Коло

11]

лекару умрлом у заробљеништву 24-ХП-1943 г.

Као човек ш Србин врли, Ти си увек био. Свима и у свако доба добра си чинио. Изгубио си живот далеко од својих и родне труде, Судбина је хтела, да то тако буде. У Теби смо иргубили човека-лекара и врлот Србина, А вородица: оца, брата и добри тата сина. Оплакујемо Те сви од срца и душе, Жалост, туга и суџе све нас гуше. Сећаћемо се Тебе нокојнпче драги. Нека ти буде лака вемља и вечни гг блати. Београд, јануара 1944.

« ј средини — г РУ иа раробљених ф* фицира Оф чага . XIII Б.

дан заробљеника у Офлагу XXI Ц.

Наишлла џ аањб&љениш.ш.&р

Посвећено Др. Миодрагу-Мнми Петровићу

ВАСИЛИЈЕ ЈАЊИЋ

'Десно — Група за робљеника Сталага XII Д.

Нуму у 3<нОЈкП1)Ш1ВУ •— ПосвеКено Живојину Д. Павловићу Офлаг XIII Б

Нисам више мали Хвалим ти се ја Већ сам ђак велики И читатв знам.

О да знаш! Како смо сви Увек без тебе тужни И да су наде наше Само снови ружни„

Увек о теби причамс И молимо Бога Ла томе дође крај Жив и здрав да дођеш У свој завичај.

Десно — СрпскА заробљеници Сталага IX Ц.

Београд.

МОМЧИЛО СТАНКОВИЋ ученик II разреда основне школе

Посвекено заробљенику Бр. 20090 VIII6/47 у Офлагу VIЦ, Оснабрик Барака 58/17 Чудите се, можда, што вам пишем писмо, А још се никада ни видели нисмо! Али зашто чудо, не, ви добро знате У Српкињи свакој да сестру имате. Ви сте тамо дошли не својом кривицом, II сад у логору с бодљикавом жипом Проводите дане, све теже и теже. И нас душа боли и срце се стеже. Ми на вас мислимо и дању и ноћи: Јесте ли нам здрави, кад ћете нам доћи? Кад ће престат бојна тутњава и јека? О, дођите, дођ'те, Србија вас чека! За све вас је њедра отворила своја; Сви сте њена депа; сви сте браћа моја$ Нека вас не плаши тешка слутња нека —» У загрљај к нама, Србија вас чека! Чеоград, фебруара 1944 год. МАРИЈА ЗЛАТКОВИЋ ученица учитељске школш

Мили наш куме Л.анас нам је слава Ту су мама, тата, И кумица наша.

4ли тебе нема Трећа }е година Више наша лица Иису насмејана. Кад си код нас долазио Ја сам мали био Често сам се нута Ја од тебе крио.