Коло

НОВ НАЧИН ПОВЕЗИВАЊА КЊИГА Да ли сте икад покушали да увежете или укоричите неку књигу? Ако јесте, онда ћете и сами знати коликО је то сложен посао. Треба књигу прво сасвим раставити: табак пО таблк извадиги, састругати сасушени лепак, повадити конце и спајалице, оштећена места залеиити, затим табаке поново сложити, прошити, обрезати, залепити. уметнути у корице и онда на дуже времена ставити под пресу. Свакако. пипав посао који захтева и од вешта човека много часова рада. Зато је књиговезачки занат један од добро плаћених стручних заната. Сада је, међутим. проналаском једног немачког књиЖара пео тај гшсао тако упрошћен да за везивагБе и укоричење једне књиге није потребно више од 10 минута. За аматере и љубитеље књига свакако епохалан проналарак. У овом новом начину само ,повезивање м сасвим отпада: књига се извади из корица, затим се полеђина књиге оштрим књиговезачким ножем отсече и дистови онако како су остали под пре* сом преко специјалне тканине премажу нарочитим лепком. Тај лепак и јесте прави проналазак који је омогућио брзи постунак. Он држи цео повез- Сам лепак потиче од вештачке смоле, која ће се продавати у готовом стању* Према досадашњим Лепковима има ту предност да не стари т.ј не суши се, не постаје ломљив и крт, није поиожан дејству воде, влаге или топлоте. По другн пут повезана књига није више састављена од табака него од појединих одвојених листова који се чврсто држе масом новога лепила Као што се видп, новим поступком уштеђује се не само иного времена него и много данас скупог материјала као што су конац, спајалице, платно и др. САХРАЊИВАЊЕ ЈАПАНСКИХ ЛУТАКА Лутка је вероватно најстарија дечја играчка и потиче још из најстаријих времена, од Индокинеза, Египћана. Гржа, Римљана и свих старих народа. Код јапанана лутка игра нарочиту улогу, јер она претставља нешто вКЈЈМе него обичну играчку. Приликом свечаности која је намењеиа лутки. сваки је јапански дом украшен читавим редом лутки, које су наслеђене од старих породица и оне не служе као играчка. Тако може да се објасни обичај »*е* чаност сахране лутки, коју школска деца врло свечано сваке године обнављају. Једног одређеног дана у години, вр* ши се сахрана сваке оне лутке која се сломила или у току године постала неупотребљива. „Лутке <зу умрле", кажу девојчице, али их не бапају. У Јапану један део школског двори-

Човек... О Воли, и вољен И ти ћеш бити. Од радости ћеш И сузе лити. Пружи кад можеш И другом срећу. Не тражи никад За себе већу Од оне коју Узмогнеш дати. Ал пати и тн Кад други пати. Тако кроз цео Свој живот броди. Нек то начело Од сад те води. И када склопиш За навек очи, Нек само ставе Иа гробној плочи Реч уклесану Нек стоји аовек; Да под том плочом Почива: Човек! ... К. ПОПОВИЂ

