Коло

4

(16) У ЧЕТИРИ ОКА Пошто је Стефансон изишао, доктор Врангел приђе бело лакиран!;м вратима која су водила у купатило и куцну. С друте стране зачуше се тихи кораци ш један глас запита: — Да ли сте то ви, господине док*оре? То је био глас госпође Астриде. — Да, ја сам, рече доктор Врангел« »— Изволите, уђите. Врата се отворише и госпођа Астрида уђе у собу. Врата на купатилу оставАла је притворена тако да се видело иригушено осветљење у њеној соби. Доктор Врангел је понуди да седне и госпођа Астрида седе у једну фотељу еа извесном дозом бојажљивости. Као Д* јој је хладно покри вечерњим огртачем рамена и кришом баци бојажљиви поглед на писаћи сто за којим је иашао смрт њен муж. — Не треба ништа да се плашите, рече доктор Врангел да би је охрабрио. — Ви сте показали много храбрости и у опаснијим тренуцима вашег живота ... — Хвала, рече госпођа Астрида. 'Али боље би било да отворите мало прозор. Доктор Врангел отвори прозор и у еобу уђе дах свежег ваздуха. — Да ли вам је данашње вече било тешко и непријатно? — Не, није. само ако је испало све како сте ви хтели? — Одлично. Ви сте сјајна глумица. — Глумица? Зашто не, ако је то од Шриети. — Да, све је ишло по програму... До сада. — Ја, истина, не разумем шта то све треба да зиачи, нарочито она претстава у позоришту, али верујем да је то користило вашем ислеђењу ... У њеном гласу осетио се идЕестан вемир. — У првом реду, продужила је после краће паузе, хвала вам за поверење које ете ми поклонили. Немате појма колико такав један осећај значи за једну беспомоћну жену . .. Доктор Врангел јој приђе и пољуби јој руку, коју му она пружи. — Госпођо, ви знате моја осећања врема вама. — 3«ам, драги пријатељу. — И можете ли ми дати одговор на *а осећања? — Могла бих вам дати одговор кад бих била у другом положају. У овом ■»ренЈтку, знате н сами. ја стојим такорећи на прагу тамнице. Под сумњом сам да сам убила свога мужа. Зато нисам слободна. Сваког тренутка чекам да ме волипиза ухапси. Друга би етвар била да ми кажу: „Ви сте слободни, имамо доказе". — Баш те доказе ја се старам да врвбавим! — Верујем, али ти докази морају битв поуздани. Не могу да подносим миеао да ме само ваш ауторитет спасава од волициЈског гоњења . - . — Ха сам уверен у вашу невиност од врвог нашег сусрета у Лизекилу- У ночетку еам узео ствар да ислеђујем само $а*о јер ме |е интересовала. али донније еам увидео да ће даљи развоЈ бити судбоносан за цео мој живот. Једва чекам тренутак када ћете бити потпуно овравдани па према томе и слободни... — А шта ће бити ако не успете да мв оправдате? — Успећу. А ако постоји штогод што ће то ©немотућити? — Например? — Например, да сам стварно крива. Да ли сте и ту могућност узимали у обзир? —- Ја сам све могућности узео у об$ир. — Мало ире сте и сами рекли да сам одлична глумица ... Доктор Врангел ћуташе тренутак. Речн госпође Астриде имале су двостртки смисао. Глас јој имаше исти нежно поверљиви тон са !едва приметним при-

ИЗНЕНАЛНИ ПОЛАЗАК

звуком немира и страха, али липе јој је било као у сфинге. Само прсти на рукама нервозно су играли наборима вечерњег огртача. Сада тек нримети доктор Врангел колико јој светла вечерња хаљина боље стоји него конвенцеонална црнина. Поглед њених лепих. мирних очију био је испитивачки молећив. Да ли и у том тренутку глуми. помислио је доктор Врангел у себи. Ако глуми, оида је стварно велика глумнца... Као да је наслутила његове мисли госпођа Астрида поцрвени. Уствари само јој је кожа мало потамнела, као код свих јужњакиња кад порумене— Хтела бих ла се добро раз*'мемо.

