Коло

За пет година, колико су били у браку, ово је био први пут дв је он отпутовао без ње, сам. Она се враћала полако са станице, и мислила је непрестано на њега. Била је тужна, али није хтела то чак ни себи да иризна. Па ни он није био нимало узбуђен при поласку, није је загрлио чвршће него обично, како се она надалм ... Он је само пољубио у чело и рекао јој весело: — Довиђења! После свега овога можда је он и срећан да се мало одвоји од ње, да промени средину ...

Она лако и задовољно уздахну: већ одавно је желела да види његов сто у реду, да види глатку и сјајну површину финог писаћег стола. Она стави хартије у фијоке. Гле! У једном куту једна мала кутија. Она је брзо отвори, али

Са извесним задовољством правила Је планове како ће провести ових неколико дана .усамљености које је имала пред собом. Ићиће са неком од својих пријатељица у биоскоп, и можда ће и да руча у ресторану, јер то јој је била давнашња жеља. а Милан није волео да руча ван куће. Да пише Милану? Не, она неће да му прва пише, то не... Чекаће да јој се он први јави. Да јој се није чинило да је он хладан према њој још би му можда и написала какво писмо којем би се он свакако смејао. Она слеже раменима и угризе се за усну. Овај нестрпљив гест јој је био уобичајен- а претходила му је увек мала криза суза. Али, ове вечери она је успела да прогута те сузе. није хтела ни себи да призна да је тужна. Када се вратила кући, провела је остатак дана лутајући кроз собе, спуштајући шалоне и уређујући витрину. Једна мала лампа зрачила је светлост коју је волела, благу првенкасту, и давала је соби неки помало мистичан, али топао изглед. Она стави једну грамофонску плочу али је убрзо скиде. Отвори једну књигу али је убрзо одбаци. Није била задовољна, била је нестрпл>ива и нервозна. Али шта сада да ради када је овако раздражена? Поглед јој одједном паде на Миланов сто, на коме је била читава хрпа хартија и књига. Сада ће јој бар брже проћи време. уређујући њигов сто, а и интересовало је шта те многобројне хартије скривају. Милан није волео да му ма ко дира сто који је био његова светиња. Можда ће се и љутити када види да га је она уређивала без његове дозволе, али најзад има и она права да се љути на њега после свега овога. Како је он у последње време био хладан према њој?.. Никада ниједну нежну ре*|, никада није био расположен да га она мази као некада ... Питала се да ли је уопште сада била. усамљрнија . него ,оних дана када је о,н био код .куће? Па, и другиплт би он. чптајући у својој фотељи био исто тако отсутан као сада. Признала је себи да ни сада није бида мање сама ..; Њих двоје, који су у почетку били тако срећни. тако нежни; дошли гу дакде на тачку потпуне равнодуганости? Да- ли она : уопште поетоји за њега? Има ли. оча икаквог •учешћа у његовом животу? •: ; ;•••;•'•" > «>.»'« ' ;•' ?' ■'/ • — Та могу да променим хал.ину или т^.имтр а да. он то уопште и не примети! . ..." •-•>. , Она је нестрпљиво и брзо уређивала И»е-гг»ве хартије, рсигурања, рачуне. но* сло«ча пиема. . - -•»••..?-••• • • ••• V ' Кроз пола сата сто је ; био уређен.

се поколеба мало, видећи да је пуна слика и малих трака у боји: трака од женских хаљина, видело се добро. Изненадни талас топлоте је запљусну од главе до пете. Шта то треба да значи? Треба ли да затвори кутију? И да не погледа? Не, овоме искушењу не може да одоли!

