Коло

мало и то увек истим редом. У сдучају да прекршите ре д, десиће вам се лешто страшио. Тај гурманлук вас чини старијим. По» кушајте да мислите нешто друго и видећете да ћете се лако одвиКи. Само треба хтети.

Пажња! ПосматраЈте своје покрете и навике јер Вас оне често одају исто о« нако као што Вас одају и несмотрене речи. Одвикните се од тих мана л потрудите се чак да кроз њих упознате карактер ва(јј их пријатеља и познаника.

1 Примили сте рецимо једно писмо. Не цпате ии од кота је ии откуда је. То вас копка. И, уместо да та одмах отворите ш умирите своју радорналост, ви га окре• ћете са свију страна и иагађате... Значи: тајанственост на Вас има вејхиког утицаја, што понекад може да вам шкоди. Зар нисте приметили да Вас увек привлаче, и какав утицај на вас шмају људи за које се каже да су „тајанствени"? 4 Увек сте претрпаии стварима. Ручиа торбица је пуиа, имате пакет под ми♦ шком, кшпобрап, повине, чак можда и пса. Док се рукујете испада вам пакет 9 док га дижете губите кишобрап, псетанце вам побегне ... Смешна слика. Значи: вредни сте али неспретни. Иемате смисла за организацију и све компликујете. Покушајте мало да уредите свој живот, који је сигурно још много сложенији.

2 Увек нешто тражите. Претурате по ташии , испревркете џепове, док не иа• %ете неку карту или важну &абелешку. ] Добро је ако )е уопште и нађете. Честитамо вам! Имате врло бујну мазпту. Ваш живот толико је пун и разнојгак да немате потребе да придајете важиости ситницама. Нисте ситничар. А то баш није рђаво!

Или бројите коцке на поплочаиом тротоару, парите да станете увек баш у средину, ходате само по већем камењу калдрме, бојите се да станете на трамвајску пругу, идете ивицом тротоара и притом се мучите као циркуска играчица на конопцу, да не промашите ивичњак и да пе и^губите равнотежу... Какво се то неповерење крије под Вашим сталоженим и мирним изгледом? И кад имате све што би вас могло учинити срећном, — ви и онда трујете свој живот безначајним ситницама.

3 Позвани сте код пријатеља. Оспавили сте шешир на једној столици, ташну на другој, кишобран на трекој. При пола• ску , нашли сте једну рукавицу под својом столицом, другу испод клавира. Значи: велики сте оптимиста и има*е невероватно лепо мишљење о себи/ Сваки ваш разговор почиње са „ја" а остали тек после.

6 Увек нешто $аборавите. Да предате неко писмо, кишобран, порив. И уместо да мирпо уживате у слободном времену, ви се мучите да оправите грешке које сте могли ирбеки са мало пажње. Скромна, осетљива природа, која увек брине за нешто. Страх да не задоцните чини вас нервозним. Умирите се! Нико вас не&е појести!

11 . Или например: ссдите у канцеларијш ?а својим столом за рад. Водите врло важан рарговор. У исто време уређујете свој сто. Премештате оловке, час лево час десно, парите да сви врхови буду^у истој линији, премештате књиге, иарите да све буде симетрично. Види се: педантни сте увек и у свему. Будите уредни, али, не заборавите да је претерано исто тако ружно као и неуређено. Помислите увек да човек који са вама говори не може несметано да мисли јер му се чини да га не слушате. А често тиме самом себи шкодите највише.

5 Не трпите отворена врата у соби у којој седите. Несвесно устајете и ратварате их. Не можете да видите муву која мирно стоји на ?иду. Или конац на оделу своје пријатељице.

Зпачи: страшно сте нервозни. Нестални сте — и брзо се наљутите. Покушајте мало да владате собом'. Помислите на утисак који притом остављате. Са мало добре воље одвићи ћете се и од тога.

13 Не можете да имате пред собом парче хартије и оловку а да одмах нешто не цртате, потџисујете се, цртате главе, кругове, коцке и бог&на шта све. То чините несвесно али и без престанка. А, ако случајно нека отворена књига лежи на столу пред вама — тешко њој...

7 Стално намештате по коју коврџу у коси. Или памештате кравату. Или дирате дугме на оделу вашег пријатеља. А кад вас нско опомене место одговора — ви наставл>ате и даље. Пазите. То је последица ваше неодлучности. Морате да виспитате своју вољу. Како хоћете да вас неко други слуша кад ни ви сами себи не умете да заповедате?

8 У гостима или у ресторану, уобичајили сте да пре употребе обришете виљушку, нож, тањир, марамицом, салветом или чак о столњак. Пажљиво претледате чашу са свак§ стране да видите да ли је чиста. Обришете прашииу са столице пре него што седнете. Пазите! И ваздух је пун клица. Зашто га пре дисања не пречистите? Та навика потиче од претеране уредпости. Постаје манија . . .

Иако изгледате врло друштвени и отворени, — мало ко може да вас заиста упозна. Значи: затворене ете природе и врло сте неприступачни.

9 Стално држите нешто у рукама и играте се. Час звецкате кључевима, или скидате прстен и окрећете, глачате паочари или их вртите око једне дршке, гризете нокте и слично ...

10 За ручак имате више врсти поврка. Ви па$ите да Вам ра сваки ралогај на виљушци буде спремљено од свега по

Ни ви не умете да владате собом. Стална агилност код вас претвара се у манију. То ваше цртање уствари је само последица нагона за покретањем руку. Научите их да се мало одморе.