Доктор Врангел седе чамншљено на столицу Са грозничавим сјајем V очи* ма ГосПођа Астрида га је посма1рала. Нестрпљиво. као да неког очекујс погледала *е на свој ручни часовник у крашен бпилијантима— Дакле. саслушање је готово. рече она натзад. . — Не. то није било саслушање него само покушај анализе вашега ка]>актера, госпођо Ви сге глумили преда мном, али сте ипак изгубили игру, јер сте делимичио признали. . . Дакле. када оп треба да цође. Мало пре сте нестрпљиво глепали на часовник - -. Госпођа Лстрида погледа доктора Врангепа ппаво и одлучно у очи и без оклевања речег — Сала треба да дође. Готово истог тог тренутка врата се отворише и на њима се појави капетан Гаетано Фапаче Он као да није био много изненађен што је госпођу Астриду затекао V друштву доктора Врангета, Поздравио је овога уљудно. али без трунке при}атељства. На себи је имао пивилно одело. али држање му је било во'шичк«!, Госпођа Астрида устаде и пође му у сусрет. 0« у прном оделу и она V светлој всчерњој хаљини били су пиван пар. Обоје су ^или скоро подједнако високи. истог јужњачког типа, тачних. меланхоличних очију. — Госиоћд ми је причала о вама. пече доктор Врчнгел, и ја сам вероватно^, гедини човек у вајроши који зна ко сте. Остали сте чудом у животу - — Да. тнебало |е да пропаднем у пустињи. Али. није време да прнчам сво?е 5оживља|"е. Ја сам се вратио у живот — Није ни потребио ла причате. Али. опамо сте лошли да се осветите. -— то }е био мој ниљ. Ичгледа да је Катфилд на неки начин бис сазнао ла сам још у животу и да тоажим. Пела прича о човеку који се роаћа у завичај да чини добра дела. била је измиШљена. Он је хтео да побегне, да се сакрије преда мном. Ја сам се пожурио за њим. али стигао сам прекасно. Рука судбине стигла га је пре мене. али ја сам своје ипак пости^ао . .. Госпођа Астрида га нежно погледа, али не рече ништа. — Ви. изгледа, нисте свесни тежине вашег положаја. Треба да знате да је страшпа сумња пала на госпођу. — Знам, али нећу д.зволнти ча она још више страда. — Дакле верујете у њену невиност? — Мени је свеједно. Она је за мене она која је била. (Наставиће се)

.ромам од свеиа ЕлвесшалсЗ

господине докторе. По чему вн судите да сам одлична глумица односно уоиште да глумим? Одакле сте дошли на ту мисао? — Сећате ли се нашег првог разговора у Лизекилу? Ви сте о нда рекли да вам је сасвим свеједно да ли сте у; тамници или у слободи. Рекли сте да за вас будућност не поетоји. — Да. о н д а сам то рекла. — А данае? — Данас није више тако. Живот јс добио за мене свој смисао. — Нећу да се мешам у ваше јштимнс ствари, прекиде је доктор Врангел. јер сам убеђен да је неизвесност за мене боља него извесност. Али, знам поуздано да ви волите неког другог... — Морам ли на то питање да одговорим? — Не, није потребно. За сада. Ме'"ђутим, доћи ће тренуТак када ће се то питање поново поставити. Ја сам северњак н могу да чекам. Само се плашим

кући пуно .ј неповерења, неискрености. пож надзором човека који је хтео да се свети, Нисте имали никога ко би вас заштитио. коме бисте могли да се поверите. — Да, тако је, рече госпођа Астрида тихо. Доктор продужи хладно као да анализира: — Али. и у том страшном положају вд сте пронашли неко сретство које вам је омогућило да се одржите. да преживите. Мислим да се не варам да је то сретство — притворност. -- Не. варате се Морала сам да се борем оружјем моде околине., — И у том погледу дошли сте до савршенства. А кога је лакше обманути оријенталца или Европејца? — Ваше нитање је мало чудновато. — Морам да вам поставим још чудноватије питање- нису ли притворност, прорачунатост и неискреност постале на крају крајева саставни део ваше душе?

да у овом трнеутку не помислите: Боже, како ме овај човек мало познаје. — Зар немате више поверења ? мене? — Имам, госпођо- Али у дубини моје душе постоји сумња која ме присиљује на то да стално будем на опрези. Можда вас овим речима вређам? — Не, отвореност никада не вређа. — Ви сте ми причали много о свом животу и на мене је то учинило најдубљи утисак Колико сам разабрао ви чи сте иел^- сво^ младост провели у

— Можда. На крају сам поступала већ сасвим инстиктивно в увек сам на« шла прави пут. — Прави пут у притворности. — Да. али је био прави. Ви сте у Лизекилу рекли да ми потпуно верујете. Знач« ли ова питања да сте изгубили веру у меие? — Ја вам још увек верујем, иако по* чињем да вам се дивим. — Можда сте дошли до других за* кључака V погледу злочина? — Да. Ја сам ислеђивао много дела и научио сам да им проналазим мотиве. Има мотива који не могу да св суде по параграфима казненог законика. — Полиција има о том друго мишљење. — Ја нисам полицајац. — Да« и зато сте рекли да ћете ме спасти сумње. — То је моја највећа жеља. — Чак и кад бих стварно била крива? -— То не може бити. госпођо Ви нисте убипа, — А кад бих вам рекла: ја сам убипа. да ли бисте ми и оида помогли?

Кристнпа Седербаум , Једна је од наји$ра?итијих глумица немачког филма. (Снимагс: У. Ф. А.)