Коло

ко се ти „дани треиуци" често појављују, то морамо и нехотице признати да су лудаци често у праву. Тежња -да се извесне истине изговоре. можда у мало карикираном облику, да се кроз смех и шегу износе људске мане, па и врлине, да се помоћу „кривог огледала 44 указује на прави лик људи стара је исто толико колико и само човечанство. Одувек је било људи који су са много умешности и духа умели да се шале на рачун других, па и свој. Одувек је иостојала извесна слобода духа оних који су себе прогласили лудима — или које су људи као такве толерирали — да би могли да изрекну оно што се други људи не би усуђивали. И на дворовима средњовековних владара, па и пре и доцније, постојали су такозване дворске луде који су и најсилнијим владарима смели да у очи кажу оно што се ниједан друти поданик, па ма колико иначе био близак цару или краљу, не би усудио. И веома^ често владари користили су се истински мудрим саветима двОрских луда. Једна стара пословица вели: „Деца, луди и гшјанице говоре истину^. ЈБудима није увек пријатно да чују истину и када већ морају да је чују лакше је поднОсе када је Изговоре они > које сматрају лудима. Символ је истине огледало. У рукама лудих ово је огледало искривљено и у њему се људи и нарави виде увек карикирано, али никада толико да се у њему не би видела права истина. Она, која је на дну свих ствари и збивања. Историја разних врста луда и њима слИчних комичних личности веома је дуга. Претци данашњих Глупих Августа и осталих клаунова губе се у давна времена. Први пут се појављују отприлике пре две и ио хиљаде година. у доба античких Грка. Имена и облици се током векова мењају, али сушти-на — шегачење —- остаје иста. Први „клаунови 44 звали су се Сатири. Они су гротескни пратиоци Бахуса, а њихове игре су саставни део свечаности приређених у славу овога бога грчке митологије. У римско доба они се зову Мими. И Сатири и Мими су помало и Глупи Августи и помало оно што би данас звали циркусанерима. Нзихови су вицеви билм доиста груби и драстичНИп али у своје доба веома омиљени. Широке масе у њима су више уживали но у осталим деловима Бахусових свечаности из којих је после настало позориште и грчка трагедија. У Средњем веку појављује се Тил Ојленшпигел, бесмртни тип мудрог лудака нарочите врсте. У Италији се појављује Зане. Ови су типови изникли за време карневала који су већ тада, у тринаестом веку, били омиљени. Можемо рећи да су Сатири, Тил Ојленшпигел и Зане основни тииови и да су сви доцнији, уосталом веома многобројни, само разне, ма да увек занимљиве, варијације. Они се зову: Пјеро, Харлекин, Бригела, Тартаља, Панталоне, Доторе, Капитаио, Клаун, Ханзвурст, Дајац, Глупи Август и Кашперл. Поред њих ту су још у делима бесмртног Шекспира и Молијера Луда у „Краљу Лиру 44 или Сганарел* Па и сами Дон Кихот и СанчО Панса се, могу донекде уврстити у ову категорију. Од осталих уметнИчких креација треба још поменути Папагена и Папацин^, као и Ри голета да би се допунила ова шарена галерија оних који су кроз смех, шалу и карикатуру успевали и да увесел»авају човечанство али и да изрекиу вечите истине. Засебно поглавље претстављају дворске луде. Њих је било још за време Фараона, али су нарочито били омил>ени при крају Средњег века и почетком Новог века. Они су на дворовима постојали не само зато да би увесељавали владаре и дверјане, већ су били и нека врста саветника. Такав је био на пример „Весели саветник 44 пара Максимилијана. Овај није био обична дворска луда- Био је и веома х,рабар човек који је у једној битци спасао живот царев. После тога цар Максимилијан није више хтео да се одвоји од њега и „Весели саветник 44 могао је увек. и у свакој прилици, цару да каже оно што се нико други усудио не би, И тако бескрајни низ веселих лудака-мудраца, од Сатира до Глупог. Августа претставља једно од најзанимљивијих и најкарактеристичнијих поглавља свих људских збивања и вечите жеље да се истина ма и лудачки, манинифестује. Мане зшмјшости ОПЕТ БЛАГО СА МОРСКОГ ДНА е постоји само једна легенда о благу, које лежи на дну мора после пропасти тога и тога брода. Безмало свако важније пристаниште, за које се зна да је играло ко« лико толико важну улогу у историји старих флота, готово је да вам изнесе сто доказа, да је на домак тога пристанишга пропало, те и те године, то« лико и. толико бродова са товаром.. ч Знате већ: било је злата, накита и тако даље ... Међутим, накнадна испитивања са справама, које су у стању да пруже модерна техничка средетва, ретко су када дала резултате који су могли да задовоље. Па ипак људи и даље верују да постоје на морском дну многа блага, која само треба иотражити ... Тако је пре рата код Вига у Шпанији почело трансење блага, које лежи на дну мора, а које је потонуло 1702 године када су се шпански бро* дови натоварени златом враћали из јужноамеричке дрлсаве Перу. Наравно, ти бродови нису иропали сЛучајно ,Ј8ећ у борби са енглеским и холандским бродовима, који су хтели да им отму скупоцени товар. Рачуна се да се па тим бродовима налазило блага у вредности од сто милиона гулдена. Истраживање овога блага врши се најмодернијим сиравама која допуштају да се тњурци најудобније осећају и на дубини од двадесет и пет метара тако да без тешкоћа могу да раде. Место на коме се тражи благо налази се испод морске површине свега пет метара, али се сматра да се бродови налазе под морским муљем чија дебљина није мања од шест метара. Друштво које врши ископавање овога блага са морског дна има концесију шпанске владе и рачуна да ће за две до три године моћи бар један део блага да покуни ... КАД ПрРЕЗНИЦИ НАИЂУ У нека мала норвешка села, која висе као гнезда на стрмим стенама, може да се дође. само лествицама. Чим би сељаци оиазили да долазе порезниии, повукли би лествице навише да се ови не би могли да успну. Поново бИ лествице сПустили тек-када би чиновници иосле дугог чекања и псовања отишли. Зато је норвешка влада издала наређење да 'се убудуће тамо свуда поставе гвоздене лествице. КАКО СЕ ДРЕСИРА ЖЕНА У Лајпцигу је 1846 године оштампана занимљива књижица под насловом „Граматика брака 44 . Ту су се давали савети мужу како ће дресирати жену да слуша и да буде блага као јање. Та књижица, која је коштала свега пет сребрних гроша, хваљена је и препоручивана свим мужевима у ако желе да имају миран и срећан "брак.- - , . . КАД ЗЕМЉОТРЕС ПОПРАВЉА Катедрала у Лозани после земљотреса 1634 добила је једну огромну пукотину, па се сматрало да је склона паду и иико није ни покушавао да поправи. Веровало се да ће је први идући потрес срушити. Шта се међутим де" сило? После неких сто година касније нови земљотрес пукотину је потпуно затворио и црква је остала каква је некада била. КРИВИНЕ НА ЖЕЛЕЗНИЧКИМ ПРУГАМА Да би железница (локомотива и вагони) могла лакше да прође велику кривниу, спољна шииа мора да се мало издигне. Што је кривина оштрија. и узвишење мора бити оштрије. С др.уге стране-, што је узвишење спољне шине веће, и воз може кроз кривину да јури брже. Уздигиуће се и извоти зато да воз може без успоравања та прође кривину. За брзину од 105 километара на час, којом јуре многи возови V иностранству, била би у оштријој кривини потребна толика 1гагн \'Тост пруге да воз не би могао на њој ла стоји. јер би се претурио На таквим м^стима воз може само да пројури. а не сме да стане. Међутим. железнички прописи-захтевају да пруга буде таква да воз може свуда да се заустави. па се због тога нагнуте кривине не праве, већ воз мора да успорава брзину на њима.