шта одређен је за гробље луткама, где се у присуству све деце, учитеља и ро« дитеља. па чак и учешће свештеника врши свечана сахрана лутки. СвештениПи читају своје молитве. а девојчице свесрдно украшавају гробове цвећем и рецитују разне песме посвећене овој прилици. Јапанска лутка производ је домаће ручне индустрије. Чеето у томе послу узима удела цела породица: отап пуни изли^ени облик кашом од иловаче. лепка и ситне сламе, мајка шије хаљине, а деца се старају о слепљивању појединих делова, цртања очију и фризуриТако лутка у Јапану игра од постаНка па до смрти веома озбиљну улогу. ПОТОМСТВО РОДИТЕЉА - ПУШАЧА Кад муж и Јкена Пуше из навике. онда се каже да је то „брак путача" А то Је Све друго, само не нека невина ствар. Тако је једна анкета. која је била предузета од лекара. дала податке који су показали, да се код жена, које су јако пушиле и истовремено биле непЈгодне. у јајницима образовала извеена материја. У неким случајевима, међутим успело је да се, захваљујући строго спроведеном уздржавању од дувана, поново успостави нормална плодност. Свакако, нушење жене не може бити једини узрок слабог рађања деце или потпуне неплодности, али, то је значајно, без сумње, онда. када су и муж и жена пушачи из навике. И на децу пушење мајке утиче штетно у толико, што у таквим случајевима, како је констатовано, чак и мајчино млеко може да садржи никотина, услед чега настају поремећаји у желудцу и цревима. ^МИШЈМКШ Грип - инфлуенца оип је инфекциозна, заразна болеет Л / кога 1е потављује у свако поб.а го^ 1^. аине. а најчешће с тесени и гшолећа. Пооузпоковач грипа 1ош није готпуно утврђен али је профееоо Пфа]фер нашао да се скоро код сваког оболеи,а о" грипа налази као стални пратилац једне врсте бацила по њему названи: „ПфајФерови баПили". Миоги научници сматоату да Је баш тај Пфајферов бацил проузроковач грипа док су други тврдили обратно. зер чак ни крвна слика код грипа ниЈе увек иета кол сваког оболења, а кол многих случајева коти су баш типични ПФа1фе?50в баци.л ните нађен. Грип се појављуЈе епидемичио (епидемита 1е запазна болеет. ко,1а - може обухватити читава места. па и ичврснр _ покрајине). Гриц није ништа друго 'до јача форма 'јтнфлуенце; Инфлуенш*/ аатн••••■> - 1ош из 16 века. Јачих епидемични^ било је 1830 ло 1833. затим 1890. а натча. са највите жртава била је при свршетку СветскОг пата 1918 у Шпаниш (ма ла ова земља ни1е оатовала) и за исгсолртко месеци поппла- -ча.к до Пољске. Доугим вечима об\'хватилп чтгтач\' Ктшопу ТпаЈа'-"' је све до 1920. кад 1е почела ла опада. Од тог лоба. па све по данас. оетко ко1е године. а понекад и више пута годишње. аа се не по1ави грип у епидемичној форми. и то скоро у свим европским земљама. Потоебно 1е наломенути да се код епипемиЈе грипа одмах могу 1ош V почетку констатовати следеће чиљенице: јачине. форма компликапије и смотност о чему ћемо овле говооити Гоип 1е крвна токсична болест. Токсичном болешћV називамо ону болест код које банили луче извесне отрове. ати отрови, звани токсини. стварату болест Медицина зна за пет врсти грипа и то: тифозна или токсична фоома каторама или плућна форма. Раетрична или стомачиа Форма. реуматична ФОРма и менингеома или мождана фоома. Инкубацита гоипа траје 1—3 дана Иикубаци1ом се назива она.1 певиол вцемена ко1и 1е потвебан ол инфекшпе до оазвитка 1едне болести. Све гоое набвотане Форме грипа почињу изненада бпзим изража1ем болести. Прва тифозна Фоома даје велику тем-иературу (38—40°). 1ака главобоља, болове у пелом телу али што 1е кавактеристичио нема ни гушобоље, латсо се дишв и иема никаквих еимптома о макар какво! болести. Друга. каторална фоома обухвата само распирациони тракт (гуша. језик. кијавица. промуклоет. кашаљ црвени иепци са отеклгш кг»а1ншсима>. Трећа. гастрична или трбушна Форма: болови V етомаку пволив. повра%ање. гадљивост поема 1елу а V тежим облицима и жутипа. Четврта. реуматична форма: ужасни бо-

