Коло

Фина прозирна пара излазила јој је из уста, а образи ишибани хладним ветром, сијали су од здравља. И овог пута он се узбудио пред савршенством и љупкошћу овог безазленог лица. Он се одједном збуни, узнемири; у својим нежним рукама држала је киту првих л*убичица... Он је узе у наручје. Не. он никада неће моћи да је промени, ма шта да промени на њој, он је овако воли. Радије ће он помагати својој мајци ако треба. Како да промени ову малу кежну вилу? Све што људи годинама \че и труде се да објасне женама, она му инстинктом пружи, једностално спонтано... Он је нашао ову дивну младу девојку о којој је сањао, и која му се пре неколико месеци чинила недостижном. А зар му и у будуће неће бити довољну ? Да је »аучи да држи метлу, њеним нежним белим рукама, да се у кухињској пари мршти њен лик, да је поремети у њеним сањаријама? Не то неће учинити. Ред у кући некако ће се и без ње одржати. Али, што треба на сваки начин очувати то је та ретка срећа коју му она пружа. Јер када би изгубио ону, коју је називао својим дететом, својом птичином и цвећем, његов живот не би више имао смисла ..» И, Милан је заеукао рукаве као права домаћица ... М. ПЕТРОВИЋ

На насловној страни: Члан Народног позоришта т. Сима Јанићијевић као Мане у „Зони Занфировој". (Снимак: А. Симић)

Главни уредник: Мића Димитријевић * Уредник: Бошко Токин ♦ За фотографије: Алексаидар Симић ★ Цртеж: Ћорђе Лобачев ★ Уредништво: Поенкареова 31 Телефои 2-5-010 ★ Власник и издавач Орпеко издавачко ппелУзеће А Д. Јовав Тановић ★ А 'I мттииетпаштја: Дечанска бп 31. Веогоаа, Тел 24-001 —10 Штамна ..Штпмпаотпа Веогпал* 4 А Л. Дечанека улипа бп. 31. Тромесечна прет^лата 58.— динара.

— Е, никако не могу да трпим овог у. Бибића! —- Богме, ни ја! «— Где, а колико му ти дугујеш?

— Чика Перо, $ашто сардине у кутијама немају главу? — Па $ато што иначе не би могле да стану у кутију!

— Како вам се свиђа моја најновија драма „ Лопови"? — Сјајан комад! Одлично сте истакли какви су лопови ваши јуиаци Све реченице које су ирговорили украдене су Ш9 других комада!

— Влајо, иа једном друму дутом 100 километара два мотоциклиста возе један према другом. Једап јури брзином од 125 км. на сат, а други 100 км. иа на сат. Реци ми где ће се они срести? У болиици, г. учитељу!

НЕДЕЉА 20 ФЕБРУАР.

У нашем комшилуку чуо сам још један нов израз. Разговарале две наше сусетке, две добре пријатељице о некој трећој. Једна ће тек

—г Опа врло високо стоји у моралном погледу! А, у физичком? — Рђаво се шминка!

ПОНЕДЕЉАК 21 ФБЕРУАР. Пита јуче госн комШија неког свог пријатеља: — Је ли, море, је ли она дама што иде оном страном улице, твоја зкена? —Право да ти кажем, не знам! '— Како не знаш? — згрануо се госн комшија. — Па тако лепо. Духовни суд још вије донео пресуду.

УТОРАК 22 ФЕБРУАР. I Један

— А, да ли хомшиници? — Право да сећам...

наш индискретни и радознали сусед пита госн комшију: — Је л' те госо комшија, колико сте већ у браку? — Тридесет година! сте били верни госпа вам кажем, то се не

СРЕДА 23 ФЕБРУАР. Чула госпа комши* ница да је и Душан Симовић опет проговорио, па запитала госн комшију: Па, добро, молим те, матори, је ли рекоше сами Енглези да је Симовић полудео?

— Па јесте! — А, како онда сад опет говори? —- Тако лепо, брате. Тај његов је говор најбољи доказ да је полудео кад велича Тита и кад га признаје за маршала. — И признаје га за маршала? — Па, признаје га, кад њега нико више не признаје за генерала!

ЧЕТВРТАК 24 ФЕБРУАР.

Синоћ док седимо на нашем комшиском поселу, госпа комшиница рече госн комшији: — Што завирујеш једнако у ту,твоју џепну марамицу: — Па, жено, то је једина ств^р у коју свој нос.

смем да завучем

ПЕТАК 25 ФЕБРУАР.