Наглим покретом она баци слике које се ускомешаше без реда па столу. То су биле њене слике. Она извади траке, то су били делови њених хаљиНа, да баш њених. Ова светла ружичаста хаљина коју је он толико волео у доба њихове веридбе! Њена бела вечерња хаљина коју је једне вечери обукла када су били сами, само за њега ... Па све оне хаљине које је носила на излетима. Многобројне њене фотографије у свим могућим позама, на разним местима сликане, у разним срединама. Нису то биле неке дивне слике, али верне су ..., и на свакој по неколико речи исписаних Милановим ситним неуреДним рукописом: „Олга у својој плавој хаљини ... оног дана када ми је рекла: — Питам се и сама зашто једем јагоде када их много не волим. Мора да је због тога што их ти волиш .. „Олга у својој белој хаљини ... Онога јутра када је изишла у варош али се одмах вратила да ме још једном пољуби... како је трчала уз степенице била је сва задихана ..." Олга остаде за тренутак запањена и задрхта. Дакле ова његова на изглед хладноћа, скривала је једну дубоку оданост и љубав! Они су дакле обоје и несвесно преживљавали један тужни роман, роман жене која је несрећна због равнодушности свога мужа, и човека уцвељена због намерне хладноће жене коју воли?! Вал кајања, туге и љубави је тако јако обузе да она немоћно паде на сто и зајеца, њене вреле сузе капале су по разбацаним сликама. Она се трже одједном. Али, шта би било са њима да она није нашла ову кутију која јој је повратила вољу за живот, која јој је отворила најзад очи? На срећу још није било доцкан, имало је још времена да се све поправи ... Она изгуче један бео лист и својим финим дугуљастим рукописом дрхтавом руком узе да пише писмо које је овако почињало: — Љубави, треба ли да си тако далеко па да ти кажем да те обожавам- и да без тебе не могу да живим? М. П.

/јР//ало је које историјско раздобље Ј!/\ било толико музикално колико романтични XIX век. У Немачкој је у то време Франц Лист развио први тип сјајног виртуоза, Вагнер је стварао своја величанствена дела која су срушила традиционалне законе оперног стила и дала нове облике муЗичкој драми. У Италији Росини три-

умфовао својим ^Севиљским берберином", у Француској је Бизе завршио своју ватрену „Кармен", а.. у .• Русији „Евгениј Оњегин" Чајковскога аао је коначно тумачење народних осећаја. У нсто време цела Европа је слуШала са заносом „Ноктурно" Фредерика Шопена. Но, маколико је велико било обиље музичких догађаја и нових облика и новог стила један је музичар за читаву . Главу надвисио све остале. То јс, онај са ликом Мефиста, музичар бледа лица и дуге црне косе са ватреннм очима. надземаљске мршавости који је својом каденцом „Ђаволске .сонате" бацар људе у невероватни занос. Са њим, НикОлом Паганииијем, изгледало је да Је век великих виртуоза прошао. На небу виолинске уметносТи сјала је јо|н -еамО звезда Луја Спора. али је и ^њега етарост сломила. Тада је, одједном пажња му-

ћом тона, да се њиме дотиче етруиа људских осећаља. Зато је Сарасате целог свог пека задрн«ао онај слатки и меки тон који је толико карактеристи* чан за његову музику. Студије код Аларда завршене. су прв времена. Пабло Сарасате за то кратко време није проучио само игру на виолини већ је и компоновао. Омиљенн предмет Сарасатов биле су шпанскв игре и то народно музичко благо он јв обогатио као нико пре њега. Париз« Берлин и Лондон као и остале европске престонице биле су места његових концерата и места његових триумфа. Свагде где се Сарасате појављивао за» носио је публику звуцима свог јужњач« ког темперамента и завичаја. Оно што је у исто време био виолиниста Јозв Јоахим за немачки музички свет. био је Сарасате за романски. Сарасате и Јоахим спријатељили су се. Свет јв уживао у њиховој музици, иако су св по темпераменту и изразу разликовале. Кад је Јоахим 1907 године умро узвик« нуо је Сарасате са признањем: „Био јв Ј *едан од највећих!" Годину дана доцни« је, 1908 године, и њему, највећем вио^ линисти ШпаниЈ*е, одузела је неумитиа смрт виолину из руку. Данас, цео културни свет, прославља стогодишњицу рођења Сарасата, једног од наЈ 'већих музичара. ВОЛФГАНГ МЕДО

