Коло

Бећ је и селу досадна зима окренула леђа. Снег се одавно отс?|:ло и топли зраци сунца радознало провирују кроз мутне прозоре у мрачне собице. Место ињем начичкало се дрвеће цвећем и кад ветрић пирне мирис Запоси душу. Све је оживело. Пчела слеће са цвета на цвет. чује јој се зујање и познати цвркут ласте. Унапред се осећа мирис јоргована. Пролеће је. На сеоској л^дини зелени се трава, а по њој се осула сеоска пиљеж. Играју се девојчпце у црвеним сукњицама. Крај њих гушчићи, жути као кукуружњи жгањци. чупкају траву. Неко се изврнуло па маше ногама. Тамо мало даље блеје несташни јагањци. Сва се ледина шарени као какав леп ћилимац. Све дише пролетњом атмосфером. Било је на сеоском бунару. Она брекће од здравља. Крупне јој црне и сомотске очи, а трепавипе као да јој се ластавица наднела челу. па да одмерено маше крилима. Плећа јој се мека прегибљу. а груди јо| као два затегнута брежуљка. Седе на осеку. Он је стискао око струка: да се бајаги, не би у бунар омакла. И онда почне оно љубавно мажење, Задиркивање и дечије ачење. Он се њој куне. Она се њему куне. Волије он њене очи већма него... А не уме да измисли од чега волије он њене очи већма. За који дан ће и Васкрс- Други дан ће поливати девојке. — Боже, која ће бару замутити? -— Ти нећеш. — рече он одл^чно. Био је свестан да је његов углед брани од те срамоте. Обичај је поливати редом. Из пакости, да се осрамоти. по неку би у бару загњурили. * Дође и тај дан. ' Тек што звезде почеше да жмиркају и бледа зора још пукла није, петли ударише крилима и закукурекаше. а звона, свечано. васкрсно, зазвонише са црквеног торња. Звуци се разлетоше. као јато птица, по селу. Бабе. са завијеним рукама ниже прсију,/са чистом марамом и струком босиљка- давно већ тренећу и чекају на црквеним вратима. И онда све, прекрстивши се и нешто побожно прошаптавши. као пчеле. почи»у да улећу. Младе у џегама и са пвећем за ухом, успијају и љубе се, по одређеном правилу неком: бабе и старпе у руку, а децу у уста и образе. Ходају у широким свиленим сукњама. што онако много шуште и миришу на сухи колопер. Девојке са зализаним зуловима. стегну*им прсима, да не упадају у очи, стидјбиво гледају преда се, и јављајући се и десно и лево, стају на своје место, а касније тек кришом лове. својим поглеДима, по цркви. Најпосле сврши се и јутрење. Сви се кренупЈе кућама, према бари. Свакој се од њих распламтило срце и мупа као у преплашенога голуба. Милош с*ао на среду и чека. А оне, све две по две, као на мироносању по-

Но сам !а ? Л Дал' сам ја ја. ил' ја нисам за. И шта све ово са мном бива. У мени скрива створења два. Два огткумна дива. И еваког дана исти поизот) та.1? . Вот»е. се док падне крв, Кад вече дође. дође томе крај Један 1е пао други прв. И тако пре и тако сад И докле ће. Бог свети зна? тОни се ботзе. а та тош незнам Ко сам међ њима 1а* М. ВАСИЉЕВИЋ

ред њега, поред увређенОг сеоског љубавника. Дренка ће сама. Слутила је. Намргодила се и сплела се. Он позеленио. Залети се, обавије је око колена, па — хипе! — Их, — цикну она и бућну у бару. Можда се ко сад кришом осмехнуо. Сви претрнуше. Ништа није рекла. Само је стиснула усне и влажним очима као да се насмијала. * Било је вече. Она је седела и чекала. Очи јој горе као жеравица, лице јој месечином умивено. замишљена... Гаџа зарежи. — Пс! — учини она, — јеси ли ти! — Ја. Гаџа пови реп и постиђен оде за сламу. Врата шкрипнуше. Јова уђе и стаде као статуа. Она му наслони главу на раме и поче да јеца. — Видиш, — каже, — видиш месеп тамо! То је био као неке врсте увод у заклетву. — Ево, звезду му његову! — стисну песницу и истури је горе сребрном небу. Њена размршена коса заголица га око врата. Срце му се некако преврну у грудима. Затресе главом Обрве му наседнуше на очи. глас му се пригушио. У том иза рогља забрујаше гајде. Пси реже и дају. Јови се на једном згрчи срце. И све иду ближе. Заносна пррљетна ноћ. Месеп тихо плови. ветрић попиркује и зашуш.ти лишћем. осећа Се ноћна влага. а гајде брује. То се сеоски љубавник размеће и пркоси. Јова се тргне и скочи... Она га стиште... Он је одгурну... Ослухну... И као да га је сад тек познао.

Он

Је I — врисну.