Веровали или не, | I али госн комшија | ' нам прича да је сво- |\ »I јим рођеним ушима \\у Ц/)\\ ово доживео у ате- |\ љеу једног нашег по- /ј\ ) знатог сликара. До- // 1(\\\ шао сликару један I \\ \ Х т ХЈ /^) Ј } ратии богаташ (црноберзијанац )па пошто је разгледао све застао код највеће и најлепше и рекао: —- Лепа, брате, слика, нема спора... Само, знате, није довољно скупа за мене!

СУБОТА 26 ФЕБРУАР.

е- сине мој, не и не! Сва твоја речитост неће ме никада убедити да једна здрава и млада жена мора да лежи у постељи до подне, да није у стању да преброји или закрпи рубље, да те послужи чајем односно да ти спреми доручак! — Остави мама... можда си у праву, али... — Е па кад сам у праву шта чекаш? Што јој то не кажеш? — Треба је разумети, она је тако млада, треба бити мало стрпљив, мама! — Ево већ пет месеци понављаш исто, Милане. Почињем да верујем да ћеш морати још врло дуго да будеш, стрпљив. — Не могу никако да се одлучим јер она изгледа тако срећна ...

ци, или заједничке шетње у сутону, на Калемегдану. Па оно ситно безначајно цвеће, које је брала на ивици парка, па нежне дечије песмице које су певушили ходајући руку под руку. Све је то било његово заувек. А, ипак, хоће ли га срећа сада напустити пре но што се овековечи? Покушао је да разуме. Мама најзад има права. Куда води овај живот? Време је да мисле и на будућност. Она је пуна добре воље, његова мала Мила, а и довољно паметна да разуме... Само што још није дошла. Он ће је узети у своје крило, говориће јој тихо, умиљато... љубећи јој златне увојке . .. Рећи ће јој да она није више беба, да сада има већ и дужности, да је она жена и да мора да покаже целом свету шта је у стању да учини. \.Разу* ми мила моја, ја хоћу да се поносим тобом". Зашта најзад она не би замолила маму да је научи да рецимо умеси неко тесто, да је научи неким ситнипама, тако корисним, којима толико жена посвећују своје слободне часове. — Добро вече, срце моје. Он подиже главу, црвенећи, као да је ухваћен на делу. Мила је задихано и смешећи се стајала у оквиру белих врата; и данас је она устрчавала уз пет спратова пешке, пошто је нестрпљива била да чека лифт.

— То ти верујем! Ја све радим уместо ње, а ти јој само повлађујеш и испуњаваш све њене немогућне жеље, почев од мачке која јој цео дан лежи на јоргану, па до воћа које само у постељи може да поједе. Ево, рећи ћу ти, твоја је жена ... — Не, мама, молим те, не реци ништа ружно о њој ... — Ах тако, дакле! Значи не могу више слободно ни да говорим са својим сином. Она те је опчинила, сине мој, потпуно опчинила. Ти си прешао у њен табор, је ли? — Али, није реч ни о каквој борби нити о каквом табору, ја се бар надам. Она није тако зла, моја јадна Мила. — О, наравно она је врло јака, она те добро држи. Али ти не знаш све! Ти долазиш кући тек увече. Она тада седа поред тебе, на своју малу столичицу, са бонбонама и мачком на крилу, вечито певуши, и ти си задовољан. Али ти не мораш цео дан, као ја, да замараш сво« је јадне ноге и своју стару главу. уместо принцезе која замишља да живи на месецу и не зна чак ни да каже хвала. *— Па ти си увек водила кућу и пре моје женидбе. Разуми, Мили је тешко да узме- сва твоја права! — Дабогме, целог сам се живота мучила, и не видите да је и мени потребан одмор. Е па знаш, ако се ово и даље продужи, ја ћу, драги мој. отићи. чујеш ли! Отпутоваћу! — Госпођа Јанковић стиснула је своје танке бледе усне, скупила је са стола чист бео веш, ставила га у велику корпу и достојанствено изишла из собе. Њена дуга црна сукња злослутно је зашуштала ... И Миланова лула се угасила, он је није више запалио. Тромо је опустио руке, и потпуно изгубљеног по1леда, узео да размишља о пет месеци свога брака. Његов брак ... Најпре нека нова срећа. потпуни препород, после нове радости живота, оне ситне мале радости, које је пре презирао. Заједно поједени печен кукуруз, који ©у куповали на ули-

Јуче се смртно обрукала госпа комшиница. Кад је госн комшија полазио од куће она га питала: -г— Хоћеш ли доћи на вечеру? Искључено рекао госн комшија — Хоћу да видим „Колегу Крамптона"! Не сањајући да је то позоришни комад, госпа комшиница извали:: / — Па поведи и њега ... Кад има вечере за нас биће и за једног госта... М-ћ