У СПОМЕН Ђорђе Чутуновић

зичког света била скренута на Шпанију. У забаченој провинцији Навари, у варошици Памплон, откривен је један дечко, прави музички „вундеркинд" од десет година. Скоро свакодневно одушевљавао је он, по кућним концертима, своје суграђане. Тај младић, Пабло Сарасате, син једног шнанског официра, постао је миљеник аристократских породица и обожаван од шармантних жена. На нарочитој виолини, која је била много мања од нормалне, ненадмашно виртуоски, изводио игре свога завичара, темпераментне „фанданге" и „болера" и плачне „јоте". Његова игра одавала је генија. Била Ј *е нежна, па ипак савршеног израза. Да ли ће и он поћи трагом свих осталих „вундеркинда", који доцније у зрелијим годинама потрну у маси просечних музичара? Тако је прошао, на пример, Лопе де Руеда који је у млађим годинама на онинету изводио најтеже пиесе, а у тридесетоЈ* години завршно свој живот у соби на мансарди, у Кордови, заборављен и запуштен. Те мисли мориле су и Пабловог оца који је зато решио да се његов син посвети војничком позиву. Али, умешао се случај! Политика краљице Изабеле водила је националној иропасти, а тадашњим уставом није могао да се регулише положај шпанске војске и Паблов отац је, најзад, на наваљивање поштовалаиа и мецена пристао да му се син посвети уМетности. Мали је иослат у Париз да учи код ве° ликог мајстора Алара. То се догодило четрнаест година после Паганинијеве смрти. Пабло се родио у марту 1811. тачно четири године после смрти великог виолинисте. ^ Изгледало је да је малом Паблу суђено да преузме наслеђе великог И»галијана. Алар је уложио сав свој труд и сву своју суЈ *ету да мали Шнанац усвоји технику и музику Паганииијеву. Али нИје успео, боље рећи, мали Пабло није хтео. Већ у раној младости увидео ' је да изразита виртуозност не мора увек да се састоји -,-у. блиставом, потресном .дејству једног солисте. Не. -хтео -је- ла освоји с-рце ну4лике тоилином и мирно-

Данас се навршила година дана од смрти Ђорђа Чутуковића, директора речне пловидбе у пензији, једног ретко доброг и заслужног човека, врлог Србина и нежног и племенитог родитеља, преминулог у Београду у 81 години живота. Близу пола века поч. Чутуковић служио је својој земљи као Ј *едан од првих пионира српског речног бродарства, несебично часно и поштено, онако како су то умели само наши оцеви кад јв у питању иапредак земље ... Иоч. Чутуковић је један од оних првих директора Српског бродарског друштва. Он је био, још давно, у првој српској комисији која је набавила и први српски брод „Делиград" да затим крОз дуге деценије кроз његове рукв прође целокупан возни парк и српског бродарског друштва и касниЈ*е речнв пловидбе ~ од првих бродова до оних најмодернијих. И читаве геиерације наших сјајних зановедника бродова прошле су крОз руке Ђорђа Чутуковића и кроз његово искуство. За своје небројене заслуге поч. Чуту« коВић је "био одликован небројеним од* личјима од Карађорђеве звезде до Белог орла па до многих иностраних одличја... Генерације и генерације наших бро* дара са захвалношћу « дубоким пијететом сећаће се сбог седог директора чији' је дуги плодни рад, испуљен несаломљивом вољом и љубави за своју земљу и свој позив, и иодигао наше речно бродарство на завидан ниво. Данас. _на дан годишњице смрти иоч. Ђорђа Чутуковића његова породица чинић#» му помен у .11 часова пре поднв на Новом гробл.у, парнела' 23. где овај заслсжни и велики Србин вечио почива. - "•• ' - : " - ' > '-,>•• Д.