Коло

5

Сви они који знају шта сам учинила, сматрају ме за једно лудо, неразумно створење. Како је човек усамљен када се не влада по општим друштвеним прописима, када сам изабере свој пут у животу! Али шта они уопште знају сви о мени? Јесу ли они икада препатили и делић моје патње? Јесу ли икада задрхтали мојом срећом? Поверићу сада овој хартији моје успомене, са свим црним часовима, са свим тренуцима и бесаним ноћима, и са оним кратким тренуцима када сам грцала од среће . . . Ове су успомене као узвик који се не* може задргкати, оне траже да о њима мислим. да о њима говорим . . . Ништа у моме животу није билс нарочито важно: ни несрећно детињство, ни тежак напоран рад, до онога дана када сам ступила у велики кројачки салон госпође Милић. Имала сам тада двадесет 10дина. Проводила сам највећи део дана у соби за пробање Била Је то мала укусно намештена соба. Долазиле су најразноврсније муштериде. Старе, младе, ћудљиве, мирне, нервозне и ја сам увек морала ту да стојим мирно и ћутљиво и да не слушам ништа што су оне говориле, већ да будем један робот, глуви робот без осећаја и душе. Једнога дана дошла је једна млада девојка у пратњи једнога младића. Личили су у толикој мери једно на друго да се одмах видело да су брат и сестра.Младић ме је погледао расејаним погледом. Нешто је про« струјало кроз моје срце, и ја сам и несвесно поцрвенила. Био је висок. широких рамена ч имао је шуму црне косе на глави, поглед неког дивљег човека. опаљена лица и зелених очију. Један поглед ми је био довољан да ми се његов лик уреже у свест за цео живот, Кришом, брзим и мени неуобичајеним покретом, ја сам извадила своју пудријеру из џепа, и бацила Један брз поглед у мало мутно огледалце. Јесам ли доисуа тако ружна? питала сам се, Још увек сам видела себе у својој четрнаестој години као дугу бандеру. неуредне кратке Косе. безизразног и бледог лица, Велика уста, мислила сам, мало кратак нос. шиљаста брада, коврџава коса, црвенкасто плаве, велике очи и широке јагодице, можда стВарају неки нарочити тип од мене! А уместо мршава, довољно је рећи да сам витка и све је у реду. Врата салона се отворише и госпођа Милић их преведе у велИки салон, где је примала само врло отмене муштерије. Младић ј"ош једном баци Један отсутан и празан поглед и нисам знала сигурно ни да ли ме је уопште и видео. Ја сам остала у малој соби и одатле сам их могла кроз стаклена врата и даље посматрати, а да ме они и не примете. — Ах. Душице, шта је то с вама? трже ме одједном ј *еДан глас. Била је то Једна од помоћница. Ја је брзо и нервозно упитах: Ко је то? Она се само насмеЈ *а и рече: Дакле и ти? То је други пут да је он цошао с њом . Овде су све мале заљ\ бљене

ОТАЏБИНИ Опет ти се црна коб привукла И болну те нагризају црви. Тешка ти је ова бол подму^ла Што ко жрвањ хоће да те смрви Ал то није последњи нит' први Пут. да ниси пред њоме устукда На твом срцу стара рана аукла Из ње змија пи^е вреле крви Тво ја патња велика и кобна Са нашом је патњом истодобна Ти си Мајка а ми аеца бола Која свему нрете и пркосе. Отаџбино рано без пребола Јер те увек у срцима носе. МИЛЕ БИСКУПЉАНИН

