Коло

V**'

селу Урвини, под самом планином Опаљеницом, беше у недељу пред Малу Госпођу сеоски састанак. На тај састанак беше се слегло гоуово све село да већа о једној сеоекој напасти, или, боље рећи, о једном »ликовцу који се тих дана појавио у Опаљеници и почео насртати на окол>1а села, а највише на најближе село Урвину. На састанак не беху дошли сацо Нешко Срндаћ и Стојан Ћук. Ту се ва дуго и широко ћаскало и кагваждало о свему и свачему, само не » оном због чега су се састали. Кмет Радак, човек мало говорл.ив, а увек намрштен и нешто забринут, хоће већ из коже да изиђе од нестрпљења, па ће им ■ по десети пут рећи: *■— Море, људи, оканите се већ једном Вразна разговора! Хајдете да говоримо '• послу због којега смо се овде искуШили. *— Да говоримо, кмете, ја! ' — рече Кеки чича Средоје, веома брбљив и Хосадан старац. '— Мени је, кмете, нестало ноћас опет Једне кошнице, — рече Митар КиселиВа, чувен по околини са свога великог уљаника. '— Нестало, ја! — рече чича Сре*оје. 1 — Ћути ти, Средоје, нек човек гово1»и! — обрецну се кмет на чичу, па св окрете Киселипи: — Па шта ћемо да радимо, Митре? Де, паметуј?? '— Ја не знам, кмете, — одговори ^Титар и слеже раменима. — Ти ћеш то најбоље знати, ти си кмет. '— Кмет, ја! — чу се опет чича Сре*°Је. Кмет га погледа и духну мало кроз ■ос. 1 — А мени је прекјуче ноћу још јеД"а крушка сва обрана и отресена, рсче Милета Репоља. — Отресена, ја! — учини чича Сре*оје. — Молим те, брате, ћути једном! —» •бредну се опет кмет на чичу, па ее •крете Репоњи: — Па шта ћемо, Милета, брате, да чинимо? Де, умеш ли *■ што рећи? >— Ја ти, вала, не умем ни једне! ; —* •дговори Милета и слеже раменима. * Ти ћеш то знати најбоље. *— Најбоље, ја! — чу се опет чича Ередоје. Кмет погледа оштро чичу, па етаде Ходати тамо амо. *— А мени је јуче на ноћ нестало Једне овце из тора, — рече Вељко ЦПувака.

Нестало, ја! — учини чича СреД °је. — Кумим те Богом, брате, ућути једанпут! — викну кмет на чичу, па се окрете Шугзаци. — Па, Вељко ?.. • — Ништа, кмете, нестало ми овце, па то! — Да Бог да нестало и вас, кад сте таки! — нрошапута кмет, кипећи од једа што нико неће или не уме да рекне коју, како би се село опростило те напасти, и стаде ходати намргођен и забринут. — Је ли, чико, -— упита један момчић чичу Средоја, — хоће ли он да насрне и на женско чељаде? — Хоће, синко; ја! ■— одговори чича. —— Хоће ти -он и да насрне на женско, и да обере воћку, и да украде кошницу, и да однесе брава. — А може ли однети теле? — упи*а други младић. — Може, синко, н теле, ја! «— А јуне ваљда не може? — рече неко из једне гомилице. — Па моћи ће и јуне, — умеша се у тај разговор и Репоња. ■— Е, вола баш не може! — викну из друге гомилице Ђура Паук. —- Не може вола! Вола не може! Не може, ја! — чуше се разни гласови из више гомилица и међу њима чича Среноја глас: — Ходи-де амо, Витко! —- нзазва кмет на страну неког Витка, који беше убити сиромашак и сеоски послушник, па пошто је нешто шапутао с њим рећи ће му: — Нађи колико ово до мрака или Нешка Срндаћа или Стојана Ћука и реци им: нека како гледају да га убију. Ја му, вала, не знам друге помоћи! — Очас ћу ја њих наћи, —- рече Витко и оде некуд. — А ви, људи, хајдете сад кући, викну кмет својим сељанима, —- па дођите прекосутра, нећемо ли дотле што смислити и договорити се, кад сад нисмо могли ни умели! — Доћи ћемо, ја! — чу се чича СреДоје. Кмет га само погледа, па затури иза леђа руке заједно са штапом и оде најлак својој кући. И остали се разиђоше свак на своју страну. * Нешко Срндаћ и Стојан Ћук беху ловци не само у своме селу него и по^ свима селима око Опаљенице. То беху крупни, необично снажни момци, у најбољим својим годинама. Урвињани су се поносили њима; али колико су се год поносили толико им је било жао

