Коло

Станојевић ово своје мишљеље заснива на неким поданима из наших г *тарих историских извора. Тако се у нашим изворима уаотреба барута помиње први пут већ ]378 године, дакле девет година пре битке на Косову, По једном дубровачком извору из 1601 године, кнез Лазар је 131^7 године потукао Николу Алтомановипа. а кад се Никола затворио у свој тврди град у Ужицу, кнез Лазар га је и тамо напао и ужички град „тукао ватрпм 6 . Барут и топови („ломбарде". „лумбарде" и„бомбарде 44 ) нарочито се често помињу у записницима Дубровачког веКа из 1378 и 1379 године,, ЋураН Страцимировић, зет кнеза Лазара и наследиик господара Зсте Балше Балшића. тражио је оп Дубровиика топове и барут, „Мало веће" решило је 6 маја 1391 да се Ђурђу даду на зајам три мање бомбарде и 30 ливри барута Из ових као и из других сличних података. Станоје Станојевић закључује да су тооови могли бити упогребл>»?ни и V битни на Косову. Наравно да је реч о најпримитивнијим топовима. који спакако »ош нису имали у битци пресудан значај, те због тога народно предање није сачувало од заборава нрј ^не који су руковали тим топовима. ни самр топове. ,

Пошто је Јовица Симић завршио доручак, дохватио је свој прибор за пецање и журно се упутио ка.реци. Ноћу је падала ситна топла киша, и Вода у репи је била тамно релена. Сунце тек што је било отскочило — баш право време за правог пецароша, Тек што је Јовица изишао на путел »ак који је водио ка оном месту где му је био привезан чамац приђе му једва млада девојка. На себи је имала плаве шартеове, белу блузицу с црвеним тачкицама и винд-јакну од светле балон свиле. Плави увојак косе вирио је иснод мараме којом је била повезала главу. Марама је била од исте материје из које је била и блузица. — Да ли бисте хтели да ме поведете. гос'н Јовице? — Куда? — На пецање. Као што видите удице сам већ припремила. — Само извол'те. Биће ми веома иило! Јовичино лице није у том тренутку показивало неко нарочито одушевљење.

пали. Сем тога, ви сте богати^ а ми смо сиромашни. Мама Је дознала да сте страстан пецач. Па није ни чудо да ми је одмах купнла пецачки прибор и наредила ми да идем с вама на прцање. Јовица је зачуђено гледао Јованку. — Морам да вам признам да се дВвим вашој искрености. — Лемојте да јој се дивите. Кад бих ја била сагласна с маминим Планом. свакако бих ћутала. — Хвала вам на искреном одговору. Ја вам се, дакле, не свиђам. Јованка се уозбиљи. Обгрли колена и за тренутак се замисли. —- Напротив. Допадате ми се ... од првог дана када смо се упознали. Само... не верујем да се младићи данае и>ене девојкама само зато што су за-

— Шта кажешг! — Верила сам се; — Верила?! С ким? — С ЈовипоМ Симићем. Сад ће доћи да званично запроси Од тате мој\ 7 рук\'. Мати је с неверицом посматрала ћерку — Како ли је то тако брзо ишло? Ма ви се познајете тек неколико дана! Јованка се загонетно насмејала: — Знаш. мамице. испричала сам му јгдну малу причу. која му се необичло допала ТРСДНКА МИТИЋ

>ОСа5МУИСЗАМ?МУ>

ДА ЛИ ЈЕ БИЛО ТОНОВА У КОСОВСКОЈ БИТЦИ?

ПОГРЕН?НО ВЕРОВАЊР

За л болест маларију некада се веровало да долази од рђавог ваздуха. па Је због тога и добила име (мал-арија, Ма1из значи латински зао. рђав. арија долази ол оеч** штп чначи ваздух). Занимљиво је мишљење. које је изнео наш историк Станоје Станојевић у једном своме чланку. и по коме је вероватно да су за време Косовског боја Срби већ употребљавали топове.

/1$/$ ноги научници иоставили су се// / | би пигање да ли |е све тачно што историја казује Шта је ОД тога заиста стварно било, а шта је машта касније створила? Да ли |е Нерон заиста имао у рукама харфу и свирао док је Рим горео? Да ли је Клеопатра у вину расгварала бисер само аа би гозбе испадале што скупл»е? На та и многа друга питања покушавају да одговоре и неки научнипи. Они сматрају да Клеопатра није била чаробница и да према томе није могла да раствара бисер у вину. јер то би моглр

них Америчких Држава. нијс > младости пао са трешње нити је своме оцу казао: „Оче. ја не могу да лажем. ја сам то учииио"\ Те детаље. тврде ги научници. измислео је Вашингтонов биограф. само да би америчкот младежи у Вашинттону дао што лешпи пример савршеног америчког дечака Познату досетку с јајетом нијс изми« слио Христифор Колумбо. Вештину с јаЈетом извео је Брунелески. највећи архитекта, првога Ренесанса. До тога је дошло када г~~-.т» 0 кдтедралу у ФиП^игттт* У некој ДРугоЈ. прилици он би био веома задовољан Јованкиним друштвохМ. Упознали су се били пре неколико дава. Била је лепо кројена, симпатична, духовита. Али сада, баш данас, кад се спремао на пецање! Јовица Симић није волео жене као спортске партнере. Али, дедер, покушајте да одбијете нешто када два зелена ока (гле, боја им је као и боЈ°а реке данас!) гледаЈ*у вас право у очи, а усне се тако детињасто смеше. — Врло радо. Чамап Ј*е ту, доле. ХаЈ *демо!

