Коло

(12) * Непознати им показа своје исправе. ^Звао се Гаетано Фараче, француски дракављанин, инвалид-капетан страначке аегије, одликован легијом ча&ги и ратним крстом. На пасошу је имао исправиу визу шведског конзула у Лондону. Показао им је поред тога и препоруку 'француског министарства војног да му све француске власти излазе у сусрет Као и књижицу чекова на веће суме. Са тим документима могло се лако путовати џо целом свету. *— Имате ли оружја? Без речи капетан им показа велики 'француски војнички револвер. Напуњен? «— Да. •— Ето видите и онај господин је био ваоружан и могло је да дође до несреће. — Можда, рече капетан и иронично &с осмехну. Стефансон још једном погледа пасош. Ви сте направили велики пут, реИз Северне Африке преко Сипилије, Италије, Француске, Енглеске и Нор»ешке у Шведску. Можда сте хтели на путовању да се одморите од ратних Јптрапаца? —г Да се одморим? Одморити се моаие човек само у свом завичају, код сво«* је куће, међу маелинкама и виноградима. Али то није за нас војнике. — Па зашто сте онда учинили толиКи иут? Капетан не одговори одмах. Поглед је био меланхоличан. Отворено лице плавокосог детектива као да му је уливало поверење. — Пре но што вам кажем зашто сам дошао овамо, хтео бих нештб да вас питам. —- Да ли је, по законима ове земље, Л сама зла намера кажњива? — Не, сама по себи није кажњива, Док ие постоји покушај извршења дела. — Онда ћу вам без околишења рећи: дошао сам овамо у намери да убијем Карла Катфилда. Али, дошао сам преКасно. •— Да, сињор Катфилд је убијен још јксмог јуна. — У то време ја сам био још у француској. Сада све знате. — Да знамо и можемо да идемо. ДоКиђења, господине Фараче. БЕРГЛУНД ЈЕ ПРОНАЂЕН Ујутро наредног дана стигао је полиђији један телеграм. То је била прва вест од доктора Врангела коју је Стефансон тако жељно очекивао. Телеграм је био послат из Малма и садржина му је била необична: „Немојте да дирате Берглунда. ХотеЗгајер у Гранд-хотелу обавештен је те»еграфски. Говорите са Линдскоговом. Врангел". Берглунд? Стефансон је скоро био »ећ заборавио на оног сировог келнера, који је побегао, пошто није платио хотелски рачун. Одмах се упутио у Гранд-хотел. Сопственица хотела, дама са именом Кристенсен волела је театралне гестове. И она је добила телеграм од Врангела и детектива дочекала театрално: — Берглунд долази, рекла је као да долази неко отмено лице. Берглунд је стигао поподневним воЗом. У руци је носио онај стари отрцани кофер. Са станице упутио се право у хотел. Давид Берглунд био је обична појава, ни симпатичан ни антипатичан, можда мало и сувише аљкаво обучен. Са својим прним панталонама, сивим капутом у штрафтама и кошуљом од пикеа, прави келнер без посла. Иначе је био пун « плав, зализане ретке косе и поткресаних бркова. Стара Линдскогова отворила му је мрзовољно врата.

-— Добар дан, рекао ]е својим пискавим гласом, госпођо Линдког. Да ли је моја соба слободна? Без речи стара га поведе кроз салон. Тек кад су дошли у собу запита га: — Имате лк платите? — Могу да платим и унапред, ако треба. — Не, није потребно. И стари рачун су други подмирили за вас. Само иемојте више да ми вучете цигле у хотел. — То су моје ствари. Шта знате можда ја имам пасију да скупљам цигле, рече сад Берглунд мрзовољно. Уосталом, оставите ме самог, хоћу да се пресвучем... Стара Линдскогова кад је добила телеграм одмах је одјурила у полицију. Била је љута и узбуђена тако да је Сте-

-ромам одсвена Елвестала -

шта то све има да значи, али имам неко предосећање као онда кћд ми је умро муж, Сви ти људи вребају и пазе један на другога и Ја не знам шта ће се догодити ... Стефансон је ћутећи саслушао ову јадиковку. Ни он сам није знао много више од хотелијерке. Умирио је колпко је могао и саветовао да прими Берглунда као да се ништа није десило. Њему је било јасно да је доктор Врангел отишао на пут да нађе Берглунда, да га је нашао и послао. Али, зашто је све то радио? Да ли је могуће да тај безазлени човек стоји у било каквој вези са уби-

