Коло

Српском народу успело је још у Средњем веку да .својој души, свом унутрашњем и спољњем лику, да уметничког израза. Манастири и њихов живопис, народне песме први су, величанствени и бесмртни сведоци дубине српске душе, разноликости, свој скали сриског лика. Један од најуспелиЈ *их, најизразитијих и да кажемо најсрпскијих портрета, Свети Сава (онако како га приказује фре« ска у Милешеви) потиче из прве половине 13 века. И ту у једном од првих портрета (временски говорено) српски лик добио Ј *е већ дивног, еклатантног, уметнички савршеног израза. И тај српски лик, унутрашњи и спољни, манифестује се свуда: у народним песмама, у везу Јефимије, у песмама Деспота Стевана Лазаревића, у древним манастирима, а свакако у Цар Лазаревом опредељивању за небеско царство. Српски лик манифестује се у целокупној нашој књижевности, у ликовној уметности, у музици, и у свим нашим културним манифестацијама. Не желимо да се сада упуштамо у карактерологију српског лика. Овог пута наша је намера да српски лик прикажемо онако како су га видели наши знани и незнани уметници, сликари и вајари. И као што смо раније, на исти начин, приказали грчки лик, па римски и египатски, као и ликове великих оснивача религија, тако и овог пута дајемо српски лик ондко како су га видели наши уметници. Кроз н »их Ј *е проговорило оно што је најбитније и најсадржајније. Проговориле су наше, српске, вредности. И уколико је уметнички израз савршенији утолико тачније и верније тумаче и синтетишу оно што је у нама племенито и узвишено. Тиме није речено да је тај лик само идеализован и тако можда донекле и деформисан. Не! Наш лик добио је одувек — доказ је баш та фреска која приказује Светог Саву 1— реалистичног израза. Приказ је увек идеалистично-реалистичан. Дакле веран. —- Наш! АлИ суштина уметности је увек у томе да првенствено прикаже оно што је трајно, битно, оно што је лепше и према томе истинитиЈ *е у човеку. Јер уметност је -— треба ли рећи и поновиги — израз духа и даха вечности. Српски лик. онако како га приказује наша уметиост, разноврсан ј *е, увек занимљив и свакако убедљив. То су Свети Сава* Цар Душан, Цар Лазар, Јефимцја. Југовића Мајка, Марко Краљевић, Милош Обилић, Деспот Стеван Лазаревић, Патријарх Арсеније, Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Његош, Карађорђе, Кнез Милош, Матеја Ненадовић и сви остали већи и мањи, знани и незнани, Легеидарне личности и стварне. Државници, свештеници, гуслари, песници, сликарн, вајари, музичари, сваки на свој начин, изражавали су српски лик. Српска уметност огледало је сриске душе, српеке културе. Слике које објављујемо —- дела српских древних живописаца, мајстора сликара и хаЈара, — речито и изразито говоре о богатој скали српског лика. Св. Сава, Деспот Оливер <; Поп Лука Лазаревић, митрополит Кенгелац, Милован Глишић и остали дивни су и величанствени примери — да кажемо примерци — тог српског лика, уметнички виђеног и израженог. -— бт. —

1 — Свети Сава , према слици непо&натог живописца у Милешевк и 1237 године сачувао је још ирвесна вирантиска обележја, али .ј сао добио век иррара. И тај идеализам и реали&ам живописц ј и све ирраритије да сачувају. И отуда су портрети ктитора, архијереја драгоцена документа и што се тиче карактерологије се тиче уметничког ирра&а односно рарвоја. 2 — Деспот Оливер Фреска у Леснову (1346—49) диван је п; поимања портрета. Према нама је личност нешто потетична и гос нема више канонске стеге. Непорнатом мајстору успело је да л1