бити изговор^не, сем када су речене кроз уста оних које сматра!ио лудима. Један од највећих људи Ренесансе, Еразмо Ротердамски, написао је чувену књигу „Похвала лудости 44 . У њој је, поред осталог, дао и ову клаеичну дефиницију: „Велика је мудрост умети €ити луд у даном тренутку 44 . А како живот често пружа такве прилике и ка-

Класични типови весељака: Сатири и Мими. 1Бихоио порекло је у Баху• совим свечаности• ма и играма које су приређене тим приликама. Сатири су нека врста карикирања озбиљних делова свечаности. У њиховим доста грубим ша• лама широке масе налазиле су великог задовољства.

Тил Ојленшлигел такође је класичнм тип мудре луде. То је германскп шерет - будала. Весе• љак, необуздан, безобразан, али увек духовит. Еастао је негде прп крају три наестог века, Тил Ојленшпигел и нчје толико луд КО' лико се прави и у његовим лудоријама има много мудрости. Зане и његови „савременици". Зане је помало италијански Тил Ојленшпигел. Иаслици (с лева на десно) Панталоне, До торе, Зане и Канитано. И не зна се који је од њих био луђи или да каже• мо мудрији.

И ево најзад „савременика"> Данашњи велики и мали пиркуси, који су у многоме наслецили и ранија путујућа позоришта че могу се замислити без Клаупа и Глупог Авгу.ста, а по* зоришта с луткама без Кашперла. (Сли ка их приказује с чева на десно.)

1 / једном од својих бесмртних комада Шекспир је рекао и ово: „Бољи је мудра луда од лудог мудраца". У овој Шекспировој изреии има необично много истине, она нам указује на вечиту тежњу људи да кроз уста такозваних лудака или људи који се чине лудима проговоре истине. Дубоке истине које, иначе не би могле

Пјеро је можда од свих највише освојио Јнироке масе. Његова „беза> злепост" и његове песрећне" љубави учинили су га симпатичним. На слици (с лева на десно) Пепе Напе, Пјеро, Харлекин, Бригела и Таргаља. Сви се опи, за• једпо са Пјеретом, појављују у безбројном низу ма• лих комада у којиЈиа су матта и .до• бар виц добили неограниченог маха.