Врисну и искочи на улицу. — Б... б... бегај! — муца Караган. Г а јде онемише. Наста једно безобзирно бежање. — Стани! викну Јова. И то тако викну одлучно, заповедно да се у мало и Караган не заустави. — НХга? — хтеде Милош као објашњење неко. Али Јова скочи као пантер, стисну га рукама, као кљештама, за врат. зубима гадно шкрипну. и ено га загрцну се... — На, — рече и тресну га о плот као бундеву. * Било је трећи дан, после подне код кола. Караган је свирао. Коло се још није ухватило. Шала се заметла. Милош зелени, црвени. — Гле, Јован — рече неко пакосно и погледа онамо. — И Дренка. Би неугодна ситуација. Милош збуњено блене преда се. Није било ником угодно. — Ту си, а! — осече Јова и ухвати га за прса. — Ту сам — каже — па шта? Караган засвира. Коло поче да се хвата само да би се забашурило — Јок! — викну Јова и узе Дренку за руку, '— станте! Све застаде. — Удри! — вели Јова и махне главом на Д.ренку. Дренка се зарумени, измахну и звиз! — Тако — рече Јова, — сад смо намирени. То је била уједно и прошња. И после ове ћушке свима би нешто лакше. Отпуштених руку и оборених поглеДа у земљу ћутало је све... Као да су у цркви. Неко се сети и да учини крат* запе* тости. кикну: — Свирај! Коло се латано здтдттаго ЈОВАН ПРОТИЋ

Живео је млади слвкар У тишини замка стара, Сликао је дивна акта И пределе с пуно дара. Леп и ведар ко пролеће, С -првим ^цвећем и ластама, . У свом малом атељеу, Пуном слика лепих дама. Радио 1е пун заноса, Од евитања па до ноћи, Ко што може младост енажна На врхунцу своте моћи. Али једног светлог јутра, Док 1е слико јесен рану, У атеље изненада Ко да сунпе њему грану. Запањен 1е угледао Божански лик младе жене, Пуне здравља и свежине И лепоте невиђене Пришла му 1е са осмехом Веселошћу духа смела И оекла му нежним гласом, Са љупкошћу свих анђела:

Почео је, ал је сггао. Рука му је задрхтала., А поглед му заблистао, Кичица му доле пала. „Љубав моја велика је, Ал су патње због ње веће Више немам што да - кријем Буди душа моје среће. Ја волео никад нисам И за љубав нисам зеао, У самоћи мога рада Овега сам ое одрекао. Сад се репшх теби еамо Да посветим живот цео. За мене си ти једина, Судбине си моје део". У близини чу се песма То славуји мали туже, . А из баште ширио се, Нежни мирис беле руже. „Не могу ти нипгга рећи, Јер сам Богу завет дала, Одрекла се свих радости И земаљских идеала.

„Уметниче, ја те молим Изради ми слику, Христа, Да украеим храм Божији Што скромношћу вере блиста. Нек у лику Опаситеља Свако нађе опроштаја, И ублажи грехе душе, Које нико не окаја". Сликар приста — поклони се И задрхта, ко од страха, Нешто га 1е обузело. НевИдљиво и без даха. Када лепа жена оде Са срца му терет пао, Па Је с пуно нежних мисли, Од радости запевао. Узе одмах четке боје, Уметничко дивно цвеће И изради ремек дело, Које нико дати неће. Кад се вратн код еликара, Пуна дражи млада жена, И кад виде лепу слику Заетала 1е задивљена „Немам речи птта да кажем Ал се дивим хвоме раду. Он 1е вечан. Само кажи Шта сад тражитл за награду." Сликар еамо поцрвене, . А тело му пламом гори. Диже сво1е плаве очи И лагано проговори: „У радости чежње тајне. Ја еам ерећан што се могу , Искреношћу душе моје. Захва,лити вечном Богу. Не треба ми сребро. златоСве у твоме видим лику, За . награду скромно тражим Да израдим тво1у слику." У тишини топлог 'дана . Као благи уздисаји. . • Чули су се, још тедино Та два срца откуцаји. : „Допуштам ти уметниче. Нек награда то ти ; буде.; Гр^х ако 1е нека мени На страшноме суду суде.'» Сликар узе тада боје -И кичицу крат нбгара, Па отпоче пун полета Прве црте да отвара.

Опрости ми пгго одлазим Јер су моје друте етазе, По ко.шма сиромашнга, Напуштени људи гаае." Кад сам оета лепи еликар Диже болно евоју главу, Узе боје и кичицу Да наслшса жену плаву Радио је дању. ноћу, Без уздаха и без гласа. Док 1е љубав насликао Плаве коое — витог етас-. А затим 1е еа оемехом На троножап мали сео И лагано запевао Јер те био полудео. Кичицу 1е пригрлио На несретне своје груди, И заспао кра.1 Мадоне, Да се никаД не пробуди.

ПЕТАР К. СИМОНОВИЋ

„КОЛО" ЧЕСТИТА ХРИСТОВО ВОСКРЕСЕЊЕ БРАЋИ У ЗАРОБЉЕНИШТВУ, СВИМ СВОЈИМ ЧИТАОЦИМА, ПРИЈАТЕЉИМА И САРАДНИЦИМА ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ.

На наеловној етрани: „Христово Воскресење", рад старог српскот мајстора Арсенија Тодоровика и$ почетка XIX века — на иконостасу Успенске пркве у Вршцу. (Репродукција: Музеј Кнеза Павла)

Бр. 120 15 април 1944 Цена 8 дин. Главнн уредвик Мића ДимитриЈевић * Уредник- Богако Токин * За фотографије: Александап Симић. ^ Цртеж: Ђорђе Ј1оба« чев ★ У редништво Поенкареова 81 Теле» фОв 25-010 * Влаевик в издавач Орпскоиздавачко ппедтзеће А Д. Јован Тано« вић ★ А.дминистрација Дечанска бр 31. Беогоал Тел 24-001 --Х0 Штампа -Штампаои1а Беогпад- А П Дечанека улипа бр. 31, , Тромесечна претплата 70,— динара.