Коло

ЈГ^од ЈБиљане Перић савршене су биле уши. Она је, углавном, била лепушкаста, али да је приређен какав конкурс најлепших ушију на свету, она би свакако однела прву награду. Иесници обично упоређују лепе уши са шкољкама. Они нису ништа видели. Љиљанине уши поТсећале су на цвет, па чак и на краљицу пвећа. Н>ене уши биле су као ружа, колико различите од оних ужасних патрљака, које се виђају код многИх особа* Кад је Ранко Савић видео ЈБиљанине уши, почео је да сања о њима. Оне еу мамиле уздахе, нежне речи, изјаве, као што крунице цвећа маме росу. у мајска јутра, кад певају Славуј и кос^ Ранко Савић почео је да уздише као трубадур крај ЈБиЈване и она је благонаклоним ушима стала слушати његове нежне речи. И то се завршило венчањем. Ранко је био јако заљубљен у своју жену. Лепе уши могу узбудити душу као и лепе очи. То је, уосталом. нешто што се са уодинама најмање мења. Усне увену, нос се осуши, образи се зборају, уши се, пак, добро држе. Изабрати девојку ради њених ушију, то значи пласирати своје срце у еасвим сигурне вредности, у предратне 5% папире. Ранко и ЈБиљана могли су да живе срећни врло дуго да није умрла тетка Персида- Тетка им је оставила позамашну сумицу, вилу на Авалском друму и породични накит. Међу драгоценостима било је прстења, огрлица, гривни, и један пар минђуша, јединствен накит, пун отсјаја и варница. накит какав сањају девојке у годинама кад се замишља да драги камен може лепше сијати и бити привлачнији од зенице и осмеха. ЈБиљана је дохватила минђуше и изјавила: — Ја ћу их носити. Ранко ју је погледао запрепашћено. — Како ћеш?! Уши ти нису зробушене. —- Ох, на то ће млада жена, убеђено, јувелир ће ми пробушити уши. Муж је најеДанпут осетио као да се нешто од њега кида. Шта, зар те уши, које је толико пута миловао. које је мирисао као редак цвет, зар те уши које су дотле биле сачуване од варвареке игле, сад треба предати џелату? Оне ће отуд изићи пробушене и крваве. Не, не, никад он неће допустити тај скандал, то скрнављење. Он је тако речито говорио у корист ушију. да је ЈБиљана узбуђено попустила. — Добро, рекла је, нећу их носити, али шта да радим са њима? — Па, продај их! •— Зар усиомену од тетке? Никада. То би нам донело несрећу— Поклони их каквој пријатељипи^ Прва јој је мисао била до то одбије. Али љубав према мужу вредела је ипак да се учини нека жртва. Она је жалостиво погледала у накит кога ће се добровољно лишити и уздахнула. — Имаш право, поклонићу их. Али којој? ЈБиљана је у памети обишла своје интимне пријатељице Мара Јовичић, коју је срећа и сувише мазила, не би томе поклону придала никааву важност. Олга Крстић била је и сувише лепа да би млгада жена према њој била тако издашна- Вера Јакшић. увек у црно одевена као апостолка феминизма није носила ни прстен. Остајала је још Стана Петровић, звана Цицика. Она је била сиромашна и врло рђаво одевена пријатељица, новучена и услужна повереница, Свакога г —л У прошлом броју од 27 маја т. г. на страни „Најмлађи оишу" редакција је пустила пе-. сму „Увела ружа" коју је потписао Петар С. Ђоковић* ј; Песма „Увела ружа 44 је плагијат песме која је оштампана у „Колу 44 бр. 97 још 6 новембра 1 1943 године под насловом „Вера, ЈБубав и нада 44 од Петра К. Симоновића.

дана могла је доћи на ручак, сем у дане великих пријема. — Даћу их Цицики, одлучила је Љиљана. Цицика је имала пробушене уши, али не и минђуше. Поклон јој је добро долазио, имала је само да га закачи. ЈБиљана јој је сама наместила миађуше и "Цицики се учинило да јој се све звезде са неба окрећу око главе. Кад се нашла сама код своје куће; она се дуго гледала у огледалу и смешила се јако зачуђеиа што себи изгледа много мање ружна. негО што јој~ се дотле чинило Почела је да размишља о томе. Сутрадан је променила фризуру и за паре које је дуго штедела, купила хаљину, која није одударала од накита у ушима.

КО ЋЕ НУШИЋА ДА БРИЈЕ Беше то неколико година пред прошли светски рат када се пронела вест да ће нека комета ударити о Земљу и да ће све човечанство помрети. Нушић, кад је отишао да се обрије, нађе брицу необично забринутог— Чуо сам од једног свог муштерије, не знам да ли је агроном или астроном, да ће после нове године пропасти свет. Првог јануара угинуће све животиње, а другог поумираће сви људи! — Заиста страшно! — узвикну Нушић — А ко ће онда мене трећег јануара да брије? НИШТА НОВОГА Александар фон Хумбодт донео је са пута по Јужној Америци једно1 камелеона. Ову тада у Немачкој још непознату животињу показао је Фридриху Вилхелму Трећем. Истовремено Хумболт је додао, да ова животиња може једна.м оком гледати у небо, а другим у земљу. Монарх није био ни најмање изненаћен, шта више, додао је: „Да, и моји саветници раде то исто 44 . ЖЕНИН МАЛЕР Драгомир Брзак жалио се Јанку Веселиновићу како има незгода са својом женом, са којом никако не мбже да живи у слрзи и миру. Јанко га посаветова: — Знаш. и ја који пут имам мале непријатпости. али ипак с времена на време приђем својој жени и пол»убим Је, па се све заборави. Треба и ти тако да чиниш. Пејзаж са београдске перифериЈе