једно пецали рибу. Ногледи моје маме су застарели, Али шта сам могла? Она је све прииремила. Видите онај брежуљак тамо? Тата нас оданде посмагра догледом. А с ове стране ,у трски чека моја мама. Ако се пре тога нишга не би догодило, онда треба тачно V подне, када сат на црквеНом торњу буде откуцавао. да паднем у воду. Ви ћете ме спасти. Ја ћу» вас загрлити, мама и тата ће дојурити... ви схваћате . . — Па зашто не поступале онако како су вас родитељи учили? Зашто ми то све одајете? Њене очи некако потамнеше. Оклевала , је. — Ја своју срећу на овакав начин . •. замишљала сам све сасвим другачије ... знате, глупа сам . .. верујем у љубав ... Сагла је главу и наслонила мали подбрадак на колена. Штета, уздахну Јовица, план би свакако успео. — Помоћу лажи? Никад! Јовица пружи руку, загрли Ј*е и привуче себи. — Шта радите?! Видеће нас! Ви знате.. НиЈ*е могла да доврши јер су његове усне биле на њеним. — Твоја мама треба да верује да има право. осмехну се он, а ја сам срећан што сам нашао једну искрену и честиту девојку. Хоћеш ли да будеш моЈ*а жена?

Било је већ скоро подне. Удипе су *ужно висиле над водом. Никада до саДа Јовица ниЈ*е имао тако мало среће у пецању. Једва ако Ј*е ухватио две-три мале рибице. То га та Јованка малерише. Знао Ј*е он да не треба водити жеве на пецање. Али, шта је могао? Ево. и сада седи поред њега. Ноге је пребацила преко бока и полако млатара њима. -— Гос'н Јовице, ви волите рибОлов? — Обожавам, а ви? запита више из З^осаде Јовица. г— Ја, ни наЈ*мање. \ — Не? ; — Налазим да је пецање Ј*едно од наЈ*јЧ;осадниЈ*их ствари на свету. — Али!.. — Што сте се тако зачудили? Она се З&упко насмеЈ *ала, при чему су се. покарали мали бели зубићи. Мислите ли да сам Ј*а пошла с вама да пецам рибу? — Али.. могао Ј*е само да понови Јовица. — Ви сте сјајни, рече она и престаде Да млатара ногама, заиста сте СЈ *аЈ *ни и много ми се свиђате. Али у жене се баш пишта не разумете. Јовица Симић љутито повуче удицт џа коју се никако није хтела закачити рнба, и поново је у великом луку баци у воду. То му је помогло да се мало прибере. — И ви верујете да ћу ја после вашег љубазвог обЈ *ашњења ... -— Ја не верујем. То мама верује. ^ Мама? ;— Да. МоЈ*а мама би врло радо хтела да ме уда А ви сте јој се много до-

да ураде само чаробнице, пошто се бисер ни у једном вину не раствара. Бисер се раствара само у сирћету, а тешко је замислити да је Клеопатра частила своје госте таквим напитком. По мишљењу тих научника Нерон није могао да свира на лири, док је Рим горео, јер у то време лира, какву је Нерон по причању имао у рукама, није постојала У ТермонилскОм Кланцу није погинуло триста Грка, већ најмање седам хиљада, како то гврде неки историчари. Опсада Троје Ј*е највећим делом чист мит„ Ако се Хомер пажљиво прочига. излази да је лепа Јелена морала имати бар шездесет година када се Парис у њу заљубиОо Диоген није становао у бурету, већ Ј*е легенда постала отуда што је један од Диогенових историчара причао, да је Диоген, тако паметан човек, хтео да живи у бурету као какав пас. Вашингтон, први претседник Сједиње-

И за „висеће вртове у Бавилону тврди се, да то нису били ни вртови, ни „висећи", У питању су биле просте терасе, које су ночивале на лупима, који су се губили у зеленилу разних пузавица. Та грађевина била је подигнута само да би се задовољила једна вавилонска краљица.

Код куће су родитељи почели да се брину што Јованке тако дуго нема. Мати Ј*е чак неколико пута излазила пред капиЈ*у. Најзад на краЈ *у алеје која ]'е водила од друма до њихове куће појавила се Јованка, Мајка јој пожури у сусрет. — Где си била тако дуго? благо је прекорИ мати. — На реци. Пецала сам рибу са Јовицом Симићем* — Зар тако дуго? Ми смо се плаши ли да ти се није штогод догодило. — Па. мамице, нешто ми се заиста догодило.

г4« аа'-.1овно] т1раН0 Младе не смеју у коло. Дош.ге су само да^покажу своју богату ношњу. (Снимак: Л . Оимић.»

^лавнв тредник' Мића Ди ми # Уредвик: Бошко Токин ♦ За фотогоаФије: 4лександав Симић ★ Пртеж: Ђорђе Ј1обачев ♦ Уоедништво Поенкапеова 31 Телеђон 25-010 * Власник и издавач Грпско издавачт^о поедузеће А. Д. Јовав Тановић * А пминистрапија Дечан' ка Л р 31. В^ограл Тал 24-001—10 Штампа ЛТТтампапија Врогпал- А Д Дечанска улипа бо. 31. Тромесечна претплата 7Г>. — аинара.