Коло

8

/Ј/1 ира је била рђаво расположеЈу I на. Било је страшно време: сиво, влажно , ., И најсјајнији накит при таквом -времену изгледао би таман. најљупкије пвеће изгледало би суморно. Ледена киша падала је с времена на време. као да је небо имало изиеЈ тлне нападе срџбе. Мира је сматрала. да је неправедно што пада киша и у недељу. Требало би да је лепо време V све дане када је била слободна. Чим је овог суморног дана отворила очи. она је почела да се дури. Решила је да пео дан седи код куће. Јешће куване кромпире, суве шљиве и јабуке, и неће морати уопште иа излази. Искористиће ову усамљеност да би одморила мало своју кожу. неће ставити ни крем ни пудер. Биће грозна. али ће јој то користити. Сутра ће бити свежа и лепша. До подне је ишла у домаћоЈ хаљини, судове је оставила да опере после вечере, и не знајући шта да ради, испружила се ^по својој софи и почела да чита детективски роман. Мрзела је ову врсту литературе. бојала се убиства и крви, љутила се што никада није могла да погоди ; т напред «ко је убида«, али, немајући ниједну другу књигу при руци ипак је читала . .. Већ у својој двадесетој години Мира де била иомирена са својом судбином. ЕБено безначајно лице њена прилично уска образованост улили су јој неко осећање потчињености. имала |е неку природну тежњу ка усамљености. једНом речи било је то једно смешно. чудно и суморно бићво- Ма где била нису је примећивали, често је доживљавала и ту увреду да су је по неколико пута претстављали истим особама које је нису памтиле и препознавале- Навикнута да никада не буде примећена. Мира те стекла ту повученост која је била основна црта њенога карактера. Она ништа није очекивала. ни од људи. ни од случаја, ни од саме себе, ни од, живота уопште, И липе јој је јасно изражавало то њено душевно стање, било је то безизразно липе- које ништа није очекивало: поглед без сјаја и слаб осмејак на уснама. Никаква нада, ма и магловита. ма и несвесна, која каткад одушевљава и најмрачније 1.арактере, није никада покренула ни озарила њено суморно липе. Лежећи лењо на својој софи. са умршеним увојцима на челу, са тмурним срцем као што Је било и време, читала је свој роман. Било је после подне, четири сата. Одједном у тишину одјекну звонце, Она се трже и одиже са софе. Ко ли је то могао да Дође код ње у ово доба? Ко се то усуђивао да је узнемири и да јој досађује без њеног пристанка? Најједноставније је било да отвори и да види ко је то? Али зар овако? Са овим бледим лицем, са овом глупом фризуром. у овој домаћој хаљини и переду у соби? Најбоље је ипак да не отвори. И задржавајући дах, као да су је могли чути тамо иза врата, она стрпљиво сачека да звоно поново зазвони. по други и најзад по трећи пут- Овог пута звоно је још упорније звонило. Најзад се све утиша, и она зачу кораке који су се полако удаљавали. понекада застајали као да су се надали да ће се врата ипак отворити; па се онда изгубише - - . Мира слеже раменима, и настави да чита. Али ово звоњење је занимало. Ко је то могао да дође код ње V сред овог недељног поподнева. Од неколико њених познаника из канпеларије са којима је каткада излазила. били су данас сви заузети. Она !ош |епном одржа смотру над свима њима. Па се сети и сво|их другарипа, .Телена? Она Ј е са својом мамом отишла у позориште. Мила и Дана? Сз ируштвом су отишле V биоскоп. Лиза? Као и сваке недеље отишла је у Раковицу Мозкда јој кротачица нешто поручује? Али у недељу ни она не ради. Па онда? Одједном јој нешто сину кроз свест. Онај млалић. Лизин рођак. који |ој је пре неколико недеља рекао: „Доћи ћу једном по вас. да мало проћаскамо. или да се мало прошетамо по Калемегдану? 44 Наравно она је то схватила као нзразе његове учтивости и еије томе