у њега. Истина да ј *е леп, али не гледа он нас . . . Збогом сада мој миру! Изме1)\ мога рада и мене увукао се један лик којн ме је сву обузео и заробио. Волела сам, али волела без наде. Не постоји могућност, случајност да се наше судбине вежу, његов поглед се до мене никада неће спустити, поред толиких жена које га свакако обожавају . .. ЈБубав! чинило ми се да све говори ту једну |едину малу реч. И ^гле, и маказе и машине за шивење, и намештај, шаиуће ту малу реч и танак конац који се несташно извија у мојим прстима. Ја сам пре била убеђена да се никада нећу моћи заљубити тако глупо као моје другарице, сматрала сам то за неозбиљно, била сам са младићима кој'и су ме окружавали на отстоЈању, I! својом леденом нарави сам и најдобронамерније одбијала од себе. А, сада, ево, ја Душица, гледајући само неколико тренутака једног човека. заљубљена сам до лудила како се то каже, лудо . . . Ја, до тада тако трезевена. и реална, проводила сам од онда дане и ноћи у сањарењу, ишчекивању . . . Увек сам замишљала један те исти призор, како му шапућем на уво да га волим, и чудо се дешава: воли и он мене. Младић са својом сестром није више дошао код нас. Два месеца је прошло и умало нисам пала у очајање Али, једнЈ вече, када ме је госпођа Милић дуже задржала због посла, зачух је аа говори са неким у другој соби телефоном. После тога ми рече: Мала моја, замолићу вас сада за једну услугу Никога немам при руци, а госпођица Јанковић. то је она млада девојка коЈ*а је била овде са својим братом, дошла је опет у Београд и моли ме да јој пошаљем нове базаре да би изабрала неку хаљину. Моје срце је почело да лупа. И ја сам као без главе потрчала са базарима ... Али, пењући се уз степенице сетила сам се па он у ово доба свакако није код куће, и осетила сам изненада неки страшан. замор Умало с_е нисам онесвестила када се после мог кратког притиска на звоно, на вратима појавио баш он.. -- Ви долазите од госпође Милић — рече он. Хвала вам госпођ Код ове речи он се зауставио и Мало ме боље погледао. — Госпођице — јел' те! вас сам видео онда пре два месеца кад сам био тамо са својом сестром. — Да била Сам то ја — муцала сам збуњено али нисам мислила да сте ме запамтили. Он ме је мало збуњено гледао и ћутао је један тренутак. — Жао ми је што смо вас тако доцкан узнемирили, али моЈ *а сестра је само врло кратко време у Београду и зато јој ј *е то тако хитно. Ако вам ]е непријатно да се враћате сами по мраку, ја ћу вас отпратити до трамваја . . . иначе треба да изиђем у варош . . — О. не . . . За тренутак се изгубио. и вратио се у капуту. Сада већ нисам могла да побегнем. иако сам се платпила. иакп сам дрхтала. . Колико пута ми жене бе.жимо ол своје среће из неког необјаитњивог стг»аха. б^жимо о 1 среће за кошм смо толико жутилс Једва смо успут проговорили ко^ реч Он ?е изгледао замишљен и није нигпта говорио. Допратио ме ло врата и запитао мс изненала' Хоћете ли да јога који пут изићемо заЈ^лно? — Ја увечр обично разим кол куће — рекох с\вим и оиттрим глаеом Бо« зна колико жена чуло ао сала ово исто питањ*' 9 Више сам волела да Vопште не обраћа пзжњу на мен^ него ла поступд мном исто као и са оста лим ж^ндма. та мр ^матра за про*>азн^ лдку авантуру Он ми је писао, чекао ме је еатимч пред мојим вратима. слао ми је пвеће. и све је то требало да ме увери да он нешто више- дубље осећа према мени., Било је то дивно и слатко сазнане Најзад, једнога дана примила с;*м његов позив и отишли смо на један малн