лови у мускулама. зглобовима прстима. јг очним капцима неки пут чак и втоан ч зглобовима. тако да болесник не зиа ма коју страну да се окрене. Нарочито 1е карактериетично аа. ако 1е неки болееиик рани1е боловао од неког реуматичног обо^ љења, појављује му се бол на друтом меету много 1ачи него на дотадаљем оболелом. месту ГГета. менинго-церебрал.на форма 1е У ствари наЈГача Форма грипа. Врло 1аки болови главе. У ликвору из кичмене мо ждине налазе се беланчевина и врло много ћели1а. а понекад може аа аоће и ао правог запаљења мозга Дакле. као пгго се види из гоое наведених облика ове епидемичне болеети. чињеница да лекап често констату1е гртјп код .разних болееника. чији су боловн ма хом оазличите природе. потпуно 1е об1ашњена. хма да неупућеним често изгледа чудно да лшхима ол ко-шх јеано боли глава, аруго нога. треће стомак. а четврто грло лекар каже да'болује од гоипа Сам грип ее по моаерно1 медицини лако лечи. Смотност !е емањена V ооку од 15 до 20 година упооећено са оинијим стањем, за <60 70%) Но ипак на.јгл :Авније . код гоипа 1есте излечити болееНика а са чувати ги свих могућих комиликација иЛи поеледица. Ове компликаци1е мог\ бити веома озбиљне Од тежих компликаци?а тоеба навеети запаљеље плућа Ггно таво) запаљење плућне марамице ко1е обично абводи ао гнотеља V гоуаном кошу и тако ее ствови рмпи1ем запа.љењв средљег ува (пооиентуално на1четпђа ком пликапија). запаљење бубоега извеен^ промене на. Унутоашњр! слузокожи соца и на по1*единим нспвима. а аа не помињемо компликаци.гу запаљења мозга. која је стоапша али Вогу квала воло петка Стога се поепооучу1е еваком ко пвеболи грип. да неколико аана по озаоавл^ењу одржава ди1ету да би аобио V времену да избаци све отрове који су еве.итуално заостали V опганизму и ла не поеоптерећава бУбреге еувише таком -хпаном пошто 1е рад бубоега иначе велики неиосоедно после грипа Ова аи1ета се са<тоји V избегавању месних екстпакта (сУтга) сувог и конзеовираног меса разних лачниа кош драже елузокожу. и алкохол Ис-то тако препоручу1е се аа по прележаном грипу 6—8 аана. за мокраћу на ппеглеа. аа се виаи аа ли има беланчевине ПооФилактично 1е за време еиилеми1е избегавати скупове људи. пазити аа ири кашљаљу или кихању не будемо понрскани од других. не днрати рукама очи и иое. Превентивно 1е 1ош добоо узнмзти једанпут ло авапут пневио по 1еднг кап 1одове тинктупе и попити 1е оазмгћеиу V чаши воде илги млека као и 1—? пута дневно 0.25 кинина Ако би ко од читалаца осстио на себи 1ачи напад грипа а ми смо у члаику објаснили аа 1е гпип крвна болест т1. болест целог организма а не само оног оогана ко1и нас боли треба аа се обоати лекару оади ааљих стртчннх ^.ат*та и озбиљног лечења. До Ч. РАДМИЛА

т с гптжн

Др. Војнслав Јанић

Једаи од наЈистакнутијих наши.ч јавп них радника и великих поборника за свето православље. дугогодишњи посла« ник и бивши министар, др Војислав Јанић умро је прошле недел»е после теч шке болести. Умро је релативио млад, Нокојни Јанић родио се 1889 \ Краљеву. После усиешно завршене средњ«* школе и богословије. положио Је аокто* рат теологије у Черновицама. Пи по» вратку у земљу постављен је за пароха цркве на Опленцу. За време првог светп ског рата посветио се политичком раду, Виран за народног посланика брЈш гв истакао међу млаћим политичарима Нарочито треба подвући његове засл ^г« као министра вера као непоколебљиво* борца за права српско-православпе цр» кве. Др Војислав Јанић био је маркант* на личност иашег јавног живота ч вре* мену између ава светска рата. Био је честити Србин. узоран син аравославмо цркве. Као човек необично друштвен, широкогруд а цењен као љубитељ умет* ности. Мир пепелу његовом!

'крсш ^јрогув

Историја човека је историја бола. Неизмерне су патње људи изазване болсе* стима, епидемијама и ранама. Данас је међутим човек нобедио бол? Модерној немачкој науци пошло је за руком да болу успешно стане на пут. Њена средства нису предвиђена само за мале свакидашње болове. Ово знају најбоље они, који се у сну наркозе аодвргавају тешким оаерацијама које протичу безбола. Лекови који предњаче и утиру пут на подручју сузбијања бола иосе, » Ђаџ&4«-оа крст. 0ГЛА.С РВГ. 0 БР 1М14 ОЛ И-ХЦ -1МЈ