Коло

11

Породична »флотила«

г ЈБубиша се зане од рдушевљења што се нађе одједном с најбољнм српским песником уз Владику, Бранка и Змаја. Дошљак му исприча како је због својих убеђења дошао у сухсоб с крал»ем Миланом и морао да бежи из Србије, као и авантуре које је на путу имао. После дуге приче позајми од ЉубиШе осам дуката. Још истога дана увече нађе се Лзубиша с окружним поглаваром Тодоровићем и управо хтеде да се похвали својом посетом када га овај предухитри: — Ах, што ухватисмо даиас овде опасног варалицу! Замислите, издавао се за Ђуру Јакшића. На Ријеци је проти Шорку искамчио сто форината . . , — Омален растом? — упита ЈБубиша, блед у лицу. — Омален, просед и у мекану сивкаету шеширу! Бидећи како је настрадао ЈБубиш;г ућута, не похвали се са својом посетом и читаво се друштво чудило што му то вече не могоше речи извући из уста. ТАКОШ.Л Једна богата дама нарочттто је уживала у томе, да је на своје пријеме и чајанке иозивала чувене личности. У љеним салонима скупљало се све што је било од имена и ранга. Међутим, никако јој није уснело да међу својим гостима види и Рихарда Вагнера. Годинама она га је обасипала позивима, али све узалуд. Рихард Вагнер био је неумољив. Једног дана упутила је она Вагнеру поново једну позивницу за чај. Овога пута ова је била намерио врло кратка. Садржала је свега неколико речи: „Бароница Икс следећег је четвртка између четири и шест часова код куће". Рихард Ваглер вратио је ову иозивнипу са кратком примедбом: „Рихард Вагнер такође". СЕДАМДЕСЕТ МИЛИОНА ГОДИНА Сдавни истраживач природе Тендал држао у неком граду популарно предавање из астрономије и том приликом рекао: — Доказана је чињеница да наше Сунце постеиено губи топлоту и да ће ова снага у току седамдесет милиона година потпуно да се исцрпе, На нашој Земљи тада не само да неће моћи постојати људи, већ и никакав живот уопште! Одједном је тада изненада устао неки. обућар и прекинуо предавача: — Како рекосте? Колико година ће протећи док се та несрећа не догоди? — Па тако око седамдесет милиона! — Хвала Богу! — простеЊа обућар с дубоким уздахом олакшања. — Ја сам се уплашио јер ми се учниило као да сте казали само седам милиона година! САМО ПОСЛЕ ЊЕГА Француском краљу Фрањи I пожалио се дворска будала како му неки дворјании прети смрћу. — Ако то учини, — умиривао Га је краљ, — ја ћу га пет минута после тога дати обесити! — Милије би ми било, — рече на то будала, — да ви то извршите пет минута раније.

Једно симпатичио „ирлетничко" друштво

Да ли сте знали...

ИСТ0РНСК6

ДА НЕ МИСЛИ НА НИЛСКОГ КОЊА Неког даиа у кавани код „Три шешира" пожали се чича Илији неки познаник како га ухватила ужасна кијавица, па никако да прође. — Не брини! —- рече чича Илија. — Даћу ти један лек, па као руком однесено! Узми у неко лонче препеченице. убаци мало рибанца купуса, додај соли, шећера, бибера, цимета и паприке., лобрс^ измешај и на искап испи. Ево ме жива ако ти кијавица за десет минута не прође. Али пази, при томе не смегп никако да помислиш на нилског коња. јер ииаче лек не дејствује. После неколико дана чича Илија нађе у истој каваници свог познаника, а овај још у већој кијавици. — Не иомалЈе, чича, твој савет. Истина, ја испијем лек, али никако ие могу да при том не помислим на иидског коња. Бог га убио. никад дотле нн у сну нисам мислио на њега! — Е, мој л балавко« — насмеја се чича. —- нисам знао да си тако наиван! Док се сто тресао од смеха, чича Илија довикну келнеру: — Дед овамо једну рунду пива! СУ1»НИТГ ДОБРО ВЛАДАЊЕ Кнез Плем уживао је у балетским претставама. Две младе, особито лепе а грациозне играчице нарочито су изазвале његову пажњу, па их је после претставе дао позвати у своју ложу. Кнез с моноклом на оку живо се са њима забављао. — Па да ли се ви увек добро владате? — питао је кнез. — Како да не, ваша светлости, о нама не може ништа зло да се чује! •— Но, но, — рече кнез, — сувише добро владање опет нема смисла! СМУЧИЛО МУ СЕ ОД ПОЛИТИКЕ Професор и књижевник Милан" Л>. Недељковић седео неко вече у друштву, у коме се много политизирало. Било је то баш у доба анексионе кризе. једног од гостију пиће ухватило па, задремао. Али да је само то, већ је одједном некако незгодно подригнуо и тако прекинуо бучну дебату. Гости, међу којима беше Р1 дама. почеше да се смеју, а Недељковић тада примети: — Не чудите се ништа људи! Ви политизирате, а знате да у политици ииа свашта, па се јадиом човеку смучило! ЉУБИША УПОЗНАЈЕ ЈАКШИЋА Стеван Митров Лзубиша под јесен 1875 седео у својој соби у Задру и спремао своје „ПриповијеСти црногорске и приморске" када му послужител> пријави неког странца. — Нека уљезе! Уђе неки омален човек с клобуком широка обода, очи му севају иод густим обрвама, брада му већ прилично прогрушана, брци оштри и големи као у Страхињића Бана. —- Ваше часно име? — упита га Љубиша својим хуњкавим гласом, а одмеравајући га преко наочари. -— Ја сам Ђура Ј.акшић! Ј

