Коло

сле е какви очи могатпем да отиде« ■ да • рекнем, „Ђело онрошћавај". И иролазили даии и ноћи једне дуге и сетне јесени а Миту је еве више стезао страх од самоће и туге и жал за изгубљеним и већ остарелим другаром . . . стезала га душманеки, копала га све вилв „у лолсичку" баш испод груди, али једнв ноћи не издржа више. Ће га. исечем проклетију ииједиу викнуо је екоро гласно и скочио из посте ље, па излетео на доксат, па одакле у дубоку избу (нодрум) испод куће дохватив секиру и потрчао у башту да исече ђул...

/1 сп Р атила Реџеп-агиница Мили газ/ /I да М ИТИНИ ЦИ чак из Цариграда I/С_ један ђул ... А још кад је пошла казала јој : — Комшике, за наш живот, за наш дост'лк (пријатељство) ће ти испратим нешто што ће имаш за век .. за век да ме спомињеш и мило да ти је за мене и за ови.ја^ дни што ги како сестре проведомо заједпо . . . Мила је на ове речи заплак'ала . . . Заплакала и Реџеи-агиннпа, манула 101 руком и бришући свиленим. чевретом (марамицом) вреле исЕсрене сузе иопела ее у кола. а мало цосле тешки стрем је загпмео неравним сокаком и одвезао из града за навек расплакаиу булу ... То 1*е било спролеће а у јесен већ, беговица 1*е нашла прилику да Пошаље Мили један необичан пакет: дугачак, сав увијен крпама; платном и концима. Доносилац неки стари гаваз затражио је газда Митину кућу еј, чак горе код топле чесме. иза које се дизао између гуетога дрвећа са много доксата и оџака остављени бегов конак . . . Затражио „назли Милу" газда Митину домаћицу. поедао јо! на руке завежл>ај полако, обазриво, као највећу драгоценост и казао гооло ширећи зенице* — На. бактииш од Реџеп-агиницу — један џул. ама асли прави Цариградски, сто године ће цавчи у башчу ти . . . четерес дана путује од гаваза на гаваза и учувамо га. а ти једнак да га посадиш . . . Мила 1е заплакала опет онако, као онда кад је испраћала Реџеповицу, спустила полако завежљај на меку траву поред бунара па се вратила, понудила гавазу столичицу и стала да распитује за Р »лдеповицу. за здравље. за децу, за Реџепагу, и како су се наместили у тај пусти п далеки Цариград ! . . . И, све плачући под наврелим успоменама кад су у н>еној и Реџеповој башчп, испод тентких османлука у лето и пролеће, кад процвета- и размириттте широко на све стране густо и поливено цвеће по широким лејама. сакеијама и дуж зидова ... А јутарње сунпе благо трепери и негде из далека једва чујно удара деф ... А њих две полака уморно сркућу кафу и разговарају . . . Претресају колико свадбе * те године беше v град. колико се Турци одметнуше од Цара тпто не држи стари адјети . . . колко је хубава ново доведена Шукрибегова анума . .. колко су ђауреке девојке те године однеле памет младим градским Турцима те болују од „кара севдаха" (тепгке љубави) . . . али све полако, обазриво, да не кажу ни једну сувишну реч . . . смејући се пригушено на махове V своја чеврета, да њихов смех не поеђе преко зидова. А обе младе. игра снага на њима па пм све мило и не слуте да ће се тај летш приени живот. седељке и теферечи у башчи и на доксатима прекинути једнога дана. . А нарочито слатке јесење вечери. кад зазоу османлуци и замирише слатка тамњаника са њих, а месечина широка као река лине кроз башче и сокаке. па Реџеповица испрати свога Ре- џена негде у родбину, а она позове кроз капипике ерпске и турске жене на евоме широкоме доксату и лок измећарке хитро уносе жути шербет и татли баклаве и ставља.ју ивед гошће, младе жене и девојке ћутећи прво ударају у дланове, а после запевају монотону и чежњиву песму: „Видиш ли ашику мој колко греје месец већ седам дана" Па што чекаш. што се не крадеш кроз башче и зашто ми не доходиш?! А затим кикот. пљесак у дланове, задиркивање и оиет песма ! .. . А после уморио забапивање главе на јастуцима поређаким унаоколо по доксату. . падање у севдах и чежњиво дозивање незнатног драгог кроз месечину . .. Истина. лепо јој је и еад. Мита је чува и гали. (моли). башче и озманлуци онет миритиу, са новим комшијама, усељеним у Реџеп-агином конаку слаже се' не може боље да буде, прелазе један другоме кроз капиџик сваки час, али, дани проведени са младом беговицом остадоше |<>ј на срцу . .. Она, претури по ковчезима те изабра што 1 'е најлепше имала на свили везено да и сама пошаље Реџеповици бакшиш, ^почастила старога гаваза, испратила га. па се вратила узела копач. раскопала сама својом руком влажну јесењу земљу. баш уз сами зид недалеко од куће те да јој к^.д ое ђул примн и процвета мирипте ваздан и сву ноћ на доксат и кроз пенџери.

