Коло

Своме јвдинцу

Прохујали дани и бесане ноћи, мој једини сине кад ли ћет ми доћи? Те да паднеш нежно мајци у загрљај, да и мојој ту$и дође једном крај.

Јер ти си ми сине и понос и дика. Мајка ти је жељна твога лепог лика. Твоја су ми писма утеха и срећа. Твоје фотографије радост понајвећа

Молићу се стално Богу да овоме дође крај и да ми се вратиш. сине. опет у мој загрљаЈ . .

НАТАЛИЈА СТАМЕНКОВИЋ. учитељица у пензији

Тати Бошку С. Павловаћу,. пеш. ма]ору 9 Офлаг VI Ц бр. 4606 Тата, чуј песму у сутону тихом, Јер од наших страдања душа нам грца; Хтео бих овим оплаканим стихом Да спојим твоје мисли са патњама срца. Нек ветрови туге наше жеље мину, Нека зраци сунца поново нам сину; Поново ћеш #оћи, хатице иам мили Бићемо опет срећни, ведри и чили. Београд БУДИМИР Б. ПАВЛОВИЂ ученик IV разреда шмназије Тати у туђини Ивану Костојевићу. капетану Офлаг VI Ц. Оснабрик бо. 1399 У мислима те видимо кад нам писмо пишеш И V том часу осећамо твој дах. како Дишеш* Ти си нам мисао свакодне-вна, Али ти си далеко преко брда и поља. Многе жеље. мисли и велика воља Да видимо код нас: Тебе, заробљенике и све вас. Мисао једина си нам само ти тата. И када спавамо. и када смо будни, на јави. Сека Лила и 1а желимо И добром Богу се молимо: Да нам дође добри татипа. Да нам не плаче драга мамица, И аа се радост у нашој кући унесе И свакој српско1 кући срећа донесе. Мир братску љубав и слогу Зато се сви овамо молимо Богу. Вал>ево 1 НАДЕЖДА КРСТОЈЕВИЋ. ученина IV »азреда основие школе »Вилково« срие Кад прохуји време . Бићеш уожда срећпа!? Можда ће Јге раскош покрити у сјају, Можла нећеш никад мислити на прошлост Нити икал можда сетити се мене? Непол>ник је био... Замерит' ти иеће! У бедном животу о теби је снио. Твој нежни осмејак понос му је био; Сво1\ гивну љубав у себи }е крио Спе због твоје среће! Нпшта бити неће. . „Ни пг'- ти жели среће! В' (>л'е ће и даље тако исто тећи А . Внлк " ће живети и у туђој срећиЈ М^жда ће му некад и сузе потећи . . . А V* тч нрћет знати. он ти неће рећи! РАДИВОЈЕ ВУКОВИЋ 'ЗаробЉеник број 10883 Сталаг XIII Д

Група наших заробљеника која се ие* давно вратила у земљу пажљиво елушл поздрав министра г. Кујунџића, у кружу Војне болнице (Онимак: Српска државна пронаганда)

и тгопљениии

Офлагу XIII Б

(Снима-к. прив.атиа" евојииа)

Српски подофицири у Сталагу XIII Д А кад се вратиш... I Своме мужу Душану Стевановвћу, Оснабрик VI Ц Пролеће долази, а ти си цалеко ... Бескрајна чежња срце ми свија и усие шапћу. кроз сутон, меко: „О теби сница твоја најмилија . . .** Моји су дани пуни тешке туге. али љубав оста као што је била: од рас.танка нашег годнне су дуге 9 рањено^ срне од света сам крила .. А кад се вратиш* све ће ишчезнути у једном пролећу песама и цвећа, у љубави која никад неће увенути заблистаће моћно зшједничка срећа! ... ЈОВАНКА

(Снимак: приватна својина)

Отаипини На растанку с тобом изненадном еТо 9 дочекасмо овде већ чгетврто лето. Далеко од тебе отаџбино мила, од рођене мајке дража си нам била. Мислећи на тебе ми бројимо дане 9 из очију наших сузом накапане. Да ли ћеш нас опет нрнмити под крила, и драга нам бити као што си била. Или ћеш нас можда отаџбипо мати. ко пасторчад своју забораву дати. Наше жеље к' теби шаљемо ти доста поздрава и мисли, али чежња оста. СВЕТОЗАР Ђ. ПЕРИШИЋ заробљеник бр. 21304 Сталаг XII Д

Стрицу у зоробљеништву Пешић Добривоју заробљенику број 111501 8Га1ад XI. 0 К<2о 2263

Узми „Коло'" 4 ових месец дана Па да видиш шта ти пише Брана. Решила сам да ти што напишем Да ти сузе са очију збришем. Ево већ је прошло дјве године дана Како тебе чека твоја мила Брана Давно си отргнут са огњишта свога Тамо у туђини код никога твога. • * Свилајнац

Кад твоје писмо из поште нам дају Сви твоје редове кроз сузе читају У току читања уздаси се вију Низ наше образе вреле сузе лију. И да ли ће икада доћи и дан тај Када Неш се вратити у мили завичај Д.ођи чико, дођи из света далека Раширених руку тебе Брана чека БРАНПСЛАВА ПЕ11ЈИЂ ученица V рИзреда женске занатске школе