излет у поље. Било је сунчано недељно поподне. Био је то дан са ватром, нестрпљењем ишчекиван, дан од којег сам се плашила. јер сам осећала да ће баш он имати утицаја на цео мој даљи живот... Душице! — где је сада твоја храброст и хладнокрвност? — говорила сам себи . .. На излету сам упознала Џ његову чарав. Био је весео, разуман, за све се одушевљавао, имао је топлине у гласу, и сунце му је осветљавало то бронзано опаљено лице. У зеленил^у и злату поља изгледао је тако дивно, тако дивно да сам га ја збуњено и задивљено посматрала. Када би нам се погледи ср зли брзо би обоје погледали у страну или још чешће у бескрајно, плаво небо . . После смо се дуго шетали, као да смо се плашили да се зауставимо . . . Април је био окићен најљупкијим цвећем. ^морна, спустила сам се у подножје једнога дрвета, коЈе је још било ослудно у лишћу. Он седе до мене. Осећала сам да у ваздуху лебде већ речи које ће ми рећи, ја сам брбљала само да би их задржала, Јер сам их се бојала. Нежно је ставио своју руку на моје раме и зачула сам у тишини како трепере његове речи. за које сам потајно већ три месеца живела, речи које су моју судбину садржавале: Ја вас волим! Затворила сам очи да би их боље раЗумела, да би запамтила и најзад трептај његовог гласа. Изговарала сам их и тада, када сам заплашено осетила његово лице уз своје, када сам видела сасвим близу те зелене очи које су узне. миравале и заробиле мој сан. моје срце ... Венчали смо се. Звао се Ђорђе. Н»егова породица је живела у унутрашњости, чему сам се искрено радовала Госпођа Милић, код које сам и даље радила. упознала је моје способности и била сам постављена за цртачицу тот великог модног салона. Имали смо један мали светли стан, и ту смо две године били савршено срећни. У почетку Ђорђеве су ми мане изгледале као врлине. Али, ускоро, увидела сам да је он, н поред своје снажне и крупне поЈ *аве ипак само један слабић. Имао је једну велику ману. Картао се. Када би изгубио заклињао се да је то последњи пут. Лосле када би опет почео да се карта, дурио би се и љутио на мене. јер то је особина слабића, кој*и се стиде. своЈ *е нарави. Сви ви који знате за љубомору, који сте је можда и осетили разумећете моје страшне патње. Он је почео све? доцније да долаз« кући. Једне ноћи ниЈ *е се уопште ни вратио, када сам га питала где је био, не-. вешто и глупо ме је .сдагао. То се поновило више пута И сувише сам препатила тих бесаних ноћи да бих га и даље могла волети И . . . развели смо се Са мало новаца кој*и сам уштедела отвОрила сам сопственИ — салон . . Петнаест година мој је живот био један прав и чист пут Шта више ја сам се и обогатила. А срце? упитаћете ме! Срце се дуго лечи. Амбиција, успеси. рад. тешко попуњују у њему ту страшну празнину Мир ми се тек онда повратио када сам постала према њему сасвим равнодушна. када нисам више желела да га сретнем. када нисам више у сваком пролазнику мислила да њега видим. Имала сам једног великог приЈ 'атеља у адвокату који је водио мој"у парницу. Био је десет година старији од мене. али десет младих година. — Видите ли ви какав разлог ха се не бисмо узвли? рече ми он Једне вечери када смо заједно изишли. Знам да још увек нисте скинули црнину за оном првом великом љубави. али знајте да ћу ј *е ја поштовати ... Ја га брзо прекидох. — О како се ви варате, од те љубави Је још мржда остао пепео. Тога дана утврдили смо и дан веридбе. Била сам задовољна. можда чак и срећна Сретох једнога дана Ђорђа. Било је то баш пре моје веридбе. Шестанест је година прошло како га нисам видела. Како се променио! Две дубоке боре су му се урезале око увек насмејаних усана Његове очи су имале неки тужан. угашени плам. нешто болно. Ти си изишао без капута по овоме времену. по ветру? забринуто га запитах али се одмах и покајах јер он ту бригу није заслуживао Гл\по је што излазиш тако -*"ко о^тевен ТТ ппотнли пут си тако . . . Брзо сам ућ^тдла -Ппоитли пут 44 било је то пре шеснаест година. За тих ше-

снаест година се мој живот сасвим променио, и онај који је стајао предамном, био је само сенка онога кога сам ја некада ,волела. Шеснаест година... в мени ј *е изгледало као да је го мало« час било. Сутрадан сам га позвала код себе. Испричао ми је свој* мучни живот. Имао је стотину неприлика, живот се играо гљиме. ;>вирепо играо. Изгубио је вољу За живот и храброст за рад.. Ја га више не волим то знам сигурно. А ипак, ево, он је код мене; поред мене, и ту ће отсада увек и остати . .. Своје нове среће сам се одрекла. тв нове среће која ми се тако нежио ну* дила. То знам, ниЈе баш разумно Ђорђе ми само бриге задаје. Он је велико, немоћно дете. Али, мени ј *е добро и ова* ко, ја ћу му се сасвим посветити, неговаћу га и бринућу се за ње;га Најзад он је први човек који рачуна v моме животву. први и једини. јер из његових сам уста чула оне двс мале, дивне речи, које ево и сада звучс. певаЈ *у у мо.јим ушима: Ја вас молим . . , Ц. П.