И године су текле. У две комшиске куће високој чардаклији Митиној и старом конатсу Ђеле ћурћије пролазе дани мирт ио. свечано деца се рађају, краваји и крштења прослављају, а комшије се обилазе. а на „прочку" у белу недељу иду једг.н код другога те се љубе и опраштају и носе тедан другоме 4 на бакшиш „најголем протокал" (поморанџу) који може у граду да се купи. А ђул израстао I. .. Високо чак изнад зида. расмакнуо шибље птироко око себе миписао силно у лето на све странд и пветао угрнут сав V „пембе" (бледо розе) боју, сав пун разбукталих тешких цве-

това и пупољака преко којих падају први снегови. тек.кад наиђу свадбе девојке из града долазе код „тета Миле" да им Она набере те пуиољке, а оне их после вараклишу и срећне и нагиздане пролазе кроз сватове. ките их, руке им дршћу на момачким грудима .. . Мила узме столицу и маказе,. попне се, па полако, да не повреди н.и један већ оголели шип. задиркује девојке ,и баца им у скутове замрзле пупољке. И баш око тога ђула омразише се љуто прве комшЛје Мита и Ђела. Мераклисао се Ђела на та.ј ђул па постао мало и завиДан, али крије то жестоко Наиђе често кад се врати из чартције или кад су празни^и те му Мила изнесе столичицу баш поред самога ђула. — Да поседим — каже Ђела — уз овуј проклетиту да ми прође мерак. — Ако. ако комшијо сладак, слте седи — емеје се дебељутпна и као млеком наливена Мила и хитро трчи у кућу те доноси чатиице и ибрик са ракијом те служи госта сва мила и умил»ата као да се правда што баш она има тај ђул. — Овај ђул — Кансе Ђела — однесе памет на много људи ама на мене, комшике. дибидуз ! Немој толко де . .. — смеје ее Мила

па људи мож да се возноее колко искаЈУ • • • Да не крптимо на Ђелу „атар" (вољу), да помакнемо дувар . . . ако ли? Мила .је заћутала. А стура дан на велику радост Ђели-ну мајстори су рушили стари зид. - помакли га за један арнгам и озидали и с 1едне и с друге стране само до великог ђула те се кроз шибље гледало шта се ра-ди у једном и у другом дворишту. У слободи ђул размакну јотп силније гранама и године протекоше опет. ■ * ' Старе и Ђело и Мита. На Мили не дрхти вшпе И не блиста снага онако као некада. Стигле и ћерке, Надвисиле |е стасом и лепотом, а Мита долази раније из дућана, искашљује се по малО, а . старачка љубомОра отпоЧела већ поЛако да се гњезди у њему. — Ја, уздахнуо је једнога дана, гледајући отворени зид. . . Што ми бидна да си дадем на иогазду од мене аршим од моју башчу и ђул што ми на њега „каскандисује" (љубоморише) сав град!? Од тога дана та мисао стезала га као мука. А једнога дана док је Ђела био у дућану а он поранио, довео мајстора, помакао зид на старо место и лакнуло му на срцу . ..

— ето, туј си. кад си искаш наминеш си као у своју кућу па му ее нагледаш и намиришеш до милу вољу. -- Ама јее. јес... — развлачи Ђела и прелази оком преко меких Милиних рамена. ко1 'а се при сваком покрету гибају испод танке кошуље. — Ама. знајеш како је Мило. .. Оној на што си човек има мерак иска да си |е његово. А ти . . . — спутпта Ђела глас и каже прекорно не бидна „еебеп" (добра воља) један шип да извадитп за толке године и да ми дадеш да посадим у башчу... С отво рени очи у гроб ћу отиднем за тој! Уздише Ђела и опет прелази меко погледом преко Милиних рамена и румених мишипа испод задигнутих рукава. А Мила и одбира и не одбира Ђелу. забацује главу и сме!е се крто и безазлено: — Е. што да праим де .. . Не ваља се. Ти се не одбираш у цвеће. . — Ако. комшике ако у греј ће улегнеш... — уздише Ђела опет и заклала очи те удише дубоко силан мирис огромног расцветалог ђула и топлину што ите од Милине младе и разуздане снаге. Наилазио често и Мита те би развезали разговор и пили ракију а Мила је одлазила V кућу да послује. А еав тај разговот) вртео се некакО око Реџепа и Реџеповипе и ђула. Ђела горл на своју снагу и младост а и на газдински живот у своме, конаку спрема се одавно да поразговара с Митом баш за тај ђул, али не може да ..скпши лакрдију." Али меоак мерак! Једнога дана баш после Духова кад 1е ђул буктао и просто кидао српе Ђели. миран као 1агње Ђела признаде Мити: — Комшијо бре за овај ваш ђул са отвопене очи у земљу ће стидем. Биднк еебеб бпе. помогни . . . Да помакнемо дувар елте за телан арптим у твоју башчу те ђул нек остане у еред. Арашлук (тропта.к) ја ће водим. Доброћудни Мита промислио мало и казао ч : — Па. комшијо . . . арно се живујемо и деца ни се чувају. да се допитам с Милу па да направимо такој, нека ти бидне воља. И још исте ноћи у постељи Мита и Мила дуго нису заспали. Правили су договор, дошаптавали се . . Мила се нећка: — Ама не прилега (не личи) човеку, имамо си женску чељад. а Ђелина кућа пуна с мушка.ди1У. а како што ги знајегп малко су на големо па ме стра да не истгочи нептто из тој! Мита одмахнуо руком и казао мудро: — Оној што је писано, жено, бидне си