Један кутак Бео• града у коме се још сусреку стара и нови град. ((Фото инж. Р. Отефановић) што ее та два жршна ■ чувена момка тако љуто мрзе да се већ по околним селима почело говорити: „мрзе се као Срндаћ и Ћук", кад се хоће да рекне 1§а неке људе како се мрзе. Урвињани су више пута покушавали да их помире, па ништа нису могли учинити! Стојан је сматрао да је он .бољи, а Нешко — према њему ништа. Нешко је опет рачунао да је он бољи, Стојан — према њему ништа. И зато су се зар и мрзели. Сутрадан у први сумрак, после овог сеоског састанка, беше пошао горе у планину Стојан Ћук са својом арнаутком о рамену. Таман да зађе у шуму, а чу како се неко накашља иза њега. Он се осврте — кад Нешко Срндаћ иде за неколико корака за њим са својом шаром о рамену. •— Куд си ти кренуо овако под ноћ? упита Стојан подругљиво и отежући. — То ја знам! — одговори му Нешко немарно. — Пошао си ваљда да га вребаш? Па кад знаш, што ме питаш? - И ти мислиш да ћеш га увребати! рече Стојан презриво. »— Није, него ћеш га ти увребати! одговори му Нешко подругљиво. —-г и мислиш ваљда да ћеш га убити! — И убићу га, јер сам нишанџија бољи од тебе. — Реци: имаш више бата, јер штО си год до сад убио — убио си на бат. — А ти си, бајаги, убио што си вешт! *— посмехну се Нешко. —- Од тебе сам зацело вештији. — Не праши! Та да метнем ову моју капу на онај пањ онде — рече Нешко и показа на један пањ што се прнио у сумраку на дваестнну корака од њих, — да је гађаш. не можеш је погодити! •— Гађај је ти сам! — рече Стојан и додаде нешто ружно што. се тиче Нешкове капе. * — Их! Зар мени?! — цикну Нешко и смаче шару с рамена. — Де! — чикну га Стојан и смаче арнаутку. с рамена. И као год кад се два туђа, зла кера сукобе, заЛете се један на другога, па одједанпут застану као укопани, накострегпе се, искезе зубе, реже неколико тренутака, па оду један на једиу, други на другу страну, исто тако Стојан и Нешко полетеше један на другог с пушкама на руци и заСтадоше као укопани, сенвајући очима. Кад су се год где нашли, особито у лову, увек су се овако ни око чега посвађали и често се за пушке хватали, али срећом иису терали даље. Пошто су тако накострешени стајали неколико тренутака један према другоме, они се одвојише. Стојан зађе у шуму једном котлином лево, а Нешко се упути на један мали пропланак десно. Беше већ иоћ. Једва се могло видети на неколико корака. Стојан заседе иза једне букве. Није дуго трајало, а помоли се иза горе месец те обасја чак х доле по котлини. Дуго је Стојан чекао у својој заседи в већ му се досади чекати. Помишљао је да оде кући, али не хтеде због Нешка, јер може он остати у планини, па му се сутра посмевати. Једва у неко доба ноћи смотри Стојан нешто црно онамо украј котлине, где се према месечини миче полако овамо к њему. Он се загледа тамо и ослушну. Чу се и грање како пуца. Он узе шару на руку и полако је запе. Она цриа маса беше се већ примакла на пола котлЈине, и Стојан према месечини лепо виде и познаде шта је. То беше она „напаст" о којој су већали Урвишани јуче на сеоском састанку: крупан медвед, маторац! Упутио се из планине том котлином, хоће у село да штогод упљачка. Стојан причека да медвед приђе још ближе, да би му метак био јачи и сигурнији. Кад би на дваестак корака, Стојан иави арнаутку, састави нишан и окиде. Плану на чанку, али не састави,.. слага арнаутка. Медвед смотри пламен, па замумла и јурну као ветар право на Стојана. Стојан се приби уз букву, а у исти трен две грдне шапе обухватише букву, тражећи да га до.копају. Стојан у оној забуни шчепа с војим снажним рукама медведа За шапе и притеже га уз букву. Стаде медвед руљати и отимати се. Стојан завика: — Нешко! 0, Нешко! Нешко!... Једва у зло доба одазва се Нешко: -— Што зијаш, море, штооо? Брже амо! Ево медведа!