... да су пре сто година при јелу виљушку држали у десној а ( нож у левој руци. ... да је у Боливији постављена лседезничка, пруга на. највишој надморској вибИни. На неким местима пруга се налази на 4880 м. надморске висине

... да иије. "св.аки метал тежи од воде, и да не плива свако дрво наводи. ■ Међу металима мнрго де изузетака, Ту 'сдадају калциум и иатрпум, затим за медицинске сврхе употребљаван беличастосребрни 'литиум, који је упола лакши од воде а лакши је и од већине врста дрвета. Абонос (в)>ета дрвета) је'јелан и по пута тежи од воде.

. . . да се у свету до августа 1010 године. појавило 94050 врсти марака. Када би се ове . марке скупиле, , направиле би збирку која би запремила један цео ор. маи.

. . . да су порезе. већ за време цара две хиљаде година.

на . нежење уведене Августа, дакле пре

. . : да инсулин није самб неопходан за болеснике од шећерне болести, већ се њнме лече и они који болују од немања апетита.

. . . да су кончане рукавице-биле модерне већ у бронзано доба. Само тада су бпле украшене шареним везом.

... да пчеле морају дпевно 4000 цветова да обиђу да . би скупиле потребну и уобичајену пбличину меда. ... да је први роман (то је науком утврђено) написао ЕгипћаНин Енама пре 3000 год. Роман је изашао иод насловом „Историја два брата". ... да постоје рибе које се пењу на дрво. Ове рибе живе у америчким водама._и у стању су да сатима буду на суву. Нарочито воле дрво „мангрове", због разгранатог . корена. Женке се облчно скривају у лишће и грање, које их штити од. птица . грабл.ивица. ... да реч „Токио" значи. источна престоница. Старо име „Једо", капија реке, „Јокохама" зиачило је неравна обала, „Нагасаки" иак дугу обалу. ^

... да су у 16 и 17 веку билгг модерни мали сатови. 1 1есто. су се носили у в.иду прстеиа или минђуша. Иа фраку француског краља ГСарла свако дугме било је по један мали сат. ... да. су код старих Грка и мушкарци носили укчТснице. Оне су биле уметнички израђене од сребра. и злата и обично су имале облик змије

... да су маркице за намирнице већ у старој Грчкој познавали. Прве маркице је за време пелоцонескрг рата издала' атинска влада, али у недостатку хаотије (иапируса), издавали су мале плОчице од мермера, на које су трговци при свакој куповини урезали, по једну цр'т.ицу.

... да је температура човечјег тела много мања него у самом организму тела, и износи обично 3.'У5 и. 35о степеии. Врх носа и ушију изнбси свега 22—24о. ... да итица кОлибри -не може да издржи без хране више од десет минута, иначе јој је живот у питању. Од свих птица колибри учини највише покрета крилима у минуту, и. зато му .је и нотребиа тако чесга исхраиа. . . . да је слој ваздуха који обавија небо, тј. земљу, у висину од 8500 м. светлоплав у висииу од 11000 м. тамноплав, а у висину од 22000 м. је екоро сасвим црн.

После купања аородица ирла&и на обалу, стреса капљице воде са свога масног оерја и, полако, гигајући одла$и на сунчање... (Снимци: приватна својипа)

.. . да је улично осветљење у Европи први пут уведено у Паризу. По наредби Луја XIV, улице су осветљавали од 1667 год. свећама учвршћеним на стубовима. Овај обичај су после увели 1669 год. у Амстердаму, 1675 грд. у Хамбургу а 1682 и у Берлину. . . . да је за грађење Кеопсове пирамиде (2000 год. пре Христа) употребљено два и по милиона кубних метара грађевинског материјала.

ПачпНи нису више тако мали да се не би смели отиснути од обале и рапловити средином реке. Ипак њихове „мајке" пливајуки ира њих будним оком па$е да их матииа реке не однесе далеко.