Ђела није веровао очима. Иагазија сам нешто зар, узвикнуо је кад се вратио у ручково време и није випге видео стари ђул. Отрчао на бунар те се добро испљуекао ладном водом. па се вратио али ви део опет само високи зид који су мајстори из Митинога дворишта још довршавали. Он не рече ништа. Стиште само уста. отиде у кућу те донесе чекић и телије те закова капиџик, који је присно везивао две куће још у време Реџеп-бегово. И комшије не рекоше више један другове ни „помози Бог". И године опет прошле . . . Свадбовало се и у једној и у другој кући, терали се гости и весеље, али ни Ранђел ни Мита. не пребацише преко ду вара кондир са ракијом и не нагвиритпе један другоме на капију да позову један другога. * У Митину кућу не грми више од девојачке Песме, само још последња „истриптче" млада Ануша помаже мајци у кући и шета млада и гиздааа кроз двор, али са њених усана не чује се песма Бела као замбак. она често седа. испод ђу ла и тугује. Мајка је застала ту једнога дана и опазивши сузе у њеним уморним очима цикнула је уплашено: — Ануш . .. чедо. . што има?! Казуј на мајку. Дево'чипа 1*е заплакала, спустила главу мајци на раме али не 1саза мајци ништа. А Миту ухватила нека мука па нигде да се скраси . . . гледа исттод ока убледеле девојчине образе и мисли: — Ете . . . Бидна работа !. . Ово је пред удавачку . . . гоч салте што неје чукнаја. . . Мерак неки зар?! — Видим мајка му се растрчала по гледарице, привикује сестре и ћерке: саптаптујев ее .. . Ће ишчачка Мила од којије . . . ће ујдуритпе ра боту знаје си она... и до покладе ете свадба . . . Отиде Ануш од руке ! . . . . . А поеле. уздипте Мита. еам како кукавац. . . Комтпије И родови кад ће дођев, кад неће дођев. а ја ће се окапујем сам сас овуј моју бабу . . . Па да ре кни како ће рекнетп, ама кад дођев пусти зимски ноћи. што ће се праји?! ... Еј Мито. Мито. тетикао се Мита мно го ноћи и претурао по постељи. иматп си краснога другара. комшију. шалчију... дооднти у свако време и у дан и у ноћ, ама те уђе ђавол V руке! — Ђул... Ђул... Пует да остане распраљује се све витпе Мттта . . запе таг како улав (шаптдв) да га узнем па да си га узнем... а по-