(Снлмак: А. Оимић)

Прошло је неколико дапа. Она Је полако постајала све сигурнија у себе и све љупкија. Минђуше су је откриле њој самој и пробудиле у њој расположење за кокетерију и камештање, које истиче врегност жене. Она је постајала лепа и пријатна. Са изненађењем и узбуђењем Ранко, који ју је често виђао, открг*о је у њој нову жену, Наследство од тетка Персиде лепо је удесило ствар Врло дуго ЈБиљана. убеђена у своЈу привлачност и у своје уши. није ништа приметила. Али. једно по подне. кад ]е хТела да телефоњира мужу. чула је разговор на другој линији. Цицикин глас, мазан и нежан. говорио }е: — Добро. душо, до виђења довече. А глас неваљалца Ранка одговорио је: — Довиђења довече. злато моје, Тада је тек ЈБиљана осетила своју несмотреност и своју несрећу и уверила се да су људи чудна створења којима не треба никад веровати. ИИКОЛА НОВАКОВ

Сутрадан опет се обојипа нађоше заједно. Брзак ће тада рећи свом пријатељу: — Е, Јанко, никаква успеха! Синоћ, кад дођох кући. жена ми дурновита. Ја јој нежно приђох и пољубих је. а она врисну: „Што сам ја јадница Богу згрешила! Разбила сам јутрос чајник. за ручком нролила софт од масног печења на хаљину, а сад ми и ти још дође кући пијан! ВЕЛИКИ УМЕТНИК Росинију дошао је једном један певач и молио га за протекцију. „Шга певате? 44 упитао га комиизотор. .Хве што се тражи 44 одговорио је певач, „тенор, баритон. бас 44 „Како пра^тично 6 '. одвратио је Росини, „ви бисте могли да певате чувени терцет из Виљем Тела потпуно сами!" 4 ОПАСНО ЛЕПА МУЗИКА Пре извбђења једне Шубертове синфоније у Хамбургу рекао је Ханс фон Билов, чувени диригент и иријат^љ Рихарда Вагнера: „Она има божанске фуге; морам обратити највећу пажњу. да се оркестар не успава 44 . КО МОЖЕ ДА ЗНА... Професор Билрот, чувени бечки хирург, испитивао је једног студента. У очајању обратио се студент професору: „Господине професоре. ви ме увек питате оно, што не знам! 44 „Да 44 . одговорио је Билрот, „а како ћу да знам, шта ви знате? 44

Мале зан"мљ«вости ... Како епавају јаребице? Оне се по дану приликом лета као и ноћу при сиавању увек налазе у друштву. Када се овакав ланац спусти на мировање, онда јаребице начдне један лук с главом ирема свом телу, а репови им штрче на горе. .. . откада се људи умивају? 0 томе пивде професор Лудвиг К&ршнер из Минхена: Тек напретком медицинске науке. савремеиа хигијена и побољшање сапуна отстраниле су страх од водв и предрасуде натпих предака и побудили вољу за умивањем и купањем. Ми данас једва можемо да схватимо. да је било времена, када се људи уопште нису умивали .Била је некада мода да се место умивања употреби т.зв. шминкање, пудровање и парфимирање. Још у 17 веку нашло се лекара. који су строго опомињали због „велике опасности рђавог обичаја свакодневног уживања". . . . зашто су источњачки ћилимови неправилно ткани? Свака врста украса источњачких "ћилимова крије у себи један дубљи смисао. Сам ћилим мора да претставља простор и вечност. Свака боја има свој посебни значај, свака шара свој скривени циљ. А и саме неправилности су намерно учињене. да се обеснаже „урокљиве очи 44 и привуче срећа. Припадници неких секта, као иа пр. шејити. никада не ткају један сасвим раван ћилим. јер код њих влада веровање. да су само Божја дела савршена и да се човек несме усудити да се мери са Свемогућим. . . . да ли лептири могу да се одмарају и на валовима? Често се догађа, да читави ројеви лептира иревећу Атлантски Океан. Некада за време тога дугог пута одмарају се на неком броду, али често као место за одмарање искоришћују таласе. Пошто лептирови немају готово никакве тежине, они не тону на том немирном почивалишту. . ... да ли постоји Језик птица? Многе птице имају разне „гласове за непогоду 44 , приликом кише, када сунце сија, при хладноћи или олуји, а ти су гласови ирема разним непогодама или временСКР1М непогодама врло различити. Па чак и изражавање дуШевног стања као на пр. бриге и невоље, жудња за парењем, бес итд. налазе у језику итица свој изражај. . . . колико дуго граде пчеле сат (саћ)? Пчела је само до свог осамнаестог дана у стању да гради сат за мед. Касније го више не може, јер онда пропадају жље« зде за растење. Али ако се оваквим пчелама одузме њихова сат која им је дотада сгајала на расположењу онда настаје. као што су то утврдили испитивањима. једна регенерација закржљале жљезде за растење и пчеле су поново способне да праве сат.

шшшжшшшмшшшшшшш ШШШШ:ШШ/Ш

Ш'-:ШШШШ:ШШу'

.. ■ -ШР-.

■ ; рш|Г

'Џ 9 V <И ш^ШШ^ш "" ■ ■ Ш |

ИСТ0РИСК6 ч Сш&уд^^-е,