Лечење мшшнши својом сопственом крви Ј ош од 1932 г. г дошло се на идеју да со лечење малокрвности својом еопственом крвљу може вршити на тај начин, што се од малокрвие особе узмв 20—30 кубика крви из вене и одмах још док није. настало згрухпавање убризга тј., поврати се натраг у организам, али не више V крвне судове већ у једном месту у му'кулу. где се после ресорпнијом постепено враћа у крв. Др. Фервер је поред тога покушао да крв пре него што је врати у организам извесно време остави под утицајем сунчаних тј. ултравиолетних зракова, али није имао са таквим начином никаквих нарочитих уецл-а. нарочито код оних болесника код којих је малокрвност на-стала као поеледица неког другог обол>ења (односно сркундарне анемије). Али та његова идеја га те навела °да разне друге експерименте изведе у погледу зрачења, јегр овим првим начином зрачења резултат није био Бог зна какав стога. што је услед зрачења дошло до згрушавања крви V великој количиии. па је тако само извесне мале количине могао да врати болес-шгку Он је ^затим узео 20 кубика крви из вене и помешао ту крв са 5%> лимунове киселине (Асјвит скпсит) у сразмери 1:4 и све то ставио V један стерилни суд па је потом крв у том суду ставио под кварц ламлу. тј. под утицај ултравиолетнИх зракова V размаку од око 30 с и т јко оставио да стоји под кварц ламном 5 до 10 минута. Услед лимунове киселине крв није могла да се згруша. па је на овај начин постигао оно што је желео Затим је ту крв вратио или убризгао интрамускуларно ободел.оме и тиме је : по' тигао• мн.ого већи резултат но што би се могло постићи незрачећом крвљу. Чак код тешких случајева он је ову зрачену крв враћао натраг V саму веиу и постига-о је врло добар еФекат. Тако да је код нормалних крвнмх слика повећани број црвених зрнаца изноеио ол 700 000 до 1.200.000. Лечење малокрвности разним препаратнма гвожђа и арсена заостаје у многоме за овим лечењем. Ова инјекиија. т;ј. враћање соиствене крви у организам мора се извесно време понављатн. Тако аутор изно и случај болесника код кога ]е малокрвност била у тако великом етепену да није имао више от 1.400.{)0П цмвсних крвних зрнаца на 1 см 8 уместо 5,000.000 а после четврте инјекције брог црвених крвних зрнаца попео се чак на 4.500.000. Код малокрвности (а.утор спомиње други случај) која !е настала поеле искрвављења. где је такође црвени број крвних '5])наиа био спао ис.пол 2.0Ш).000. за 14 дана порастао на 4.800,000 тј. после деКтва три инј.екци.;е зрачене крви од по 20 ссм Што се тиче механизма деловања V ово.м дечењу изгледа да слезина игра извесну улогу. Јео овај нагли пора-ст црвених крвннх зрнаца не може се добити код особа кол којих 1е слезина извађена. Али нпак не аскључује се могућноет, да посто : п и неки хормон у првеним крвннх зрнцима. ко;и се услед деловљња утравиолетних зракова активира. тј повраћа и делује ' лично као пгш се активипа витампн Д зоачењем ергостерина. Порел овога кол лакших случајева малокрпноети може и само вађење, тј одузимање- кови из организма благотворно деловати на слезину тако да иста почиње бпже да функционише. Ово је прво запажено на Пратпкој хируршкој клиници гле су се многи малокрвних болеснипи после извесних хитних операција нагло поправили и бпој црвених крвних зрнаца ноппстпо а то -се сматра да је настало услед губљења изве не количиио крви при операшги. који су моментално деловали на механизам слезине, тако да је почела бпж^ Функцнонисати, а кад св зна да се нрвена крвна зрнца стварају у слезини и сржи кости ; \Потписана ]'е имала та.кође ел\'чајева са више но изненађујућим резултатом. Др. Ч. Радмила