А с оне друге стране зида боловао је те јесени, претурао се ио постељи и уздисао Ђела. Ете . . . Синови се раженише . .. ћерке се удадоше. . ; Свак си далдиеа (загњури се) у свој живот ! . . А овај најмалечак, мисли Ђела на свога најмлађега неожењенога мезимца Ванета, видим нешто се много савиеа око мајку си, мене не смеје да погледа у очи, бега кад ме ви ди а црвенило му од лица иде чак доли до тил (врат) ! .. СТасаја аа женидбу. Салсв што не чукне гоч !.. . . .. А после мЛадос како младос;. . ће си узне снашку за руку, ће се забије у неко собче а ти Ђело седи сам и турај руке под груди. ... Хе. . . . тако је кад си човек памет Нема! —. Бог ми испрати красан ко.мшилак, кротки људи, чесни, нарафлије ... Идешем си како у своју кућу . . . Ј» млад, „азгн" (обесан) колко пут потерашем „сеир" (потсмех) ама он обрне све иа . шалу и на мастсару . . . а Милу погледујем гу испод око, а она кротка, млада нравеше се да не розбира тга салте забаци главу и смеје се како гугутка . . . па си мсивујутпемо тсако браћа и да не беше овај проклети Ђул и Саг би се герали век ... па овоји зимски вечери пгго идев, малтсо винце, малко мезенце па причање кад си бемо млађи, и кад ис.праћамо Турци и убаве ануме... па живот ипол! . . . Ама ја запе таг како луд. гуђи ђул па ђул . . . пус да пуст да осгане прокле „тија ниједна ! . . Ће узмем секиру једна. ноћ па ће га исечем до коре да га не гледам барем сас очи загито „доетлг" (пријатељство) беше што беше. И, скочио Ђела. једне ноћи, зарамчио секиру, ушао дубоко у башту где је најгушће шибље, прескочио зид и полако све на прсте отпочео да се прикрадх староме ђулу. Велики тамни облак прелетео је брже преко јесењега неба, раекинуо се. и месец је обасјао багиту! — поред ђула са размахнутом секиром стајао је Мита а мало даље, наслоњеии на зид тесно прил>у6 љени једно уз другога седели су на земл>и иСпод ђула покривени шибљем млада лепа и болна Ануша и Ђелим мезимац Ване! Ђела је испустио само секиру. загледао се ко луд у сина па у Миту и јекнуо: — Мито . . . Арам да ти је и овај* а онај свет ! ! . . Зар на овај младост бое, на овуј убавињу подиже руку!?.. Срце бре да ми „искубеш" (ишчупаш). кућу и моју и твоју у црно да завијеш до век. Мита је држао секиру у рукама заирепашћен и тресао се као прут. —• Ја ли??.. Ама, ја ли. Мита Калиманац, да подигнем руку на комтнијско чеДО . .. да утенам!? .. За овај мерак за овој „стаљање" (састанак) колко сам знаја толкио да ми се нађе у тсућу сол и леб грцао је Мита ,. .. Видим Ануш ми ужутела, плаче ама ни на ум ни не дооди овој !. . А ти беите „катил" (угу,рсуз) од како си тта ои такав и еаг! — Ако искаш да знајепт зашто ће ми секира у руке по ђо да исечем овуј проклетију. овју џе;»иму „цариградски ђул" што измрази, те тш толке године прођоше у инат и у „мангу" (штету) иретсрасаи наш исивот . . А ти ако си ионеја туј секиру да браниш сина и пошја да ме утепујеш, удри ме . . . Ђела је ширио очи све више, слушао и заплакао затим је раширио руке и викнуо: — Па кад је такој, што чекаш бре ! .. Бриши тије мустаћи, шири руке па оди да ее целивамо. да се пријатељимо, а јутре једнак „нишан" нека биДне . искам да се веселим . . . гоч нека чука зурле нека пиштив, грнета не^са грме . . . нека се знаје кад су се Мита и Ђела пријатељили. И -завађене комшије раширигае руке в загрлише се и пољубитне громко! —■ А овај протслети ђул — казао је Мнта кад је одахнуо — једнатс по овој весеље ће га исечем. стра имам од њега! — Не! — Ускликнуо Ђела — ће помакпемо дувар па . . иека се шири нека павти још сто година... параунучићи нека ми се играв око њега . . . Нека мерипте, на душу на Ређеп-Агиницу. затпто казујев беше много убавиња. а пријатељу? Мита се исправио одједанпут загледао се у Ђелу. као да од њега тражи помоћ, и ускикнуо: — Убавиња !. . Ах. бре роде ! . Каква убавиња! Веђе смртиене над очи. па из вучене чак дори до слепоочице. танке како с нокат поеадене. ама крунне густв и сјајне.. . Очи два огња. а црне: пакал. . . А онај снага. оној грло. оној ли.це, онај нога . . како млад фидаи ! Три пут сам гу видеја. без фрреџу кад крене отуд рд њојну башчу кроз мој капиник, а сва се нија како млад јаблан Три пут сам трчаја пред кандило и правит метаније на Господа да ми помогне да не сагорим. како непосипан жут шебој у Петровеки дњи! И занети при1*атељи нису ни осетили кад су двоје млалих потрчали на затворену капију па иа врата. па слетели иза куће и у густом бурјану клетсли и отпочели да се л.убе опет као да нрће да сване сутраптњи даи. Силно. без даха .. А на бледој месечини оцртавали се високи и ћутљиви зидови . . У сокаку Је пљутитала тетттка. као мали град камена чесма. И^мсђу два пријатеља леблела Је давио мииула енага и лепота Рриеп-Агинице. .. ТТоћ је пролазила а ђул је мирисао мирно^ сстним јес^њим мирисом . • ВУКА ПОП-МЛАДЕНОВА

3