Коло

(Снимдн: инж. Р. Стсфаловић)

рви корак детета у животу у ието времо Пје и његов први корак на путу. Оно почиње да корача, да иде и да прелази нут. Тај његов пут у прво време је, истина, врло кратак, јер је и његов хоризонт врло мали, он је тек почетак онога дугог пута који ћв он прећи у своме животу, а који је, често, врло режак, заобилазан и стрм. Али, када се дете навикне на околину, кад његов корак постанв сигуриијИ, оно хоће даље, из собе у двориште, у башту, на пут. А тим путем пролазе одрасли људи, животиње, кола, тај пут се пружа далеко, вијуга и нестаје са видика, као да се сакрива, и у исто време сакрива и све оно што је далеко, и њему још непознато. А у своме развоју дена сазнају све више, хгела би да сазнају много, питају и сама одгонетају . ♦. „У једној шумици покрај пута . . .", „... идући Јутем од града до града ..,,... млади краљевић је јахао три дана преко брда и долииа . . иричају мајке својој деци, или она читају у књизи бајки и приповегки. И сви ти јунаци који су ишли дугим путевима нашли су на кра'у своју срећу. Слушају деца или читају то, размишљају, маштају и желе да проживе свв као и ти јунаци из бајки. Па није чудо онда, што воле иутеве који вијугају у даљине и који би их могли одвести до зачараног дворца, до врта са позлаћеним воћем, у крај где сви људи ;киве радосно и срећно.