледом искоса. ПЕТАК 21 ЈАНУАР. Онај наш суплеит изишао јутрос у двориште сав ко покисао. Госн комшија га видео с прозора па га запитао: — Шта је комшија што сте тако снуждени и туробни! — Ех, зашто. Зато што ме је жена сабахиле засула цвећем! — Аха! Разумем! — кликну госн комшија. — А, цвеће је било у саксијама! СУБОТА 22 ЈАНУАР. Онај наш младозкења из комшилука питао своју невесту: — Је ли драга, јесам ли ја Ј *едини мушкарац кога си пољубила? Невеста уздахну: -т- Чудновато да ви мушкарци сви једно исто питате! Наравно да си једини .. • М-ћ

СРЕДА 19 ЈАНУАР. Чита госн комши^ ја по новинама изве/ шт аје о Ј *уначким бор бама оних српских витезова по Банији, Кордуну и другде ~ г Д е харају партизани Ј — несрби, па му у» Заврела крв родољуба, и тек ће рећи: — Море, жено, знаш ли да ме је жао што нисам сада млађи па да и ја притекнем браћи у борби за спас Српства против несрба и разних Броза и БроЗИ&а Госпа комшиница, и сама одушевљена, упаде: *■— Полако матори .. • Само молимте

Овај бол у десном колену дола&и

од старости! — Гле, па како то може да буде. Моје лево колево ништа није млађе од десног, па ме ипак не боли!

/Ј/јарко је седео за столом и писао: /у [ „Посматрао сам данас са пуно пажње, како су се Ваше беле пуначке ручице вешто сналазиле у оном хаосу "медикамената у стакленом орману. Нешто.сте тражили. Били сте се уз* дигли на прсте, тако да је Ваш диван стас достигао пуну еластичност. Добих жељу да Вам приђем, да Вас подигнем високо до наЈ *више тачке и онда да Вас узмем у наручје. Ви бисте се кикотали и Ваш звонки смех испунио би .. Оставио је перо. НиЈ *е могао више. Осећао Ј *е да су речи исувише слабе да искажу његова осећања. Љубав према младој апотекарској помоћници обузела га је свог. Налазио је он много дражи у њој, у том „плавокосом анђелу", како је називао у мислима. Она о томе ништа ниЈ *е знала. Долазио је често у ту апотеку. Разуме се, готово увек,' без икакве потребе. Између великих стаклених ормана. пре-

Замишљао је после како дечак улази у апотеку, чуо је у мислима, како је звоно на вратима зазвонило, и како је девојка по обичаЈ *у погледала ко улази. Дечак прилази, пружа писмо, девојка га узима оним лепим рукама коЈ *има се он дивио, отвара писмо, чита и — ту га Је издала машта. Није само могао да замисли шта ће урадити, какав ће израз лица да добије када буде читала његово писмо и да ли ће уопшге да одговори. О самом њему, истина она врло, мало Зна, осим имена Кога је прочитала са лекарских рецепта које је повремено доносио. Па ипак надао се да ће га бар разумети ... Његово размишљање прекиде улазак дечка. Дечак Ј *е носио у рукама један дебљи апотекарски омот. Он брзо отвори омот и из њега извади једну мању кутицу на кој"ој је писало: Кинин, и ј *едну цедуљу.

пуних шарених кутиЈ *ица, теглица и бочица налазио је увек њу у белом мантилу који јој је тако дивно пристајао. Увек, када би га погЛедала, осећао Ј *е неодољиву жељу да јој приђе да јој ижљуби оне беле пуначке руке са увек засуканим рукавима и да је страснб загрли... По каткад му се чинило, да је њен поглед, кога је осећао на себи и онда кад ииЈ *е гледао у њу, да је тај поглед био некако чежњив и топао. То га је храбрило да веруЈ*е, како она ниЈ *е равнодушна према њему. Дограбио је хартију са стола и поцепао. Ко зна по кој*и пут већ покушава да напише писмо тој девоЈ*ци и никако му не полази за руком. Господе Боже, ипак није лака ствар писати љубавна писма. Присетио се да је бао дечак са потсмехом говорио о њима, ематрајући да то ниЈ *е никаква вевптина. Неколико страсних речи, мислио је, и то Ј *е све. Али, сада види Да је то ђаволски тешка ствар. — Хтео би, да јој каже све, да буде деликатан, и убедљив, да Ј *е очара искреношћу, да Ј *е опиЈ *е љубавним изливима свога срца. После му се то све учини недовољно. Да, неко му је рекао некад да су апотекари изнад евега практични људи, да презиру празне речи и да су изнад свега реални. Можда би код вољене девојке наишао на неразумевање па и на потсмех. Страховао Ј *е од те помисли. Одлучи, зато да јој у неколико најпотребнијих речи изЈ*ави љубав и да је замоли да одмах одговори. „Волим Вас, писао је, волим Вас лудо и безумно. Цело моје биће испуњено Ј *е етрашном жељом да будете моЈ *а. Грозничаво очекујем Ваш одговор Кога одмах пошаљите по дечаку, доносиоцу овога писма". Ставио је ружи*4асти папир у коверат исте боје и послао га по дечаку.

„Због Вашег грозничавог очекивања одговора, писала је, шаљем Вам кинин, опробано сретство против грозиице сваке врсте. Што се тиче онога: да будем Ваша, молим да примите к знању да сам верена". ВИТОМИР ТИБЛ

* ЛТм.- // ј Чубрина За, стан 14 (код Саборне нркве)

На нпо .ловно! стпани: Ђорђе Крстић: Св. Сава благосиља Српчад — Музеј Кнера Павла. (Репродукција: А. Симић)

Главни уредник: Мића Димитријевић Уредник: Бошко Токин * За фотографије: Александав Симић ф Цртеж: Ђорђе Лобачев Уредништво: Поенкареова 31 Телефон 25-010 * Власник и издавач Сриеко издавачко поедузеће А. Д- Лован Тановић ★ Администрација: Дечанска Зп 31. Београд. Тел. 24-001—10. ПТтампа ..Штамиарија Београд" А. Д. Дечаттска улитта бо. 31. Тромееечна претплата 5В — -пшагза;