Мариане Симсон спада, несумњиво, у оне највеке наде. фансон помислио да се штогод страшно десило. Телеграм који је добила гласио је: „Давид Берглунд стиже данас. Дајте му стару собу, говорите са Стефансоном. Врангел". — То су врло непријатне ствари шта се ради у мом хотелу, поче стара љутито. —- Ја сам поштена жена и не волим да имам посла са полицијом . А сада се у мом хотелу направио цео циркус. Прво је дошао таЈ* Берглунд са циглама у коферу и побегао не плативши рачун. Онда долази онај богати гоеподин из Африке кој"и тражи да види „кнежевски салон" и онда га убију у другом хотелу. Затим долази онај доктор који купује Берглундов кофер. узима његову собу и целу ноћ шета по собн, ма да је уморан. Онда долази онај Француз без руке, који такође не може да спава целе ноћи. Онда је опет дбшао та ж Берглунд. Ја нисам доста паметна,

младе филмске тлумице у које се полажу (Снимак: Тобис филм) ством сињора Катфилда? Берглунд којп < није имао неколико круна да плати хотелски рачун? Но он се налазио за време убиства у хотелу и вероватно је доктор Врангел пронашао да Берглупд може да да важна обавештења. Зато га је пронашао и вратио на старо место. Дакле претстоји неко суочење. Али са киме? А где је остао доктор Врапгел? Можда прогони правог убицу негде на прузи Малме—Гетеборг? МИСТЕРИОЗНИ ДОГАЋАЈ У СТАНУ АДВОКАТА АЛЕКСИСА БОМАНА Целог идућег дана тражио је детектив Стефансон Цаола, али никако ниЈ *е м^гао да га пронађе. Сазнао је само да је Паоло још синоћ отишао на партију бриџа код свог пријатеља Алексиса Бомана и да је остао тамо да преноћи. То је било чудновато. јер се Паолов хотел налазио у близини адвокатовог стана. Стефансон се није

могао отети утиску да се Паоло нечега боји, и морао је да помисли на оног Француза с једиом руком, кој'и је у» нео извесну тајанственост у целу ствар. Али, он није могао ништа да предузме, осим да се ограничи на пасивно посматрање, како му је доктор Врангел био наредио. Поподне се десило нешто неочекивано. Стефансон је добио позив од адвоката Бомана да дође код њега. Адвокат Боман био је у Гетеборгу познат не само као одличан адвокат него и као врло друштвен човек. Његов подрум био је чувен исто тако као и ње* гови процеси. На први поглед адвокат Боман остављао Ј *е утисак лежерног, комотног, врло леног човека. Али. то је било само на први поглед. Адвокат Боман имао је невероватно велику душевну живост и у одлучним тренуцима био Ј *е одлучлн и прек. Адвокат Боман дочекао Ј *е детектива у свом приватном стану. Пошто Ј *е био имућан човек становао је сам у својој велккоЈ* кући. Цео први спрат заузимала Ј *е шшпеларија која је радила само до два сата. Детектив се зачудио кад је видео да Боман није сам. Поред њега били су у соби Паоло и — Гест Ериксон. Они су седели у дубоким клупским фотељама тако да их детектив у први мах није ни приметио. На столу с^ стојале иигаре и оригиналне боце виекија. Боман је детектива примио са л>убазиошћу каквом се дочеку Ј *е отмени гост. „Боман је Паолов адвокат и морам да будем на опрези'% помислио је Стефанс.он V себи. Боман је почео разговор из далека: — Ја сам вас позвао, господо као што сте свакако и сами могли да се досетите. због тешкоћа које су настале у вези са смрћу покојног Катфилда Моја је жеља била да нашем састанк^ присуетвује и госпбђа Астрида које се највише и тичу те тешкоће, али она није могла да дође већ је замолила свог пријатеља господина Ериксона да је на састанку замени. Ја еам уверен. госиодо, да би нашим заједничким напорима ствар могла брже да се реши Мој клиЈ *ент Ј *е, по мом савету, спреман да учини велике жртве да би се та неприЈ *атна ствар што пре решила. „Кад адвокат говори у тако помирљивом духу. онда свакако има јаке адуте у рупи". помислио је у себи детектив Стефансон слушаЈ*ућ^ пажљиво адвокатов говор. Гест Ериксону изгледа да се цела ствар ниЈ *е много свидела. — Ја, истина, рече он, заступам госпођу Астриду, али мислим да би требало да сачекамо повратак доктора Врангела пре но што поведемо преговоре. Код адвоката Бомана оваЈ* предлог ј *е изазвао велико чуђење. — Не, не. не можемо, рекао Ј *е енергично. — Зашто? — Јер би свако одуговлачење х шкодило нашим интересима. Уосталом. поступии доктора Врангела у целој овој ствари мало су чудновати. — Кад сте последњи пут разговарали са госпођом Астридом? .обрати се детектив Паолу. — Јуче. одговори Паоло оклеваЈ*ући. — Синоћ? — Да, синоћ. — Доцкан? — Шта значи у овој земљи допкан? одговори Паоло уз ироничан оемех. —✓ У сваком случају после десет часова. — Можда и у то време, не сећам се више тачно. „Дакл^ он је био синоћ у покој"никовој соби, помисли детентив. Кад смо обили врата, госпођа Астрида га је склонила у своју собу." (Наставиће се)