придавала нарочиту важност. А можда се данас, беспослен, ипак решио да дође? Цело вече она је постављала разне могућне и немогућне претпоставке. Упустила се у слатка и нежна сањарења која би пре увек одагнала од себе, која јој пре нису причињавала никакво задовољство. Са нестрпљењем је очекивала сутрадан. Одмах се у канцеларији распигала није ли која од њених колегиница или колега долазила ју че код ње. Сви су одрицали. Враћајући се кући она је размишљала и чил,аду разних претпоставки јој је падало напамет. Полако се пела степенипама. и тражећи у својој ташни кључ Нред вратима јој од изненађења застаде дах, на прагу је лежао мали букет љубичина, за који је била закачена ^една бела ~карта са ове две мале Јелноставне речи: „За Миру" Неко чудно и непознато узбуђење ]е одједном обузе сву, и она осе™ да јој горе образи. „Да ли Је то он Имала је жељу да потрчи на улиу^. ве би ли видела неку сумњивУ силуету, која би јој се приближила и запитала З а нешто. Али се убрзо предомисли: Нч ништа не могу да учиним. осим да чекам. Ако се два пута појзвио доћи сигурно и по трећи пут. пи ка да" А ако то није он. Лизин иоћак. ко је то онда? И стварно ни]е знала шта да жели Лизин рођак ,ој је био симпатичан. али ништа више. ' стекао њене симпатије својом уљудношћу више него личним особинама. ако је то неко други који ће јој мож^ Д а донети толико непознатих нежности. Она ће га можда срести и сада ако иаиђе. он можда иде за љом. он с* сву д а, на сваком месту. на углу, прел кућом. V трамвају Ко зна. можда Је и међу колегама у каннелари,и но је дакле да отсада увек буде „спремна" Пело н,ено биће предало се исчекивању. Лице јој Је по „о неки загонетан и љубопитљив израз, очи су јој биле сјаЈне и живе. покретне као лептир који се буди. полу отворене усне са муком су се држал непомичне. Чекало је и шено тело, спремно да се гипко окрене ка ,едн Ј неочекиваној страни* Сви су приметили њену изненадну промену. „Али шта се то дешава Мира ништа није одговарала. али нека пријатна топлина јој је испушавала нелу душу и струјала јој кроз тело .1ашто? Једноставно зато што Је она очекивала негато. и што је веровала да ће то нешто ускоро и доћи .,. Тада ј 'е срела Ђорђа. Он Је и несвесно био очаран љеним одушевљен,ем за све ствари, сјајем њених очију, и блеском њенога лица којеЈе сада било мило и љупко- Било јој Је сасвим природно што је запросио. она Је пристала, обузета срећом којој се свим својим бићем радовала. , Непознати са љубичицама био ,е већ сасвим заборављен. Додуше још ^уве1 је била љубопитљива да сазна ко Је то могао да буде. али то је било чисто љу бопитство и ништа више. Када је својим другаринама јавила велику новост. да се са Ђорђом верила. ове су се значајно погледале и одједнбм заћттале. Мила ,е то приметила и запитала- «Шти је то са вама? Зар се не радујете мојот срећи? Или можла кријете нешто ол мене? Оне су се погледом споразтмеле. — „НаЈ'зад сада јој можемо рећи.' „Да ми кажете. али шта"" Јесте ■ а можла и звониле оно поподне. — Не. не. о оном звоњењу ми ништа не знамо. Али када си нам ти то испричала хтеле смо да се са тобом нашалимс мало. Оставиле смо ти пвеће. међутим ти си то озбиљно схватила. и ми смо престале . - А што се тиче. звоњења. нико није ни помишљао на оно право и најједноставни|е решење; нека расејана особа погрешила је спрат« Уосталом то сада већ више нема важности. — „Да сам тога лана отворила врата цео мој живот би можда био друкчији" — „На шта мислиш, драга?" упита је једном Ђорђе лок ]"е она седла зами шљено. полуотворених очи|у. — ..Мислим. драги, да су и о чекивање већ један део среће м. п.