Мало постаја ш зашушти грање ш по* че пуцати сувад, помоли се кроза шуму Нешкр, држећи своју шару по. среди. — Где је тај твој медвед? — упита Стојана. — Помози, молим те! Ево га! — ве* ли му Стојан. — Ама где је? — упита Нешко, осврћући се унаоколо. — Па ево га! Држим га! 4 — узвикну Стојан и медвед се опет трже и замумла. — Е иа држи га, држи! — рече Нешко, па затури шару на раме, окрете леђа и пође. Стојан у први мах помисли: ..Хоће ваљда да се измакне мало, згодније му гађати." Јест, врага! Нешко замаче у шуму и нестаде га. Стојан га зва и зва, већ га и глас издаде, па ништа —» ни трага од Нешка! ; * Сутрадан, на Малу Госпођу, у саму рору диже се Нешко, узе своју шару, па наже горе у нланину. У свом веку није никад запамтио да му је тешко било на срцу као овога јутра. Мало-мало, па га тек стегне нешто у грлу, дође му чисто да се заплаче, па тек прошапуће онако сам: „Није ми ваљало што сам учинио! Аја! Никако није ваљало! 4 * Кад већ зађе у шуму и окрете на ни» же у ону котлину, обузе га неки необичан немир и зебња. Једва је чекао кад ће угледати ону букву, а у исти мах спопаде га неки страх. Још мало крочи на ниже и угледа ону букву и уз њу Стрјана... држи медведа притегнута уз дебло. — Јеси ли жив, кукавче сињи? -— 5 упита Нешко истински ганут, и одмах нави шару да убије медведа. — Не, не! — повика Стојан. — Кад сам се оволико намучио. молим те као брата, ходи придржи га, да га ја убијем! Нешко прислони шару уз један грабић, па притрча, прихвати медведове шапе из руку Стојанових и притеже их к себи тако јако, да се медвед прокриви. — Зађи, море, испрека, па удри с пЛећке на плећку, — рече Стојаиу. — Добро, добро, држи ти њега само! И Стојан узе своју арнаутку по среди, окрете леђа и оде на више у гауму. —- Стојане, море! Куда ћеш? Окани се шале! Стојане! 0, Стојане!... стаде викати Нешко за њим, али узалуд, Стојан оде. * Сунце већ скочило за добра два копља и врућина поче освајати и по котлини. Нешка обли зној више од једа и љутине на Стојана, него што држи медведа. Да му је било могућно — смрвно би Стојана! У том се чу како пуца грање. Нешко погледа на ту страну. Помоли се Стојан с арнаутком у руци. У Нешка прекипе жуч кад га угледа. — Катиле!... Арнаутине!... Орјатине!... завнка на њега, не могавши одолети срцу. А Стојан, смешећи се мало пако сно, зађе с бока и опали своју арнаут ку. Медвед рикну и сроза се поред букве. Куршум га прожеже с плећке на плећку. — Их! Пукоше ми руке држећи га, — промрмља Нешко више као за себе. — Пукоше, ја! — рече Стојан. — А како су пуцале тек мени, кад сам га држао сву ноћ! ЕС&шко обори главу и не рече ништа; Обојица, ћутећи и не гледајући један другог у очи, насекоше павитине, увс» заше медведу и предње и задње шапе, нађоше дебелу и јаку мотку, и однеш§ га на мотки међу собом у село. Давно село није било тако весело као тај дан, кад Нешко и Стојан донеше, међу Собом на мотки, убијена медведа пред сеоску кућу, где се беху, по кметовој наредби, искупили сви Урвињани на састанак. Људи и стари и Млади нису већ знали како да се сити нахвале Нешка и Стојана: говорили су како таквих момака, таквих нишанџија,, таких ловаца нема нигде под сунцем. Та сеоска радост увећа се још више, кад се ту, на том састанку, Стојан и НеШко, раздрагани нешто хвалом, а нешто својим ловом, помирише и пољубише. Од тада су се њих два пазили као браћа, боље и од браће, пазили су се толико, да су ушли у нову пословицу. „Пазе се као Нешко и Стојан" говорило се свуд око Опаљенитте, кад се хоћв да каже како се неки добро пазе. МИЛОВАН 75. ГЛИШИЋ