^ ПР %Цпесги Откад постоје људи у њиховој историјк болести играју злосрећну улогу. Епидемнје су затрле целе народе, маларија и друге тропске болести опустиле су многе непрегледне покрајине и учиниле их ненастањенима. Утолико већу вредност нмају успеси иемачке науке, који налазе свој израз у целом свету познатим » Ђш}гЛ « -оаим лековима. Ако су заразе и епидемијс вепиких сразмера данас постале скоро вепознате појаве, неке се болести уопште више не појављују, а друге које су пре неминовно ловодиле до смртног исхода или дуготрајног боловања, сада се лече са сигурношћу, све то није мала заслуга немачких лекова са »« -овимкрстом. ОГЛАО РЕГ. С. БР. 19674 ОД М ХП-1МЗ

По питању да ли за време рата треба склапати бракове подељена сум ишљења. Изгледа. међутим, да. уколико рат дуже траје. утолико има више венчања* У дневним листовима читали смо да је ова година била рекордна у погледу бракова: за месеп и по лана. осам стотина. У том низу новосклопљених бракова предњачиле су најмлађе генерације, оне за које бисмо пре рата рекли да су ..балавци" Један стари нежења рекао ми је ла је то лакомисленост и непромишљеност. да та „депа" немају појма о дужностимз и обавезама које их чекајлг у бракт Мећутим то није тачно. Послератна омладина свесна је свега онога што је V живот^ чека Она не сања више ружичасте снове као некада. не живи у илузијама. него смело тражи себи пут и сагтутника за будућност. А они „предратни" који су у браку видели само негативне стране? Половина је променила своје погледе о браку. а друга половина се још више уплашила од те брачне заједнице и чека ..боља времена" па да оснује свој ,.брачни куТак". Који је разлог брзог и храброг одлучивања за брак? То су услови друатвеног живота. Посећивање кафана и барова нису више једино уточиште омладине. Све је мањи број оних који жале за тим прошлим добом и који сматрају да је то бесциљно лутање много лепше него породични живот. Породични живот се све више цени и постаје поново култ, Многи ће рећи ла оснивање једног новог ломаћинства изискује много издатака за који нису сви V могућпости. Данас су ти издаци већи него икада.

пошто се не може набавити све оно што је за кућу тако неопходно: платно, судови. намештаЈ и многе друге потребне ствари Многе мајке су збо» тога противне склапањ\ бракова своји* синова. који се ипак жене и без при» станка родитеља Већина супружника изложена је великим потешкоћама они таворе и довијај\ се на разне могуће начине само ла би се одржали. Околина их осућује и врло често се чује .ко му је крив. зашто се женио Данаг би био слоболан и имао би мање олговорности, Лакше је побринути се за себе, него за породииу 41 То је саможино А бракови се ипак склапају. Стара Је пословица. да се удвоје лакше поииосе све недаће А можда је то природан нагон Лрирода тражц оно што би људи разумом хтели да побију. Сем тога. треба имати пред очима нешто јаче и узвишеније но што су то свакодневне бриге а то је обнова земл,е. Толико палих жртава могу да надокнаде само време и брачне заједнице. И само тако ће се нароз подићи. А када се то има у виду онда све материјалне тешкоће губе сво( значај и постају ситнипе. Зар би онда смели да осуђујемо склапање бракова? Те бриге у ланашњим браковнма и разне тешкоће при* набавпи кућннх потреба за многе претстављају праве жртве, Али сваки узвигпен пиљ тражи жртве. Зато приликом склапања брака треба сви да помогиу младим супружниттима: ближа и даља родбина. пријатељи и познаници. У свакој кући има гитница (нарочито код оних који су ггре рата венчали). које кући нису неопуодне, а које могу тако корисно лп чпр.туже опима који без ичега улаз^ 1 нов живот. м. с.